Ko smo kad smo zdravi, a ko kad se razbolimo: Kako bolest menja našu svest i ličnost?

Dok telo vodi bitku sa temperaturom ni naš karakter i ličnost nisu isti: postajemo povučeni, tihi, nije nam ni do čega, a čak i obična prehlada ume da nas pretvori u nekog drugog, nestrpljivog, slabog, razdražljivog

Naša ličnost je senzitivni splet sećanja, navika, emocija i sitnih reakcija koje nas čine onim što jesmo. Ipak, retko razmišljamo o tome koliko je ta krhka ravnoteža zavisna od zdravlja. Tek kada telo počne da popušta, shvatimo koliko bolest ume da promeni i ono što smatramo svojim pravim „ja“.

I običan grip utiče na našu ličnost

Preporučujemo

Kada nas pokosi običan grip, svet oko nas na trenutak gubi boje. Umorni smo, razdražljivi, sve nam smeta. I najblaža kritika postaje oštrica, sitnice koje bismo inače prećutali pretvaraju se u uzrok besa. Dok telo vodi bitku s temperaturom, ni naš karakter nije isti: postajemo povučeni, tihi, zatvoreni u sobu, ali i u sebe. Iako kratkotrajno, i prehlada ume da nas pretvori u nekog drugog: nestrpljivog, slabog, setnog.

Ozbiljnije bolesti nisu samo udar na telo, vać i na psihu

Naravno, postoje bolesti koje ne popuštaju posle nekoliko dana odmora, tople supice ili čajeva. One polako ali temeljno utiču na ličnost, menjaju način na koji svet doživljavamo i sebe u njemu.

Kod Alchajmerove bolesti, sećanja koja su nas gradila kao osobe, mirisi, lica, imena, slike, počinju da blede. Kako nestaju, nestaje i deo nas. Čovek koji je nekada bio duhovit, vedar i topao, može postati sumnjičav, zbunjen, čak i neprijatan prema onima koje je najviše voleo. Demencija s Levijevim telima ide sličnim putem. Utiče i na misli i na telo. Ljudi koji su nekada imali bogat unutrašnji svet mogu postati tihi, nezainteresovani, kao da im se i duša povukla u senku.

Hantingtonova bolest menja ličnost iznutra, napada moždane ćelije i sa sobom donosi nemir, agresiju, gubitak kontrole. Kao da u telu ostaje samo trag nekadašnje osobe, dok bolest vodi svojevrsni dijalog sa razumom, neprestano ga slabeći.

Multipla skleroza, štitna žlezda, tumori na mozgu i ličnost

Kod multiple skleroze, telo postaje neprijatelj samom sebi. Umesto stabilnosti stižu nagle promene raspoloženja, neobjašnjivi smeh, apatija. Osoba koja je bila vesela može postati ravnodušna, a neko ko je voleo društvo iznenada oseća potrebu da se povuče.

Bolesti štitne žlezde takođe mogu da preokrenu naš unutrašnji svet. Kada se luči previše hormona, osećamo se kao da smo stalno pod naponom: nervozni, impulsivni, puni nemira. Kada ih ima nedovoljno, sve se usporava: misli, reči, odluke. Sve oko nas postaje maglovito, a mi ravni, bez boja i pokreta.

Tumor na mozgu, logično, može da napravi još jači udar na sposobnost rasuđivanja, jer izaziva paranoju, strahove i sumnje. I posle povrede glave neko može postati potpuno druga osoba, pričljiv ili agresivan, zaboravan ili hladan, kao da su se delići njegove ličnosti rasuli i spojili u "novi" mozaik.

Na koje načine sve depresija utiče na nas

Moždani udar ne menja samo telo, već i duh. Često donosi nepredvidive promene raspoloženja, iznenadne nalete ljutnje, impulsivnost. Kao da nova osoba živi u istom telu, ali sa drugim prioritetima, drugim pogledom na svet.

Depresija je bolest koja se ne vidi na dijagnostičkim snimcima, ali razara iznutra. Ona ne menja samo emocije već i način mišljenja, pamćenje, odnose. Ljudi postaju suzdržani, bezvoljni, preosetljivi. Neko ko je bio oslonac svima, odjednom više ne može da pronađe oslonac u sebi.

OKP, bipolarni poremećaj i šizofrenija

Opsesivno-kompulzivni i bipolarni poremećaj pokazuju kako um biva zarobljen sopstvenim mislima. Kod prvog se javlja potreba za kontrolom da sve mora biti „baš tako“, jer svako odstupanje donosi paniku. Kod drugog, raspoloženje balansira između euforije i tame. U jednom trenutku puni energije i ideja, u sledećem bezvoljni i iscrpljeni, kao da se unutar jedne osobe smenjuju dva sveta.

Šizofrenija menja samu granicu između stvarnosti i mašte. Glasovi, slike, osećaj da svet ima skriveni smisao, sve to postaje deo svakodnevice. Ličnost se gubi u lavirintu koji vidi samo bolesnik.

Briga o zdravlju je dugoročno ulaganje

Ovo su najočigledniji primeri kako nas bolesti ne menjaju samo fizički. One preoblikuju i način na koji mislimo, reagujemo, volimo. U danima kada ležimo s temperaturom, možda se samo privremeno odvojimo od sebe. Ali kada bolest postane hronična, ona polako prepisuje našu ličnost, dodaje nove crte, briše stare.

Zato briga o zdravlju nije samo borba za telo, već i za ono ko smo i ko želimo da ostanemo.