„Mora da si poludeo, to se nije dogodilo“, „Nemaš pojma o čemu pričaš“, „Ma kakvi, izmišljaš“, „Hajde, to je bila samo šala, što si tako osetljiva“… Da li vam neke od ovih rečenica zvuče poznato? Doživljavate ih ili čujete često, i to od najbližih? Ako je tako, moguće je da ste izloženi nečemu što se zove sluđivanje, ili gaslajting.
Sluđivanje ili gaslajting (gaslighting) se odnosi na namerne pokušaje da vama neko manipuliše. Obično to čini tako što izaziva da sumnjate u svoja osećanja, percepciju događaja i stvarnosti uopšte. Psiholozi su mišljenja da je u pozadini ovakvog ponašanja želja sa manipulacijom, posedovanjem ili potpunim upravljanjem tuđim, odnosno vašim životom. U svakom slučaju, radi se o psihičkom zlostavljanju koje u osnovi sadrži želju da vama, vašim emocijama i životom upravlja neko drugi iz samo njemu poznatih razloga.
Gaslajting nije uvek lako prepoznati, jer postoje slična ponašanja koja ulaze, nažalost, u životne rutine. Pravo sluđivanje ili gaslajing postaje ponovljeni obrazac, i to je jedna od prvih karakteristika. Osoba koja vas na ovaj način zlostavlja želi da postigne da sumnjate u sebe i da postanete zavisni od njene verzije stvarnosti. Sa druge strane, treba zadržati i dozu objektivnosti, te rečenice poput „Nemam vremena sada da te saslušam“ ili „Možda preteruješ“, ne moraju obavezno da znače da je u pitanju gaslajting. Propratite malo slična ponašanja od istih osoba u dužem vremenskom periodu. Takođe, ne propuštajte da kada razmišljate o tome kako se ponašaju te druge osobe, obavezno stavite u fokus svoja osećanja i to kako se osećate.
Sluđivanja ili gaslajting često može da dovede do toga da:
Razumljivo je ćete biti izloženi vatrometu jakih emocija ako ste izloženi sluđivanju, ili gaslajtingu. Ljutnja, frustracija, zabrinutost, tuga, strah – sva ova osećanja, kao i druga slična, potpuno su validna. Pokušajte na sve načine da im ne dozvolite da preuzmi primat u vašoj trenutnoj situaciji i reakcijama. Ako ostanete smireni, to će vam pomoći da se efikasnije nosite sa onim čime ste izloženi. Takođe, što ste smireniji, imaćete više snage da se usredsredite na istinu i iznošenje činjenica. To će učiniti manje prihvaćenim od ostalih i rečenice i ponašanja osobe koja sprovodi sluđivanje, pa će i njihov uticaj biti manji na vas i vaše emocije. Samim tim, zadržaćete samopouzdanje i veru u sebe.
Dokumentovanje interakcija sa nekim ko pokušava da nad vama sprovodi sluđivanje ili gaslajting, može ne samo da pomogne vama da racionalnije propratite šta se degađa, već i toj osobi da signalizira da joj namere „neće proći“. Neke od ovih metoda vam možda neće zvučati popularno ili čak i pristojno, ali nemojte zaboraviti da bi vaše psihičko zdravlje moglo ozbiljno da bude narušeno. Najpre, napravite i sačuvajte snimke i „printskrin“ fotografije razgovora i prepiski, ako se te situacije ponavljaju. Zabeležite datume i vreme razgovora. Ako je predmet onoga što vam se stalno osporava kao činjenica, recimo, vaša oštećena imovina ili neka druga materijalna stvar, obavezno fotografišite.
Snimanje telefonskih razgovora i zakonske regulative neće biti na vašoj strani ako želite da potražite pravnu pomoć, ali to je način da drugima objasnite čemu ste izloženi. Posedovanje dokaza može uveliko da pomogne u povratku vašeg duševnog mira. Što je najvažnije, kada osoba koja vas izlaže služivanju ili gaslajtingu shvati da ste svesni da pokušava na taj način da manipuliše, moguće je da će sa tim prestati. Sa druge strane, proces prikupljanja dokaza može da vas uvede u stanje anksioznosti, pa bi bilo dobro da imate uz sebe osobu od poverenja, da vas rastereti i podrži.
Važno je takođe da ne popustite pod pritiskom i da se ne uvučete u neku vrstu sukoba. Svađa ili „upadanje u vatru“ može da dovede do jače napetosti i da vas stavi u poziciju u kojoj ste podložniji manipulaciji. Odbijanjem da se raspravljate, štitite se i održavate kontrolu nad situacijom. Možete reći nešto poput: „Izgleda da se sećamo stvari drugačije, ali ne želim da se raspravljam o tome. Izbegavajte dalju diskusiju tako što ćete promeniti temu ili napustiti prostoriju.
Odlazak u šetnju ili kratak izlazak napolje može da vam pomogne da razbistrite um i da se ponovo fokusirate. Ako niste u situaciji da se fizički izmestite, pokušajte sa vežbama disanja ili nekim objektom koji vam izaziva prijatne emocije, ili sa vizuelizacijom. Možete u sebi polako da brojite do 10, ili ponovite nekoliko puta neku afirmaciju koja vas umiruje. Sve ovo je važno zbog toga što učestali napadi sluđivanja mogu da vas dovedu i do paničnog napada. Ako preterano brinete zbog toga kako sluđivanje utiče na vas, može doći do negativnih posledica u društvenom okruženju, na poslu, fakultetu i svakodnevnom funkcionisanju.
Poverite se prijateljima ili bliskim članovima porodice, jer će oni umeti da procene da li su vaše pretpostavke racionalne, i da vas podrže. Afirminište svoje prave vrednosti kako biste anulirali neke od posledica sluđivanja poput osećaja bezvrednosti. Nađite vremena za hobije, meditirajte i slušajte muziku koja vas opušta. Vodite dnevnik u kome ćete bez ustručavanja opisati svoje emocije i kako se osećate. Svakodnevna fizička aktivnost je ne sam o preporuka, trebalo bi da bude i obaveza.
Kada sluđivanje ili gaslajting poprimi oblike zlostavljanja koje remeti vaše svakodnevno funkconisanje, potražite stručnu pomoć. Ako ste izloženi ovom vidu torture, ne znači da ste uradili bilo šta loše. Nije lako suočiti se sa bilo kojom vrstom emocionalnog zlostavljanja, ali rešenje postoji uvek.