Trinaestogodišnjakinja nije spremna za tri sata dnevno negativnog sadržaja Foto: Shutterstock
Studija koja je trajala 10 godina kao završni rezultat pokazala je povećan rizik od samoubistva za tinejdžerke zbog viška vremena koje su provodile na društvenim mrežama. Naime, devojčice koje su koristile društvene medije najmanje 2 do 3 sata dnevno na početku studije, kada su imale oko 13 godina, a zatim su znatno povećale upotrebu tokom vremena, bile su u većem kliničkom riziku od samoubistva kao odrasle.
Kako su tinejdžeri koristili društvene medije tokom poslednje decenije, tako je rasla i stopa samoubistava među mlađim ljudima, pokazala je završena studija. Uvrđeno je i da je samoubistvo sada drugi vodeći uzrok smrti u uzrastu od 10 do 34 godine. Mnogi naučnici ukazuju da društveni mediji imaju povećan rizik od samoubistava, ali s obzirom na to da su oni još uvek relativno novi, bilo je teško utvrditi njihove dugoročne efekte na mentalno zdravlje. Najduža dosadašnja studija o upotrebi društvenih medija i samoubistvu, koju je sproveo Brigham Young University BYU, nedavno je objavljena u Journal of Youth and Adolescence i sada nudi neke konkretne odgovore.
Kroz godišnje ankete rađene u periodu od 2009. do 2019. godine, istraživači su pratili obrasce upotrebe medija i mentalno zdravlje 500 tinejdžera u okviru Flourishing Families Project. Otkrili su da je upotreba društvenih medija imala malo uticaja na rizik od samoubistva kod dečaka, ali da je kod devojčica postoji neki „okidač“. Tinejdžerke koje su koristile društvene mreže najmanje dva do tri sata dnevno na početku studije, kada su imale oko 13 godina, a zatim su godinama znatno povećale upotrebu mreža, bile su u većem kliničkom riziku od samoubistva kao odrasle osobe.
– Nešto u vezi sa tim specifičnim obrascem upotrebe društvenih medija posebno je štetno za mlade devojke – izjavila je profesorka BYU i vođa studje Sarah Coyne. Kako je primetila, socijalne tendencije verovatno čine devojčice podložnije negativnim efektima društvenih medija.
– Istraživanje pokazuje da su devojke i žene uopšte vrlo osetljive na međuljudske stresore. Sa 13 godina, devojčice tek počinju da budu spremne da se nose sa „tamnom stranom“ društvenih medija, kao što su „fomo“ (strah od propuštanja), stalnim upoređivanjima i sajber nasiljem. A jedna trinaestogodišnjakinja verovatno nije spremna za tri sata dnevno takvog sadržaja – ističe profesorka Sarah Coyne.
U tom slučaju, profesorka Coyne u većini slučajeva ne preporučuje roditeljima da zabrane ćerkama boravak na društvenim mrežama, ali ih treba dobro pripremiti za sadržaj koji ih očekuje i naučiti kako da upravljaju takvim medijima, kao odrasle osobe. Njen predlog roditeljima je da ograniče vreme na društvenim mrežama mladih tinejdžerki na oko 20 minuta dnevno, da zadrže pristup njihovim nalozima i često razgovaraju sa tinejdžerima o onome što vide na društvenim mrežama. Vremenom, tinejdžeri mogu postepeno da povećavaju upotrebu i autonomiju na društvenim medijima.
– Cilj je naučiti ih da budu zdravi korisnici društvenih medija, da ih koriste na način koji im pomaže da se osećaju dobro i da se povežu sa drugim ljudima, što je ustvari i prava svrha mreža. Posao roditelja je da ojačaju ili unapred „naoružaju“ deca kako bi mogli da se nose sa nekim teškim stvarima koje često dolaze zbog korišćenja društvenih mreža – savetuje profesorka Coyne. Kao što je pokazalo njeno prethodno istraživanje, društveni mediji mogu biti pozitivno iskustvo za tinejdžere i ljude bilo koje starosne dobi, ako ih pametno koriste. Dobre navike uključuju prijavljivanje sa svrhom i aktivno učestvovanje, umesto pasivnog posmatrača, kao i odbijanje praćenja onih koji šire negativan uticaj. Profesorka Sarah Coyne naglašava da i roditelji i mladi ljudi treba da prate kako društveni mediji deluju na mentalno zdravlje, odnosno da li i kakvi štetu zdravlju nanose.