Šizofrenija (paranoidna šizofrenija) je ozbiljan mentalni poremećaj koji karakteriše pre svega nerealno poimanje i tumačenje stvarnosti koje ima obolela osoba. Obično je prisutna kombinacija simptoma poput halucinacija, deluzija i izuzetno poremećenog razmišljanja i ponašanja, koje narušava svakodnevno funkcionisanje.
Ova ozbiljna bolest koja neizostavno zahteva lečenje podrazumeva niz problema sa razmišljanjem, ponašanjem i kanalisanjem emocija. Simptomi mogu da variraju, ali obično su to zablude, halucinacije, neorganizovan govor, razmišljanja i postupci koji odražavaju narušenu sposobnost funkcionisanja. Najčešći i najintenzivniji simptomi šizofrenije su:
Opisani simptomi mogu da variraju po vrsti i težini tokom vremena, sa periodima pogoršanja i remisije. Međutim, u zavisnosti od osobe do osobe neki simptomi mogu biti prisutni uvek.
Kod muškaraca, simptomi šizofrenije obično počinju u ranim ili sredinom dvadesetih godina. Kod žena, to su najčešće kasne dvadesete godine života. Veoma je neuobičajeno da deca imaju dijagnozu šizofrenije, a retko se prvi put ispoljava i kod starijih od 45 godina.
Simptomi šizofrenije kod tinejdžera, odnosno mlađih osoba su slični onima kod odraslih, ali stanje može biti teže prepoznato. Razlog leži u tome što su neki od ranih simptoma šizofrenije kod tinejdžera uobičajeni za tipičan razvoj tokom tih godina kao što su:
Takođe, upotreba nedozvoljenih psihoaktivnih supstanci (marihuana, metamfetamini, LSD) ponekad može da izazove slične reakcije i simptome. U poređenju sa simptomima šizofrenije kod odraslih, tinejdžeri mogu biti manje podložni zabludama ili deluzijama, ali i skloniji vizuelnim halucinacijama.
Ljudi sa šizofrenijom često nemaju svest o tome da njihove poteškoće potiču od mentalnog poremećaja koji zahteva medicinsku pomoć. Stoga je na porodici ili prijateljima da odreaguju i najpre im sugerišu da potraže pomoć. Ako osoba iz vašeg okruženja predstavlja opasnost za sebe ili druge ili ne može da obezbedi minimum normalnog svakodnevnog funkcionisanja, uz opisane simptome, obratite se nadležnoj psihijatrijskoj ustanovi ili hitnoj medicinskoj službi. Procena stručnog lica odrediće tok lečenja.
U nekim slučajevima može biti potrebna i hitna hospitalizacija. Samoubilačke misli i samodestruktivna ponašanja su uobičajeni među ljudima sa šizofrenijom.