Toksični ljudi nalaze se i u našem najbližem okruženju i ne možemo da ih izbegnemo, ali ne smemo dozvoliti da postanemo njihove žrtve Foto: Shutterstock
Toksični ljudi su, nažalost, svuda oko nas: u porodičnom, radnom, partnerskom, ali i okruženju koje čine naši prijatelji. Ne možemo da ih izbegnemo, ali možemo da osvestimo da se radi upravo o takvim osobama i da promenimo svoju percepciju poruka koje nam šalju.
Šta god da uradite, kakav god uspeh da postignete, upadnete u problem ili iz njega izađete, neke osobe će uvek imati nešto da dodaju ili prokomentarišu. To su oni koji u svemu i svakome nađu zamerku, imaju neki svoj komentar ili viđenje, uz sumnju da to „možda baš i nije sve tako, videćemo…“
Takvo ponašanje može da nas povredi ako nam je stalo do nečije podrške ili ako nam je, u nekom za nas teškom trenutku, potrebna. Ne treba zaboraviti da najveći broj osoba, uključujući i nas same, sebe ne vidi dobro, niti dovoljno. Zato, treba pronaći pravi trenutak i skrenuti im pažnju da takvim svojim stavom mogu da nas povrede. Ono što je najgore u svim vidovima toksičnih odnosa, jeste ćutati i trpeti.
Negacija u svemu, pesimizam i „prizivanje“ loših ishoda, odlika su večitih negativaca. U našem narodu, to je možda najslikovitije objašnjeno izrekom „Kakve su ti misli, takav ti je život“. Česti su primeri osoba koje doslovno prizivaju čak i bolesti, ali i druge nepovoljne događaje. Ako se to i desi, konstatuju da su, eto, bili u pravu.
Negativan stav sam po sebi vuče lošu energiju, samim tim i lošije raspoloženje. Oni koji objašnjenje vide u matafizici, to slikovito opisuju negativnom aurom, a psiholozi čitavim nizom manifestacija koje se nadovezuju na negativnost kao stav. Tu su: slabije samopouzdanje, depresivne, samodestruktivne i destruktivne epizode, fatalizam, strahovi, suze.
Narcisoidni poremećaj odlikuje, pored ostalog, one koje poznajemo kao „ja, pa ja“ osobe. Oni su uvek u pravu, njihova reč mora da bude prva i poslednja. Važno je jedino kako se oni osećaju, empatija za druge ne postoji (čak ni za decu i porodicu).
Narcisoidne osobe veoma teško uspostavljaju kvalitetne odnose na duže staze, jer je njihovo ponašanje ponekad toliko nepodnošljivo da veoma brzo ljudi počinju da ih izbegavaju.
Ljudi drugima manipulišu iz različitih razloga. Uglavnom su to ciljevi neke lične koristi, od finansijske, do psihološke nadmoći. Sigurno ste se mnogo puta upitali kako je moguće da vas je neko tako lako „preveslao“, iako vam je razum govorio da neke stvari ne možete ili nećete da uradite.
Manipulatori su najčešće izuzetno inteligentni ljudi, harizmatični, slatkorečivi, lažljivi. Brzo menjaju mišljenje i prilagođavaju se situaciji. Cilj je uvek neki njihov interes, i veoma često ne biraju ni način ni sredstva da do njega stignu. Srpski rečeno, „pregaziće“ sve da bi došli do cilja, ne misleći na to kako se neko drugi oseća. I oni su često osobe narcisoidne, pa i psihopatske strukture ličnosti.
Nove komunikacije su u naše živote donele mogućnost da nam gotovo u svakom trenutku drugi ljudi „zavire“ u život, čak i ako to ne želimo. Međutim, u njima se krije i još jedna zamka koju gotovo niko da ne primećuje, jer su moderni načini komunikacije i društvene mreže nešto bez čega ne možemo prvenstveno u poslu.
Stalni čet, potreba za komentarisanjem, trka za lajkovima, toksičnim osobama daje novo široko polje delovanja i uticaja na naše živote i psihu. Pritom, u situaciji smo da nas uvredi, sa razlogom ili bez njega, čak i neko potpuno nepoznat. Sa druge strane, potpuno neočekivano možemo da uočimo toksičnost i kod osoba koje poznajemo, a svesni smo da u javnosti ostavljaju jednu potpuno drugačiju sliku samih sebe. Uz to, društvene mreže ostavljaju iluziju da smo stalno u kontaktu i da imamo mnogo prijatelja. Zapitajte se koliko je osoba koje biste mogli u bilo koje doba dana da pozovete ako vam je nešto potrebno, a da to nema veze sa mrežama. Ako previše vremena provodimo u virtualnom svetu, to i kod nas može da stvori toksičnost.
Budimo iskreni: nema toga ko ne voli laganu „trač partiju“ uz kafu ili hladno piće. Međutim, postoje osobe koje su prešle granicu, pa sa ogovaranjem nastavljaju čim nekome „vide leđa“. Razlozi za to su brojni: lično nezadovoljstvo, neispunjenost, zdravstveni problemi, potreba da se više bavi tuđim nego svojim životom…
Ovakvo ponašanje može da bude daleko od benignog trošenja vremena, pa i da stvori brojne probleme u poslovnom, ali i drugim okruženjima. Sa ovakvim osobama nemojte ulaziti u otvorene sukobe, ali svakako pokušajte da im biranim rečima u četiri oka, ako je moguće, skrenete pažnju da to što rade nije dobro ni za koga.
Skretanje pažnje na sebe, samo svoje probleme, potrebe, osećanja i drugo, često je izraženo kod osoba koje su manipulatori. Ako i pokušate da im se požalite ili ispričate nešto što je važno vama, gotovo neosetno, priča će skrenuti na njihovu stranu. U redu, vi imate problem, ali njihov je veći… Njihova impresija o pozorišnoj predstavi je značajnija, njihove ideje su ono o čemu najpre treba da se raspravlja…
Saslušajte ih, ponudite pomoć ako im te potrebna, ali ih svakako podsetite da ste i vi tu, i da je primarna tema bilo nešto vaše. Ne dopustite li im da ovo ponašanje postane standard.
Često se kao kradljivci pažnje u našem okruženju pojavljuju osobe koje imaju potrebu da sebe stavljaju u poziciju žrtve, ako za to ima, ali i ako nema nikakvog razloga. Slične su narcisoidnim ljudima, samoživi su i sebični, stavljajući ispred svega svoj interes. Međutim, ako govorimo o osobama koje od sebe uvek i svugde prave žrtvu, oni do „cilja“ dolaze lakše, jer je čovek sam po sebi empatično biće. Sažaljenje koje u nama izazovu najčešće rezultira upravo onim što su hteli.
Empatija je sastavni deo spektra ljudskih emocija i normalno je da ih pokažemo. Svako život biće je zaslužuje, kao i pomoć, kada je od nas zatraži i kada mu je potrebna. Međutim, nemojte dozvoliti da vašom empatijom „večite žrtve“ manipulišu. Ovakvo ponašanje ponekad nas dovodi u ciklični krug bez izlaza u kome zapravo žrtva postajemo – mi.