Zimska depresija često pogađa ljude kojima jesen i zima jednostavno ne prijaju. Neke osobe uživaju u zimskim radostima, ali se pojedinci zimi osećaju loše. Medicinski naziv za ovo stanje je sezonski afektivni poremećaj (seasonal affective disorder/SAD) ili sezonski afektivni sindrom.
Šta su uzroci da se osećamo loše, pa nas obuzme zimska depresija
Zimski bluz („winter blues“), kako se još zove ovo stanje je za neke mit. Međutim, stručnjaci poručuju da postoje čvrsti naučni dokazi o tome da godišnje doba može ozbiljno da utiče na naše raspoloženje. Većina njih veruje da je problem povezan sa načinom na koji telo reaguje na dnevnu svetlost. Alison Kerry iz humanitarne organizacije za mentalno zdravlje MIND, kaže:
– Kada govorimo o sezonskom afektivnom poremećaju, ozbiljno uporište je teorija da svetlost koja ulazi u/kroz naše oko i putuje dalje, izaziva promene u nivou hormona u telu. A u našim telima svetlost funkcioniše tako utiče na proizvodnju hormona sna, melatonina. Smatra se da su osobe koje pate od sezonskog afektivnog poremećaja pogođene upravo kraćim dnevnim intervalima zimi.
Da li je zimska depresija posledica disbalansa hormona i kojih
Studije kažu da poremećaj proizvodnje melatonina izaziva letargiju, bezvoljnost, apatiju i simptome depresije. Naravno, to nije jedini razlog za pojavu zimske depresije. U Sjedinjenim Američkim Državama je sezonski afektivni poremećaj prvi put istražen krajem prošlog veka. Od tada je urađen veliki broj istraživanja. Došlo se do podataka da se neki od oblika sezonskog afektivnog poremećaja javlja skoro kod petine stanovništva.
Tako su se naučnici više zainteresovali i za mehanizme zbog kojih se javlja zimska depresija. Prema raspoloživim studijama, struka kaže da se sezonski afektivni poremećaj može povezati sa nepravilnostima u metabolizmu neurotransmitera zaduženih za raspoloženje (serotonin, melatonin i dopamin). Ova variranja izaziva upravo nedostatak prirodnog svetla, ali i vitamina D.
Kako dobiti što više svetla i sprečiti da se javi zimska depresija
Ako prihvatimo ovu teoriju, tretman koji je logičan za izbegavanje ali i borbu sa zimskom depresijom svakako je pronalaženje načina da u život unesemo više dnevnog svetla. Primetite li da se zimi osećate slabo, bezvoljno i bez energije, pokušajte da izlazite napolje što češće. Posebno kada su dani vedri i ima i „zubatog“ sunca. Čak i sedenje pored prozora može da pomogne.
Ako ste u mogućnosti, otputujte negde. Ili na neko sunčano, egzotično mesto, ili na sneg, ali van okruženja koje vas „davi“ i čini malodušnim i tužnim. Stručnjaci međutim upozoravaju da ovo može biti efikasno za neke ljude, ali navode i rezultate istraživanja po kojima se pojedine osobe obolele od sezonskog afektivnog poremećaja osećaju još gore kada se vrate.
Svetlosna terapija je jedna od metoda koja se često koristi za lečenje sezonskog afektivnog poremećaja. Podrazumeva sedenje ispred ili ispod svetlosnog izvora, koji proizvodi veoma jako svetlo. Ako imate problem, popričajte sa lekarom i o ovom modusu nadoknađivanja neophodne svetlosti.
Zašto je zimska depresija neprijatelj vitke linije
Neverovatno važno je i hraniti se ispravno tokom zime. Zimski bluz može da nas natera da poželimo da jedemo nezdravu hranu, šećere i ugljene hidrate. Čokolada, testenina i hleb se savršeno uklapaju u sliku osobe koja je tužna, apatična, melanholična i depresivna. Zato, uključite u ishranu što više svežeg voća i povrća. Postoji još jedno odlično oružje protiv zimske depresije: fizička aktivnost. Dr Andrew McCulloch, bivši izvršni direktor Mental Health Foundation kaže da postoje ubedljivi dokazi da je 30 minuta intenzivnog vežbanja 3 puta nedeljno efikasno protiv depresije.
– Ako ste skloni lošem raspoloženju zimi, vežbanje na otvorenom će za vas imati dvostruku korist. Bićete u formi, ali i dobiti dnevnu svetlost. Velika je šansa da sretnete neke druge ljude, popričate, razmenite iskustva, što je takođe značajno za borbu protiv depresivnog raspoloženja – kaže dr Mc Culloch.
Naravno, pogrešno je olako koristiti reč depresija. Ljudi često ne prave razliku između depresije i depresivnog raspoloženja. Depresija je bolest koja ima svoje striktne karakteristike, simptome, dijagnostičke metode i zahteva lečenje. Svaka promena koja utiče na svakodnevni život tako da menja rutine, funkcionisanje, podrazumeva izbegavanje obaveza ili drugih ljudi, obavezno je signal za stručnu pomoć.
