Termin „triger“ odnosno okidač, u medicinskom rečniku ali sve više i u svakodnevnom govoru, odnosi se na pokretanje emocionalne reakcije na neku uznemirujuću temu, osobu ili situaciju…
Osećaj da je nešto poput okidača pokrenulo talas naših uznemirujućih emocija nije samo nelagoda koju često osećamo kada nam nešto nije po volji. Za neku osobu sa istorijom traume, na primer, boravak u blizini bilo čega što je podseća na traumatsko iskustvo može učiniti da se oseća kao da je ponovo proživljava. traumu. Za druge osobe, samo spominjanje pojmova kakvi su nasilje, suicid, smrt, u medijima ili društvenom okruženju, može da uzrokuje ili intenzivira probleme sa mentalnim zdravljem.
Dakle, neki ljudi se lakše nose sa stresnim događajima od drugih, pa se u osnovi pokretanja negativnih emocija mogu naći i različiti „trigeri“.
Iako se obično koristi kada se opisuju iskustva ljudi sa posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP), termin „okidač“ se takođe upotrebljava i u kontekstu drugih bolesti mentalnog zdravlja. To su pre svega odnosi na upotrebu, odnosno zlupotrebu različitih supstanci, ali i poremećaje u ishrani i anksioznost.
U ovim slučajevima, okidač je sve što podstiče povratak simptoma ili njihovo intenziviranje. Na primer, osoba koja se oporavlja od poremećaja upotrebe supstanci može biti ponovo pokrenuta na korišćenje tako što samo vidi nekoga kako koristi drogu ili konzumira alkohol. Dolazi do ponovne želje, nemoći da se odgovori na iskušenje, pa i do recidiva. Okidači se razlikuju od osobe do osobe, a mogu biti unutrašnji ili spoljašnji.
Unutrašnji okidač dolazi iz unutrašnjeg bića, odnosno stanja neke osobe. To može biti sećanje, fizički osećaj ili emocija. Primer: ako vežbate i vaše srce počne da lupa, osećaj bi vas mogao podsetiti na vreme kada ste bežali od nasilnog partnera. Drugi uobičajeni unutrašnji okidači uključuju:
Spoljašnji pokretači (trigeri) dolaze iz okoline. To mogu biti neka osoba, mesto, informacija ili određena situacija. Ono što za neke može biti normalna, svakodnevna situacija ili manja neprijatnost, kod nekih drugih izazvaće klasično „okidanje“. Na primer, za osobu koja je preživela traumu, ponovno pokretanje može da izazove:
Postoje, međutim, i mišljenja nekih lekara koji se bave mentalnim zdravljem da trigeri mogu biti korisni. Prema njihovim objašnjenjima, oni daju osobi šansu da se pripremi na potencijalni uticaj okidača ili ga čak i u potpunosti izbegnu. S obzirom na to da triger obično bude uznemirujući ako dođe kao iznenađenje, upozorenje ili okolnosti koje ukazuju da bi se mogao izbeći, mogle bi da pomognu nekome sa PTSP ili drugim mentalnim zdravstvenim stanjem da se oseća bezbedno.
Drugi, međutim, upozoravaju da informacije o izbegavanju okidača mogu da pojačaju izbegavanje odnosno suočavanje, što bi dugoročno moglo da pogorša PTSP. Oni tvrde da se emocijama koje prouzrokuje okidač treba na odgovarajući način baviti u terapiji, posebno ako osećanja i reakcije koje proizilaze iz aktiviranja trigera ometaju svakodnevni život.
Ponekad je razuman pokušaj da se izbegne situacija koja će nas uznemiriti. Međutim, ako izbegavanje ometa našu sposobnost da uobičajeno funkcionišemo, svakako bi trebalo potražiti pomoć.
Učiti da se nosimo sa okidačima koje ne možete da predvidimo ili izbegnemo zahteva ozbiljne emocionalne kapacitete i pripremu. Za osobe sa poremećajima mentalnog zdravlja uglavnom su te metode potpomognute terapijom. Evo nekoliko efikasnih, zdravih strategija za smanjenje uticaja i aktiviranja okidača: