Mnogi ljudi su usamljeni, i ponekad je potreban samo prvi korak da se i vi ili neka druga osoba "otvorite" Foto: Shutterstock
Praznici su za najveći broj ljudi velika radost. Međutim, za neke su to dani prepuni izazova, preispitivanja, pa i tuge. To nisu samo osobe koje imaju neki problem sa mentalnim zdravljem, već i svi oni su iz nekog razloga usamljeni ili ne osećaju radost koja bi bila očekivana, pa i društveno poželjna.
Božićni i Novogodišnji praznici su vreme okupljanja, radosti i lepih želja koje bi trebalo da donesu naredni dani. Obično se proslavljaju sa porodicom, kolegama, komšijama i prijateljima. Dok mnogi ljudi prihvataju ovo doba godine sa velikom radošću pa i euforijom, za druge je ovo težak deo godine sezona. Ako već postoji neki poremećaj mentalnog zdravlja, dodatni stres i anksioznost tokom sezone praznika mogu da se intenziviraju. Prema statistikama National Alliance on Mental Illness (NAMI), čak 64 odsto ljudi sa mentalnim problemima izjasnilo se pozitivno i reklo da praznici pogoršavaju njihove simptome.
Razlozi za tugovanje tokom praznika su različiti. Ako tugujete zbog gubitka voljene osobe, gde god da pogledate su bolni podsetnici na gubitak, praznici samo pojačavaju tugu. Ali, to je samo jedan od mogućih razloga. Možete se osećati usamljeno čak i kada ste u društvu drugih ljudi.
– Postoji kulturološko očekivanje, odnosno šablon istican u filmovima, reklamama i drugim medijima, da su praznici vreme kada se porodice i prijatelji okupljaju da zajedno uživaju, ponovo se povezuju, prisećaju se starih uspomenama i stvaraju nove. U njima porodice sede zajedno, jedu, otvaraju poklone i srećno se smeju u svakom trenutku. Međutim, to nije slučaj sa svima. Naprotiv, praznici mogu učiniti da se ljudi osećaju još usamljenije i manje u vezi sa drugima nego ikad – objašnjava klinički psiholog Samia Estrada.
Sa njom je saglasna Jessica Miller, sertifikovani savetnik za mentalno zdravlje, koja kaže da čestitke sa fotografijama srećnih porodica i deljenje postova na društvenim mrežama može da pojača osećaj usamljenosti, kao i depresije i anksioznosti. Ona dodaje i prevelika očekivanja i razočaranja. Sve to je, prema njenim rečima, nešto što se ljudima događa i tokom gorine, ali se intenzivira tokom praznika.
Sećanje na prošle praznike koje smo slavili sa voljenim osobama a više ih nema u našim životima, samo su „šlag“ na ovoj gorkoj prazničnoj torti. Evo nekih predloga po svetima stručnjaka kako da lakše preživimo praznike ako smo u statusu samca.
Ako se osećate kao jedina osoba koja prolazi kroz teške emocije tokom praznika – niste. Naprotiv. Umesto da se ljutite na sebe jer se osećate loše što ste sami, budite najpre prema sebi ljubazni i nežni. Dajte sebi prostora da ožalite one koje ste izgubili, ako su među živima, ili ako nisu. Tuga je sasvim normalno osećanje, ali je važno da ne pređe u svakodnevnu naviku koja remeti uobičajeno funkcionisanje. Ne ignorišite ovakve misli jer nećete uspeti da ih poništite, ali pronađite modus da se suočite sa njima. I, nije lako ali – krenite dalje. Laganim koracima. Pa čak i za vreme praznika.
Ono što ponekad može učiniti stvari još težim je kada ljudi ne žele da priznaju drugima ili sebi da su usamljeni. To ih automatski sprečava da se sa činjenicama suoče i iz njih pronađu izlaz. Ako vas prijatelji pitaju kako ste, nemojte ih lagati. Recite im istinu. Ona nije laka, ali oslobađa. Iskrenost može dovesti do otvorenije komunikacije koja će odvesti ka rašenjima. Možda ćete biti iznenađeni kada otkrijete da i drugi doživljavaju ista osećanja kao i vi. Lakše je uz podršku!
Potrudite se da dovoljno spavate, unosite dovoljno tečnosti, jedete uravnotežene obroke i obavezno šetate. Omiljena muzika u ušima uz svež vazduh sigurno će učiniti da se osećate neuporedivo bolje. Ako imate kućnog ljubimca, sigurno ćete manje razmišljati o usamljenosti, jer uz njega zaista i niste sami. Meditacija i vežbe dubokog disanja takođe mogu biti od pomoći, ali samo pod uslovom da vam te metode već isprobano odgovaraju.
Umesto da razmišljate o prošlosti ili da brinete o budućnosti, pokušajte da se fokusirate na ono što se trenutno dešava. Manje mislite na ono što nemate ili šta vam nedostaje. Nabrojte stvari koje vam idu dobro, kao i ljude koji vam daju i od vas primaju ljubav. Budite zahvalni što ih imate i recite im to.
Usamljenost je više od samoće, a ne osećaju je samo oni koji su u statusu samca. To je i osećaj izolacije i nepovezanosti sa realnim svetom oko sebe, ljudima i situacijama. Čak i ako fizički ne možete da budete sa prijateljima ili porodicom tokom praznika, ili nemate emotivnog partnera, uvek je moguće da se povežete sa drugim ljudima. Konekcije od poverenja i razumevanja su veoma važne, ne zaboravite to.
Mnogi ljudi su usamljeni, i ponekad je potreban samo prvi korak da se i vi ili neka druga osoba „otvorite“. Nemojte se plašiti nečijeg društva, samo je bitno da vam prija.
Jedna studija rađena na Univerzitetu u Kopenhagenu kaže da je veća verovatnoća da će previše skrolovanja po društvenim mrežama tokom praznične sezone i gledanja svih „savršenih“ porodica, neke osobe učiniti nesrećnijim nego kada nisu praznici. Izbegavajte preterano korišćenje društvenih mreža posebno ako vas podsećaju na trenutke koji vas povređuju i pokreću teške emocije.
Moguće je biti na velikoj zabavi sa puno ljudi, a i dalje se osećati usamljeno. Neke praznične aktivnosti mogu da vas emocionalno iscrpe, pa je važno da slušate svoj unutrašnji glas. Ako vam negde nije i neće biti prijatno, izvinite se i idite tamo gde ćete se osećati sigurnije i prijatnije. Naravno, neka to ne bude izolacija, ili samoizolacija koja predugo traje. Nemojte bežati od drugih tako što ćete se „sakriti u sebe“, otvarate tako možda još veću Pandorinu kutiju.
Ovo posebno važi za osobe koje vam inače crpe energiju, kao što su toksični ljudi iz okruženja ili energetski vampiri.
Ako imate slobodno vreme ili koristite odmor u periodu praznika a imate finansijske mogućnosti, organizujte sebi putovanje. I tu možete biti iznenađeni koliko ljudi putuje samo i provede se izvanredno. Ako trenirate i uživate u tome, ne prekidajte ni za vreme praznika. Pravite sebi tople kupke napravite ugođaj sa muzikom koju volite. Kuvajte ili naručite svoju omiljenu hranu. Iskoristite slobodne dane da pročitate knjigu koju ste davno započeli, ili pogledate sezonu serije koju ste propustili.
Ukoliko se i pored ovih saveta osećate loše, potražite stručnu pomoć.