Utiče li pomeranje sata, pri prelasku na zimsko i letnje računanje vremena, na unutrašnji časovnik svakoga od nas i kakve posledice ostavlja na naš organizam, da li će nas „sat vremena spavanja duže“ u nedelju 31. oktobra osvežiti ili poremetiti? I da li uopšte postoje opravdani razlozi da u jesen pomeramo časovnike jedan sat unazad, a na proleće unapred…
Gde je sat prestao da se pomera
Srbija još uvek nije među zemljama koje su prestale da pomeraju časovnik i prelaze sa letnjeg na zimsko računanje vremena. Države koje ne pomeraju kazaljke na satu u Evropi su Island, Belorusija, Rusija, Gruzija i Jermenija. Još neke su videle negativne posledice ove prakse, pa su ukinule pomeranje sata, a to su Sirija, Jordan, Izrael i Turska.
Smetnje i za sasvim zdrave osobe
Pomeranje časovnika za jedan sat unazad, sa 3 na 2 časa, ne pogoduje metereopatama i hroničnim bolesnicima, ali ova praksa može da smeta i potpuno zdravim osobama. Manjak dnevnog svetla i promena rutine negativno se mogu odraziti na svakoga.
-Vreme generalno može da utiče na raspoloženje ljudi, pogotovo u jesen kada su dani inače kraći i kada je tmurno i hladno. Kada je manje sunca ljudi se osećaju neraspoloženo i razdražljivo, a onda se ionako kraći dan dodatno skraćuje pomeranjem sata unazad, pa tako nam mrak stiže već u četiri sata popodne – kaže u razgovoru za portal eKlinika psiholog i psihoterapeut Ljubica Bogetić.
Poremećaj unutrašnjeg časovnika
Psiholog Ljubica Bogetić ističe da svaki čovek ima svoj unutrašnji časovnik, odnosno svoj ritam, i kada se on poremeti treba vremena da se vrati u prethodno stanje.
-Naš unutrašnji časovnik i naš organizam ne mogu da znaju za spoljašnje promene, kakvo je vraćanje časovnika za jedan sat unazad. Potrebno je vreme da se organizam adaptira. Nije tu samo u pitanju razlika u jednom satu. Kada se prelazi na zimsko računanje vremena, kao što je sada slučaj, tada se bukvalno dešava da mnogi od nas praktično i ne vide dnevnu svetlost tokom dana. Uzmimo primer kada se ustane u šest sati ujutro. Tada je napolju još uvek mrak, zatim odlazite na posao i sa radnog mesta izlazite u 17 časova kada je napolju takođe mrak. To sve negativno utiče na psihu i bioritam, ali i na zdravlje, jer je sunce važan izvor vitamina D za naš organizam – objašnjava psiholog Bogetić.
Prelaz iz jeseni u zimu ume da bude kritičan
Meteoropatama i hroničnim bolesnicima potrebne si barem dve sedmice da se vrate u “stanje normale” nakon vraćanja sata, a kako naglašava naša sagovornica, i promena godišnjeg doba utiče na psihu.
– Jesen je generalno okidač za depresiju i promenu raspoloženja. Nije ni čudno da postoji ona pesma “Sve moje jeseni su tužne”. Taj prelaz iz jeseni u zimu i iz zime u proleće za mnoge osobe sa psihičkim problemima ume da bude kritičan. Da ne spominjemo da se već skoro dve godine svi nalazimo u jednom posebnom stanju zbog pandemije i onda nam je najmanje potrebno još i remećenje biološkog sata – naglašava Ljubica Bogetić.
Možemo sami odrediti kada da se budimo
Svrhu daljeg praktikovanja pomeranja sata i prelaska na zimsko ili letnje računanje vremena psiholog Ljubica Bogetić kaže da uopšte ne vidi i dodaje da svako od nas može uticati na svoj unutrašnji ritam i odlučivati kada će se ujutru buditi.
– Poznato je da preko vikenda obično spavamo malo duže, jer smo svesni da se tada ne radi i da ne moramo da ustajemo rano i odlazimo na posao. Ali, isto tako i kada je nekada potrebno da se ustane rano, a nije u pitanju radni dan, mi možemo sebe “natempirati” da se probudimo u potrebno vreme, kaže Bogetić.
Glavobolja i bezvoljnost
Da pomeranje sata i prelazak na zimsko računanje vremena može loše uticati na svakodnevne aktivnosti svedoči i Beograđanin Srđan P. koji svaki poslednji vikend u oktobru dočekuje sa glavoboljama i promenom raspoloženja.
– Moram da naglasim da sam inače zdrava osoba i redovno se kontrolišem, budući da radim u Vojsci Srbije. Ipak, svaka ova promena, odnosno vraćanje jednog časa unazad, meni izuzetno smeta. Potrebno mi je nekoliko dana da se vratim u ustaljene tokove, imam glavobolje, razdražljiv sam, kada vidim da je već u 16 časova napolju mrak osetim se bezvoljno. I nisam jedini koji se tako oseća, znam još dosta prijatelja koje more slični problemi – kaže za eKlinika portal Srđan.
EU još nije donela odluku
Inače, ova jesen trebalo je da bude prva, posle više od tri decenije, kada se časovnik poslednjeg dana oktobra više neće vraćati unazad. Ipak, Evropska unija, zbog brojnih problema izazvanih pandemijom covid 19, nije se bavila ovim problemom i još nije donela jedinstven stav po tom pitanju tako da ćemo morati i ubuduće da se borimo sa “veštačkim vremenom” i problemima koje ono može sa sobom da nosi.
Lično mi samo smeta pomeranje sata krajem marta,trebalo bi da ovo tz zimsko računanje vremena ostane tokom cele godine.