Bipolarni poremećaj je ozbiljno stanje mentalnog zdravlja za koje su mnogi ljudi čuli, ali ga ne razumeju u potpunosti. Pojedinci sa bipolarnim poremećajem doživljavaju epizode raspoloženja ili intenzivna emocionalna stanja koja traju nekoliko dana ili nedelja. Ove epizode mogu biti manične (nenormalno srećne, razdražljive ili energične), hipomanične (manji oblik manije) ili depresivne (duboko tužne), navodi American Psychiatric Association (APA). Epizode raspoloženja često dovode do ekstremnih promena ponašanja, što zauzvrat može izazvati probleme u vezama i poremećaje u svakodnevnoj rutini, posebno na poslu ili u školi. Mitovi i stereotipi o bipolarnom poremećaju su brojni i mogu otežati život sa ovim stanjem ljudima koji ga imaju i njihovim najmilijima. Istina o bipolarnom poremećaju može spasiti živote.
Mit 1: Bipolarni poremećaj utiče samo na raspoloženje
Činjenica: Istina je da bipolarni poremećaj izaziva ekstremne promene raspoloženja, ali ovo je samo jedan deo ovog stanja, kaže dr Howard Weeks, glavni lekar u Pathlight Mood and Anxiety Center u Solt Lejk Sitiju.
– Kada ljudi dožive tešku depresiju, to je fizički danak za telo. Isti je slučaj i kod manije – dodaje dr Weeks. U Mayo Clinic kažu da manične epizode mogu izazvati povećanu aktivnost ili energiju i smanjenu potrebu za snom. A depresivne epizode mogu izazvati značajan, nenameran gubitak težine i umor, nedostatak energije i samoubilačka ponašanja. Neko potencijalno može dovesti ili do toga da se povredi ili da sebe dovede u opasnost.
– Kada ste veoma depresivni ili manični, ne razmišljate jasno i možete se ponašati na način na koji inače ne biste. Ljudi čak mogu imati psihotične epizode sa teškom depresijom ili sa teškom manijom – kaže dr Weeks.
Psihoza se dešava kada osoba izgubi dodir sa stvarnošću, o čemu često svedoče abnormalno razmišljanje, zablude ili halucinacije, kao i slabljenje funkcionisanja. Spoljašnji znaci mogu uključivati promene u govoru, što se manifestuje kao emocionalna zatupljenost ili bezizražajnost i nedostatak energije, navodi se u pregledu objavljenom u januaru 2022. u StatPearls.
Mit 2: Bipolarni poremećaj je lako dijagnostikovati
Činjenica: Nije neuobičajeno da se bipolarni poremećaj pomeša sa drugim zdravstvenim stanjem. Na primer, prema pregledu objavljenom u januaru 2021. u Međunarodnom časopisu za bipolarne poremećaje, bipolarni poremećaj se često pogrešno dijagnostikuje kao veliki depresivni poremećaj (MDD) kod žena.
Neki ljudi sa bipolarnim poremećajem imaju više depresivnih nego maničnih epizoda, što može dovesti do toga da se napravi propust kod uspostavljanja dijagnoze, kaže dr Weeks. U pregledu iz januara 2021, istraživači su primetili da žene sa bipolarnim poremećajem, za razliku od muškaraca, imaju veću verovatnoću da dožive pretežno depresivne epizode. Osim toga, dr Weeks dodaje da je „često tačno da pacijenti traže pomoć od lekara više zbog simptoma depresije nego zbog maničnih simptoma. Deo razloga je taj što kada neko tek počne da postaje maničan, može se osećati produktivnije, pa je njihova percepcija da ne doživljava nikakve probleme kojima je potrebna medicinska pomoć”. On podstiče svakoga ko traži pomoć za depresiju da kaže zdravstvenom radniku ako je doživeo nešto od sledećeg, što može biti znak maničnih epizoda:
- brz govor
- smanjena potreba za snom
- ekstremna grandioznost i iskrivljen osećaj sopstvene važnosti
- misli koje se roje
- rastrojenost
- povećana aktivnost usmerena ka cilju
- uključivanje u aktivnosti sa potencijalno nepoželjnim ishodima, kao što su kockanje ili nebezbedni seks
Pogrešna dijagnoza može imati ozbiljne posledice po osobe sa bipolarnim poremećajem. Na primer, ako se osobi sa bipolarnim poremećajem pogrešno dijagnostikuje MDD i ako im je propisan antidepresiv, lek kod nekih osoba može pogoršati bipolarne simptome.
