Ljudi se na različite načine nose sa stresom i drugim izazovnim osećanjima. Ponekad nam mehanizmi koje razvijamo da bismo upravljali ovim osećanjima zapravo nisu od pomoći i mogu izazvati napetost u našim odnosima. Psihološka projekcija je jedan primer.
Psihološka projekcija je nesvesni način suočavanja sa emocionalnom nelagodnošću. To je odbrambeni mehanizam u kojem ljudi pripisuju svoje ponašanje, impulse i emocije drugoj osobi, a da toga nisu svesni. Ali ako naučite kako da je prepoznate kod sebe i kod ljudi do kojih vam je stalo, možete raditi na promeni svog ponašanja i zaštititi se od nje.
Šta je psihološka projekcija
Psihološka projekcija je ponašanje poznato u psihologiji kao odbrambeni mehanizam. To je nesvesni način suočavanja sa emocionalnim sukobima i nelagodnošću, navodi American Psychological Association (APA).
Kada se neko vrši projekciju, pripisuje svoje ponašanje, emocije, karakteristike ili impulse drugoj osobi ili grupi, a da toga nije svestan.
– Projekcija je kada uzmemo osećanja koja možda u sebi ne želimo da priznamo, kao što su ljubomora ili bes, i „projektujemo” ih na nekog drugog – objašnjava dr Kelsey M. Latimer, klinički psiholog i registrovana medicinska sestra u Stuart, Florida.
Projekcija ne odražava ništa što je zapravo rekao ili učinio onaj koji je prima. Radi se o tome šta osoba koja projektuje misli i oseća o sebi. Na primer, neko zabrinut za svoj radni učinak može postati previše kritičan prema kolegi, objašnjava dr Joel Frank, klinički psiholog i neuropsiholog iz Los Anđelesa. „U ovom slučaju, projekcija se koristi da bi se umanjila nesigurnost osobe u vezi sa njenim radom pretvarajući njene brige u kritike na račun drugih,” kaže on.
Šta izaziva psihološku projekciju
Projekcija nastaje kao način upravljanja neprijatnim emocijama, mislima ili impulsima. Ljudi mogu da koriste projekciju da bi izbegli da ih priznaju ili da ih obrađuju sa bezbedne distance.
Dr Latimer kaže da se to može dogoditi kada neko „vidi delove sebe u drugima koje ne može da podnese u sebi”.
Projekcija je često povezana sa osećanjima neadekvatnosti ili niskog samopoštovanja, kaže dr Frank. On objašnjava da unutrašnja patnja može nadvladati nečiju sposobnost da se nosi sa sobom, tako da svoju nelagodnost prebacuje na druge.
Koji su znaci da neko projektuje na nas
Znaci projekcije mogu izgledati različito kod različitih ljudi, kaže dr Frank, ali dodaje da postoje neke zajedničke karakteristike.
Prekomerna kritičnost
Kada neko brzo ukazuje na mane i nedostatke drugih, to može biti pokušaj da umiri svoje sopstvene nesigurnost. Dr Frank objašnjava da se nečija briga o sopstvenom karakteru ili ponašanju može pretvoriti u kritiku drugih.
Iznošenje optužbi
Da li vas je neko optužio za nešto što je delovalo potpuno neočekivano? To bi zapravo moglo biti nešto što je ta osoba sama uradila ili razmišljala da uradi. Recimo, neverni supružnik koji se ponaša sumnjičavo prema svom partneru.
Odbrambeni stav
Ljudi koji se bave projekcijom često ne znaju da to rade. Stručnjaci za mentalno zdravlje kažu da mogu poreći svoja osećanja ili ponašanje ako se s njima suočite. Mogu dovesti u pitanje vaše motive i odbiti da preuzmu odgovornost za svoju ulogu u situaciji.
Kako projekcija utiče na naše zdravlje
– Projekcija je jedan od mnogih odbrambenih mehanizama koje svi zdravi ljudi povremeno koriste – kaže dr Latimer. Međutim, ako neko ovi tehniku često koristi, „verovatno će dovesti do problematičnih odnosa”, kaže ona.
Projekcija takođe može biti znak određenih problema sa mentalnim zdravljem. Istraživanja su povezala projekciju i druge odbrambene mehanizme sa depresijom i anksioznošću, kao i sa graničnim poremećajem, narcisoidnim i antisocijalnim osobinama ličnosti.
Kako prestati sa projektovanjem i šta učiniti ako neko projektuje na nas
Ako ste osoba koja projektuje, možete da prestanete, ali prvo morate biti svesni svog ponašanja. Do ovoga možete da dođete kroz terapiju i prihvatanjem povratnih informacija.
– Kako ljudi napreduju kroz terapiju i kako sve više pojedinaca ističe kada i kako koriste projekciju, postaju svesniji svog mehanizma odbrane i mogu brže da ga identifikuju kada ga koriste – kaže dr Frank.
Trebalo bi da razmislimo o svojim emocijama i osećanjima prema drugima u različitim situacijama. Kada neko u nama izazove negativnu emociju, razmislite umesto da reagujete. Da li se zaista radi o njima, ili se u nama dešava nešto dublje? Rad sa terapeutom može nam pomoći da naučimo različite načine suočavanja.
Ako smo na udaru nečije projekcije, dr Frank predlaže da imamo na umu da se kritika ili optužba ne odnosi na nas. Trebalo bi da pokušamo da sa tom osobom povedemo otvoren, iskren razgovor o situaciji i našim osećanjima.
Važno je da ne prihvatimo ili preuzmemo ono što osoba koja projektuje o nama govori, kaže dr Latimer. Komunikacija i postavljanje granica mogu pomoći da zaštitimo sebe i odnos sa određenom osobom.
