Pronalaženje prave ravnoteže između posla i privatnog života nikako nije novo pitanje u našem društvu. Međutim, napetost između njih pojačala je pandemija, kada su zaposleni počeli sve više da razmišljaju o prirodi svog posla, njegovom značenju i svrsi, kako i kako on utiče na kvalitet njihovog života.
„Velika ostavka“ tokom 2021.
Studije pokazuju da ljudi odlaze, napuštaju posao, ili planiraju da napuste svoje poslodavce u rekordnom broju tokom ove 2021. godine. Tokom pandemije je bilo mnogo razloga koji su naveli ljude da razmišljaju gde rade, za koga rade, za koji novac rade… i sve te analize dovele su do takozvane „velike ostavke“. Ali, ako svi počnemo da preispitujemo gde i kako posao „ulazi“ u naše živote, na šta bismo trebali da ciljamo?
Lako je poverovati da bismo mogli da radimo daleko manje sati, a bili srećniji, ili da bi mogli da živimo život poput hedonista, u svim njegovim zdravim i nezdravim oblicima. Ali, ovo ne objašnjava zašto neki penzioneri rade dodatne poslove, a neki dobitnici lutrije se vraćaju na posao.
Glavno pitanje je „zašto radimo?“
Postizanje savršene ravnoteže između posla i privatnog života, ako postoji tako nešto, ne mora nužno da znači bavljenje time kada, gde i kako radimo. Glavno pitanje je „zašto radimo?“. A to znači razumevanje izvora sreće koji nam možda nisu toliko očigledni, ali koji su se uvukli u vidokrug tokom pandemije. Pokušaji da se pronađe bolja ravnoteža između posla i privatnog života imaju smisla. Rad je dosledno i pozitivno povezan sa našom dobrobiti i čini veliki deo našeg identiteta, smatraju stručnjaci. Zapitajte se ko ste, kako kažu, i vrlo brzo ćete pribeći opisivanju onoga što radite na poslu.
Zauzetost doprinosi sreći
Naši poslovi mogu nam pružiti osećaj kompetencije, što doprinosi blagostanju. Istraživači su pokazali ne samo da rad vodi ka potvrđivanju, već da smo, kada su ta osećanja ugrožena, posebno privučeni aktivnostima koje zahtevaju napor – često neki oblik posla – jer one pokazuju našu sposobnost da oblikujemo svoju okolinu, potvrđujući naš identitet kompetentnih pojedinaca. Čini se da nas posao čak čini srećnijim, u okolnostima kada bismo se radije odlučili za slobodno vreme. To je pokazano nizom pametnih eksperimenata u kojima su učesnici imali mogućnost da miruju (čekaju 15 minuta u prostoriji da započne eksperiment) ili da budu zauzeti (pešače 15 minuta do drugog mesta kako bi učestvovali u eksperimentu). Vrlo mali broj učesnika je izabrao da bude zauzet, osim ako nije bio primoran da ode u šetnju ili im je naveden razlog (rečeno im je da je na drugom mestu čokolada).
Ipak, istraživači su otkrili da su oni koji su proveli 15 minuta hodajući završili znatno srećniji od onih koji su proveli 15 minuta čekajući – bez obzira da li su imali izbor – ili čokoladu ili ništa. Drugim rečima, zauzetost doprinosi sreći čak i kada mislite da biste radije bili besposleni. Čini se da životinje ovo shvataju instinktivno – u eksperimentima bi većina radije radila za hranu nego što je dobija besplatno.
Eudaimonska i hedonska sreća
Ideja da rad ili ulaganje napora u zadatke doprinosi opštem blagostanju blisko je povezana sa psihološkim konceptom eudaimonske sreće. Ovo je vrsta sreće koju dobijamo iz optimalnog funkcionisanja i ostvarivanja naših potencijala. Istraživanje je pokazalo da su rad i trud ključni za eudaimonsku sreću, objašnjavajući to zadovoljstvo i ponos koji osećate kada završite iscrpljujući zadatak.
S druge strane, u ravnoteži između posla i privatnog života nalazi se hedonska sreća, koja se definiše kao prisustvo pozitivnih osećanja poput vedrine i relativno malo negativnih osećanja poput tuge ili besa. Znamo da hedonska sreća nudi empirijske koristi mentalnom i fizičkom zdravlju i da je dokolica odličan način za traženje hedonske sreće.
Dan na plaži nije ključ dugoročne sreće
Ali, čak i u dokolici, naša nesvesna orijentacija ka stanju da budemo nečim zauzeti ipak se krije se u pozadini. Nedavno istraživanje pokazalo je da, ako zaista postoji previše slobodnog vremena, da naše subjektivno blagostanje zapravo počinje da opada ako ga imamo više od 5 sati dnevno. Čini se da odmaranje i dan bez ikakvih napora, proveden na plaži, nije ključ dugoročne sreće.
Bogat i raznovrstan iskustveni život
Novi koncept u oblasti studija blagostanja je da je bogata i raznovrsna iskustvena sreća treća komponenta „dobrog života“, pored hedonske i eudajmonske sreće. U 9 zemalja i među desetinama hiljada učesnika, istraživači su nedavno otkrili da bi većina ljudi (više od 50 odsto u svakoj zemlji) i dalje više volela srećan život, tipičan za hedonsku sreću. Ali, otprilike četvrtina preferira smislen život, oličen eudaimonskom srećom, a mali, ali ipak značajan broj ljudi (oko 10-15 procenata u svakoj zemlji) odlučuje se za bogat i raznovrstan iskustveni život.
S obzirom na ove različite pristupe životu, možda je ključ dugotrajne dobrobiti razmotriti koji način života vam najviše odgovara: hedonski, eudaimonski ili iskustveni. Tim povodom stručnjaci nam poručuju da „umesto da se suprotstavljamo i prkosimo životu, stvarna ravnoteža u post-pandemijskom životi postizanje ravnoteže između ova tri opisana izvora sreće.
Zanimljivo… Ima istine.