Ako ste perfekcionista i mislite da su svi bolji od vas, možda patite od kompleksa niže vrednosti

Ekstremna nesigurnost kao koren problema kompleksa niže vrednosti često vodi u povlačenje iz društva: ljudi izbegavaju kontakte kako ne bi rizikovali osudu ili kritiku, pa se neretko osećaju usamljeno i izolovano

Gotovo da nema osobe koja makar jednom nije osetila sumnju u sebe i nesigurnost. Ipak, kada negativna slika o sopstvenoj vrednosti uporno utiče na svakodnevni život, tada se može govoriti o stanju poznatom kao kompleks niže vrednosti.

Kada je u literaturi prvi put opisan kompleks niže vrednosti

Preporučujemo

Ovo stanje prvi je opisao psiholog Alfred Adler 1907. godine, a Američko udruženje psihologa ga definiše kao dubok osećaj neadekvatnosti i nesigurnosti, koji može da dovede do različitih ponašanja: od povlačenja i izbegavanja društva, do agresivnosti i preterane konkurentnosti.

Adler je smatrao da je u osnovi kompleksa niže vrednosti ukorenjeno uverenje da nismo dovoljno dobri i da zaostajemo za drugima. To ljude često navodi da se neprestano upoređuju sa okolinom i osećaju nesposobnim da postignu sreću ili uspeh.

Kompleks niže vrednosti i samopouzdanje: Zašto ponekad dovodi dovelikih posledica

Važno je naglasiti da osećaj ovog nedostatka može biti stvaran, ali i potpuno isprojektovan. Kada ostane neprepoznat, on se s vremenom produbljuje i prerasta u još snažnija uverenja o sopstvenoj bezvrednosti. Ona mogu da izazovu razne psihičke i emocionalne poteškoće.

Zato se u literaturi kompleks niže vrednosti neretko poistovećuje sa hronično niskim samopoštovanjem. Iako se ne može dijagnostikovati kao posebno stanje u zvaničnim priručnicima poput DSM-5, stručnjaci ga i dalje prepoznaju kao značajan izvor patnje.

Osobe koje nose ovaj kompleks često osećaju da nikada nisu dovoljno dobre, bez obzira na okolnosti ili ljude oko sebe. Taj doživljaj ume da bude toliko jak da parališe svakodnevno funkcionisanje. Nesigurnost često vodi u povlačenje iz društva. Ljudi izbegavaju kontakte kako ne bi rizikovali osudu ili kritiku, pa se neretko osećaju usamljeno i izolovano.

Šala na svoj račun bez prave namene: Zašto se pribegava kamufliranju tuđih uspeha

Svakodnevno poređenje sa drugima još je jedna karakteristika kompleksa niže vrednosti. U vremenu društvenih mreža, gde je upoređivanje gotovo neizbežno, oni koji se bore sa ovim osećajem često vide samo tuđe uspehe i sreću, dok sopstvene kvalitete zanemaruju. U želji da prikriju svoje slabosti, ponekad pribegavaju samoomalovažavajućem humoru i šale se na sopstveni račun. To naizgled zabavlja okolinu. Ali, zapravo služi kao odbrana od mogućih kritika ili zamerki.

Od psihičkih do fizičkih simptoma

Kompleks niže vrednosti može da se odrazi i na telesno zdravlje. Istraživanja pokazuju vezu između niskog samopoštovanja i problema sa spavanjem, pa nesanica može biti još jedan od pokazatelja da je samopouzdanje poljuljano.

Takođe, ono što spolja može da izgleda kao suprotnost hvalisanje; isticanje sopstvenih postignuća i perfekcionizam zapravo može biti samo druga strana iste nesigurnosti. U Adlerovoj teoriji kompleks više vrednosti često je način da se prikriju osećanja manje vrednosti i neadekvatnosti.

Da li je perfekcionizam zapravo strah?

Perfekcionizam u tom smislu postaje posebno značajan. Iako se može činiti kao ambicija, on često proizlazi iz dubokog straha od neuspeha i uverenja da nikada ništa nije dovoljno dobro. Kada težnja za savršenstvom počne da nas sputava i izaziva patnju, umesto da nas podstiče, to je jasan znak da kompleks niže vrednosti stoji u pozadini.

U krajnjoj liniji, kompleks niže vrednosti može se ispoljiti na različite načine: kroz povlačenje, nesigurnost, osećaj usamljenosti ili potrebu za neprestanim dokazivanjem.

Prepoznavanje ovih obrazaca prvi je korak ka promeni. Rad na samopouzdanju uz podršku stručnjaka ili kroz lični razvoj, može da pomogne da se ovi obrasci razbiju i da se umesto osećaja neadekvatnosti izgradi stabilan osećaj sopstvene vrednosti.