Kad se spomene termin „sociopata“, verovatno prvo pomislite na Kristijana Bejla u filmu „Američki psiho“ ili na Entoni Hopkinsa u filmu „Kad jaganjci utihnu“. Ali, kao i većina zdravstvenih stanja koja su u vezi sa mentalnim zdravljem, sociopatija ili antisocijalni poremećaj ličnosti (ASP) ima širok spektar i ne moraju sve sociopate biti i serijske ubice.
Šta je sociopata?
Jedno istraživanje pokazuje da dobar procenat stanovništva ispunjava dijagnostičke kriterijume sociopatije. Dakle, velike su šanse da poznajete osobu koja ima antisocijalni poremećaj ličnosti.
– Sociopatija je sindrom koji karakteriše loše ponašanje, ispred svega. Ljudi sa antisocijalnim poremećajem ličnosti imaju tendenciju da budu impulsivni, kao i da se bave obmanama i prevarama. Oni ignorišu odgovornosti i, u najgorem slučaju, nemaju savesti – pijednostavljeno objašnjava dr Donald V. Black, profesor psihijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Iova Carver. Prema njegovim rečima, poremećaj može da bude relativno blag.
– Ove osobe se možda često služe lažima, često ulaze u konflikte sa osobama iz najbližeg okruženja, poput supružnika, i to može da bude sve. Na drugom kraju spektra su lopovi i ubice – kaže dr Black, koji je autor knjige Bad Bois, Bad Men: Confronting Antisocial Personality Disorder (Sociopathy). Većina njih se nalazi negde između ove dve krajnosti.
Razlika između sociopatije i psihopatije
Treba napomenuti jednu stvar – iako izraze sociopata i psihopata obično koristimo kako bismo okarakterisali određenu ličnost, ova dva pojma znače različite stvari. Kada upoređuje sociopate i psihopate, dr Black kaže da je većina sociopata sklona impulsivnom ponašanju i često ih okruženje doživljava kao „poremećene“, dok je psihopata hladna i proračunata, ponekad čak i šarmantna osoba.
– Na psihopatiju treba gledati kao na krajnju tačku antisocijalnog spektra, jer su gotovo sve psihopate antisocijalne, ali nemaju sve asocijalne osobe psihopatiju – objašnjava.
Da bi osoba imala dijagnozu antisocijalnog poremećaja ličnosti, mora da ima najmanje 18 godina i istoriju agresije, kršenja pravila i naviku da laže, koja datira još iz detinjstva. Evo nekih drugih signala na koje treba obratiti pažnju, na osnovu kriterijuma navedenih u DSM klasifikaciji poremećaja ličnosti.
Sociopata nema empatiju
Možda je jedan od najpoznatijih znakova antisocijalnog poremećaja ličnosti nedostatak empatije, posebno nemogućnost osećanja kajanja zbog svojih postupaka.
– Čini se da mnogim ljudima sa antisocijalnim poremećajem ličnosti nedostaje savest, ali ne svima. Kad ne osećate kajanje, sposobni ste da činite bilo šta što vam padne na pamet, pa i stvari koje su loše po vas ili okruženje. Psihopate uvek imaju ovaj simptom, što ih čini posebno opasnim – kaže dr Black.
Ljudi sa antisocijalnim poremećajem ličnosti, takođe, teško stvaraju emocionalne veze, pa su njihovi odnosi često nestabilni, površni i haotočni. Umesto da produbljuju odnose, oni se radije služe prevarama, prisilom i zastrašivanjem.
Manipulacije i prevare
Sociopate pokušavaju da zavode i „zavlače“ ljude oko sebe radi sopstvene koristi ili radi zabave. Ali to ne znači da su svi izuzetno harizmatični.
– Ovo može da važi za neke osobe koje imaju antisocijalni poremećaj ličnosti, ali ne i za sve. Mnogi od naših pacijenata sa ovom dijagnozom ne ispunjavaju ovaj kriterijun – kaže dr Black. Sociopate važe za nepoštene, ljude sklone laganju. Ne libe se da slažu, niti osećaju neprijatnost kad to učine kako bi sebi olakšali situaciju, kad je ona po njih nepovoljna. Takođe, imaju tendenciju da ulepšavaju istinu kad im odgovara. U svakom slučaju, ljudi sa antisocijalnim poremećajem ličnosti imaju tendenciju da surovo zanemaruju osećanja drugih ljudi.
Sociopata je osvetoljubiv i neodgovoran
Sociopate ne samo da su neprijateljski raspoloženi prema okolini, već često tumače tuđe ponašanje kao neprijateljsko, što ih tera na osvetu. Još jedan znak da neko možda ima antisocijalni poremećaj ličnosti jeste nepoštovanje finansijskih i socijalnih obaveza. Ignorisanje odgovornosti je izuzetno često, kad su ove osobe u pitanju. One neće plaćati alimentaciju, račune, neće dostavljati doznake za bolovanje kad odsustvuju s posla, i tome slučno.
– Gotovo svakom pojedincu može da se desi da ponekad zakasni jer je obaveze odlagao do poslednjeg momenta; da iznenada reši da radikalno promeni frizuru i da to i učini; da nepromišljeno potroši veću sumu novca na novi par cipela, iako to nije bilo u planu. Ali, za nekoga ko pati od antisocijalnog poremećaja ličnosti, donošenje brzih odluka bez razmišljanja o posledicama deo je svakodnevnog života – kaže dr Black i dodaje da sociopate teško prave planove i još teže im je da ih se pridržavaju.
Da li je sociopatija izlečiva?
Oni se ponašaju neodgovorno, impulsivno i ne umeju da odlažu zadovoljstvo. Ako to znamo, onda ne čudi da se ove osobe često nedolično, pa čak i besprizorno ponašaju, odnosno ne brinu se ni za sopstvenu, kao ni za tuđu sigurnost. Prekomerna konzumacija alkohola, zloupotreba droga, kompulzivno kockanje, nebezbedan seks i opasni hobiji, uključujući i kriminalne aktivnosti, čest su obrazac ponašanja sociopata.
Terapija može da pomogne u upravljanju nekim simptomima i neželjenim efektima, posebno u blažim slučajevima, ali će se sociopata teško odlučiti na to da potraži stručnu pomoć.
– Jedna od zanimljivosti koja se vezuje za ovaj poremećaj jeste opšti nedostatak uvida. Osobe možda prepoznaju da imaju problem. Primećuju da upadaju u nevolje. Možda znaju da su njihovi partneri nezadovoljni, znaju da na poslu ne ispunjavaju očekivanja, ali imaju tendenciju da za takve probleme krive druge ljude, kao i okolnosti. Primećeno je da se simptomi antisocijalnog poremećaja ličnosti povlače sa godinama, posebno kod blažih oblika sociopatije. Ako poznajete ovakvu osobu, najbolje je da se klonite, kako sebi ne biste zakomplikovali život – objašnjava dr Black.
Mogu li se patološki lažlhivci izljeĉiti