Navijači, odnosno ljubitelji sporta za koje je sport ipak nešto više od pukog simpatisanja nekog sportskog kluba, predstavljaju značajan deo populacije. Osećaj zajedništva, rast adrenalina, fanatično praćenje utakmica, pa i ozbiljan osećaj razočarenja kada njihov tim izgubi, a euforičan kada pobedi… Sve su ovo kockice koje čine mozaik psihološkog profila osoba iz našeg okruženja.
Navijači burno reaguju i ako timu ide dobro, i ako sreća nije na njihovoj strani
Nekada je bilo „normalno“ da gotovo svako od nas u okruženju ima nekoga ko prati utakmice. Neki su napamet znali čitave timove fudbalera ili košarkaša. Prema statistikama za zemlje Balkana, ova dva sporta imaju najviše poklonika, iako je prvo mesto ubedljivo na strani fudbala. Tenis je kod nas, zahvaljujući Novaku Đokoviću postao sport zbog koga se deci kupuje skupa oprema i reketi od najranijeg detinjstva stavljaju u ruke. Tu, nažalost, podloga nisu isključivo sportski razlozi, ali to je jedna druga tema.
Uz fudbal i košarku, rukomet, vaterpolo ili atletika izlaze u prvi plan posebno u smislu nacionalne euforije u toku nekog aktuelnog evropskog ili svetskog prvenstva. Takav slučaj je trenutno sa košarkom. Svi gledamo, burno ili manje burno navijamo. Ako nam ide dobro „jači smo od sudbine. Ako ne ide kako bismo želeli, tužni smo, nerviramo se, iznalazimo moguće razloge kao oprravdanje. Svi smo i selektori i treneri, i znali bismo kako može bolje. To je, prosto, u našoj prirodi i mentalitetu.
Navijači dele osećaj zajedništva
Kada stvar pogledamo i kroz drugu vizuru, sport u životu onih koji ga pasionirano prate može da ostavi posledice ako se ode u ekstrem. Psiholozi objašnjavaju da to nije samo obično posmatranje neke aktivnosti koja nam je zabavna i može da okupira pažnju. Objašnjenje je jednostavno: sve što uz proces posmatranja (pasivnog učešća kao posmatrača) aktivira naše intenzivne emocije, može da utiče na našu ličnost, pa i promenu identiteta, osećanja, ponašanja, prioriteta.
Ako ste član grupe ljudi, uz adrenalin, podići će vam se samopouzdanje, pa i samopoštovanje. Želećete da vam i drugi odaju priznanje jer pratite i iskazali ste pripadnost nekome ko je uspešan, ko ostvaruje pobedu i pokazuje nadmoć i dominaciju. Sledeći logičan korak je i identifikacija sa sebi sličnima u tim reakcijama, iako možda postoje nesagledive razlike i u društvenom, socijalnom i psihološkom statusu.
Zajedničko gledanje utakmica i rituali koje imaju navijači pokreću hemijske reakcije u mozgu
Celokupno iskustvo zajedničkog gledanja utakmica, strastvene diskusije i osećaj želje za pobedom i zajedništva, čine da postanemo jedinka koja je tog trenutka posvećena jednom visokom zajedničkom cilju. Taj cilj, naravno, nema nikakve veze sa našim ličnim blagostanjem ukoliko član sportske ekipe nije član naše porodice.
Međutim, gledanje omiljenog ili nacionalnog tima kako ide ka istorijskoj pobedi, može da bude jedno od najeuforičnijih iskustava u životima brojnih ljudi. Nasuprot tome, istorijski poraz može da bude veoma traumatičan. Izneverena očekivanja, osećaj razočarenja, pa i izdaje, neki su od emocionalnih mehanizama koji lako može da se aktivira. Uz to, luče se hormoni radosti, uzbuđenja ali i tuge, a sve to utiče i na skokove krvnog pritiska. Zbog toga se osobama sa hroničnom hipertenzijom ili dijabetesom savetuje da događaje „visokog napona“ izbegavaju, ili se još pažljivije pridržavaju terapije.
Mnogi navijači imaju svoja ritualna pravila: sede na istom mestu kada gledaju utakmicu, imaju istu garderobu i ikonografiju. Ubeđeni su da će, ako se to promeni, tim izgubiti i da im promena neće biti „talija“. Bilo koja promena koja uslovi poraz, lako se opravdava nekim drugim okolnostima, lošem danu, lošem suđenju, i slično. Navijači često ne mogu objektivno da sagledaju ni svoju, ni poziciju kluba, a razlog tome su previše intenzivne emocije.
Šta je patološka inverzija u koju navijači mogu da upadnu
Previše intenzivni događaji povezani su i sa fizičkim manifestacijama koje mogu, uz psihologiju mase, u osobi da pokrenu talas pozitivnih, ali i neželjenih događaja. Ako smo pobedili, trubimo, ispaljujemo vatromete, izlazimo kolima u grupi da se to i javno proslavi. Ako se, pak, izgubi, osećaj nemoći može da pokrene takozvanu patološku inverziju. Tada se umesto slavlja a kao posledica izneverenih osećanja, može dogoditi i nasilje. Naravno, radi se o ekstremnim slučajevima do kojih ne može da dođe ukoliko u porodičnom ambijentu gledate utakmicu sa prijateljima, decom ili roditeljima, iz čiste radoznalosti i želje da „budete u toku“ sa aktuelnim dešavanjem o kome svi pričaju.
Druga refleksija patološke inverzije jeste kockanje, odnosno klađenje. Često i ulazak u bolesti zavisnosti. Tome su, kažu statistike, posebno izložene zemlje u tranzicionim procesima.
Bekstvo od svakodnevnog života, ispoljavanje emocija koje se često sabijaju
Ono što sport zaista pruža navijačima je bekstvo od svakodnevne stvarnosti i uobičajenog stresa. Na nekoliko sati, egzistira svet u kome se identifikuju i sa nekim svojim snovima, ako su možda želeli da u sportu budu uspešni. Ukoliko su samo pasionirani ljubitelji, svaki sportski događaj poprima nivo praznika, lične, ali i globalne svečanosti.
Psihofizičke promene koje se dešavaju idu od preznojavanja, vikanja, skakanja, psovki, eksplozije emocija koju se ne libe da u takvom ambijentu iz sebe izbace i osobe koje su po prirodi povučene. Svi se „poznaju“, lako združe, postaju jedno, udruženi oko istog cilja. Ova iskustva su često vrlo katarzična za muškarce. Tradicionalno, muškarcima nije dozvoljeno da izražavaju emocije, a sportski teren i tribine im za to pružaju šansu. Stoga, ako ne pređe u ekstrem, navijanje možemo tretirati i kao deo emocionalnog pražnjenja, svima potrebnog.
Rast testosterona
Istraživanja su pokazala da u promeni fiziološkog stanja prilikom gledanja sportskih događaja, prednjače hormoni. Naime, pobeda dovodi do naglog porasta testosterona, dok poraz dovodi do oštrog pada. Neke studije su pokazale da gledanje snimaka pobedničkih momenata budi isti deo mozga navijača kao i gledanje fotografija sa erotskim sadržajem slika.
Radost koju donosi gledanje utakmica je za mnoge neuporediva, adrenalin koji se doživljava je intenzivan, a strast budi osećaj zajedništva i pripadnosti timu, istomišljenicima i naciji. Jer, za mnoge to nije samo igra, a ako vidimo kako može da utiče na nas, ima i istine u tome…
Zato, pošaljimo pozitivnu energiju našima košarkašima, družimo se i navijajmo zajedno, ali tako da ne ugrožavamo druge osobe oko nas!
