Kako da pomognete detetu da se lakše prilagodi školi

Prvi mesec škole ume da bude izazov – dok neka deca bez problema ulaze u novu rutinu, druga se suočavaju sa povučenosti, strahom, iznenadnim besom ili odbijanjem da uče. Roditelji tada često ne znaju da li je reč o prolaznim teškoćama ili signalima za dublje probleme

Prvi mesec nove školske godine je iza nas. Dok neka deca bez teškoća ulaze u novu rutinu, kod drugih se javljaju promene koje roditelje mogu da zabrinu – povučenost, strah od škole, iznenadni izlivi besa ili odbijanje da uče.

Preporučujemo

U novoj epizodi ePodcasta o ovoj važnoj temi razgovarali smo sa porodičnim psihoterapeutom Jovankom Lalović. Ona objašnjava kako roditelji mogu da prepoznaju da li dete prolazi kroz uobičajene teškoće prilagođavanja ili signale koji ukazuju na dublje probleme.

Škola nije problem, već nova životna situacija

Kako ističe Jovanka Lalović, važno je da roditelji ne stvaraju atmosferu drame i stresa oko polaska u školu:

– Deca o školi u velikoj meri uče iz poruka koje dobijaju od odraslih. Ako roditelj školu doživljava kao problem, i dete će je tako doživeti. Mnogo je korisnije gledati na školu kao na novu životnu situaciju, zadatak koji se rešava korak po korak.

Šta je normalno ponašanje, a kada se javlja alarm?

Blaga nervoza, umor, poneka suza ili zaboravljen domaći – sve je to očekivano kod prvaka. Takođe, kod starije dece u višim razredima češće se javljaju promene vezane za pubertet – razdražljivost, slabija koncentracija, pa i češći konflikti.

Ono što jeste razlog za zabrinutost, kako naglašava psihoterapeutkinja, jesu fizički simptomi bez realnog zdravstvenog uzroka (bol u stomaku, gubitak apetita, glavobolje), odbijanje odlaska u školu, stalni konflikti sa vršnjacima ili učiteljicom. Ako takvo ponašanje traje duže od 4 do 6 nedelja, vreme je da roditelj potraži savet učitelja, pedagoga, a po potrebi i stručnjaka.

Kako razgovarati sa detetom?

Jedna od čestih roditeljskih dilema jeste – kako podstaći dete da priča o tome šta se dešava u školi? Na pitanje „Šta je bilo u školi?“ deca često odgovaraju – „Ništa“. Jovanka Lalović savetuje da se postavljaju otvorena pitanja:

• „Šta ti je danas bilo najzanimljivije?“
• „Kako si se družio sa svojim drugarima?“
• „Šta je učiteljica rekla za tvoju pesmicu?“

Takođe, roditelj treba da pohvali trud, a ne samo rezultat – jer deci je ponekad važniji proces učenja od same ocene.

Struktura – ključ prilagođavanja

Roditeljima se savetuje da deci pomognu da usvoje rutinu: odlazak na spavanje u isto vreme, domaći zadaci pre igre i treninga, završavanje redovnih obaveza. Struktura čuva mozak i stvara radne navike koje kasnije olakšavaju čitavo školovanje.

Pomoć roditelja ne znači da treba da rade domaće zadatke umesto dece, već da ih nauče kako da uče. Na taj način dete postepeno usvaja model i postaje samostalno.

Kada potražiti stručnu pomoć?

Ako dete i posle prvog polugodišta pokazuje jaku anksioznost, odbijanje škole ili somatske tegobe koje nemaju medicinsko objašnjenje, vreme je da se potraži pomoć. Prvi korak je razgovor sa učiteljicom i školskim pedagogom, a zatim – ako nema pomaka – i sa stručnjakom za mentalno zdravlje.

O ovim i mnogim drugim dilemama govorila je porodični psihoterapeut Jovanka Lalović u novoj epizodi ePodkasta.

Pogledajte ceo razgovor i saznajte kako da svom detetu olakšate prve dane na početku školske godine.

Reč, dve o gostu ePodcasta

Jovanka Lalović, porodični psihoterapeut radi u Centru za adolescenciju i adikcije u Beogradu. Ima dugogodišnje iskustvo u radu sa bolestima zavisnosti. Pored porodične i Shema terapije (engl. Schema therapy), bavi se poremećajima u ponašanju i poremećajima ličnosti