– Ovo može da dovede do toga da neko uđe u maničnu ili hipomaničnu epizodu – kaže dr Hayden Center Jr., licencirani profesionalni savetnik i član saveta na University of Phoenix College of Social and Behavioral Sciences.
Mit 3: Bipolarni poremećaj izgleda isto kod svih koji ga imaju
Činjenica: Bipolarni poremećaj kod svakoga može da izgleda drugačije, što delimično zavisi od vrste bipolarnog poremećaja koji imaju:
- Bipolarni 1 Ljudi sa ovim oblikom bipolarnog poremećaja imali su najmanje jednu maničnu epizodu koja je trajala nedelju dana ili duže. U nekim slučajevima, manija je toliko ozbiljna da zahteva hospitalizaciju, kaže dr Catherine Athans, licencirani bračni i porodični terapeut u Los Altosu u Kaliforniji. Ako se manija ne leči, kvalitet života osobe trpi i može dovesti do velikih posledica kao što je gubitak posla, dodaje ona.
- Bipolarni 2 Pojedinci sa bipolarnim 2 su doživeli najmanje jednu depresivnu epizodu i najmanje jednu hipomaničnu epizodu, koja uključuje slične, ali manje ozbiljne simptome od pune manične epizode i ne zahteva hospitalizaciju, kaže dr Center. Hipomanične epizode traju najmanje četiri dana, a depresivne najmanje dve nedelje, dodaje on.
- Ciklotimija Ovo je najblaži oblik bipolarnog poremećaja. Karakterišu ga hipomanični i depresivni simptomi tokom najmanje dve godine koji se javljaju češće, ali su manje ozbiljni od onih kod bipolarnog 1 ili 2, navodi APA.
Mit 4: Ljudi sa bipolarnim poremećajem su ili manični ili depresivni – ništa između
Činjenica: Iako je bipolarni poremećaj najpoznatiji po ekstremnim promenama raspoloženja, ljudi sa ovim stanjem mogu imati i raspoloženja između, što znači da nisu ni depresivni ni manični, kaže dr Center. APA ove periode naziva „neutralnim raspoloženjima”. Koliko često osoba doživljava epizode raspoloženja ili neutralna raspoloženja zavisi od pojedinca. Neki ljudi sa bipolarnim poremećajem doživljavaju „brzu promenu raspoloženja, dok se kod drugih promena s jednog na drugo raspoloženje dešava sporije”, kaže dr Athans.
U Depression and Bipolar Support Alliance (DBSA), brza promena raspoloženja znači da je osoba sa bipolarnim poremećajem doživela najmanje četiri epizode raspoloženja u toku jedne godine. Epizode raspoloženja obično počinju blagim simptomima koji se vremenom pogoršavaju, što može otežati prepoznavanje trenutka kada epizoda počinje, kaže dr Center.
– Glavni fokus lečenja je svodi se na pomaganje pojedincu da nauči da identifikuje znakove da ulazi u depresivno ili manično stanje – dodaje on.
Mit 5: Bipolarni poremećaj nije opasan po život
Činjenica: Osobe sa bipolarnim poremećajem, za razliku od opšte populacije, imaju veći rizik od samoubistva, kaže dr Center. Čak 19 odsto ljudi sa ovim stanjem umire zbog samoubistva, a čak 60 odsto pokušava samoubistvo, navodi se u istraživanju objavljenom u Bipolar Disorders. Rizik od samoubistva najčešće je povezan sa depresivnim epizodama iz nekoliko razloga, navodi DBSA:
- depresivne epizode mogu biti dugotrajne; dugotrajno osećanje tuge i beznađa može povećati rizik od samoubistva
- često postoje kašnjenja u postavljanju prave dijagnoze – ovo može potrajati u proseku od šest do osam godina; što je duže osoba bez prave dijagnoze i lečenja, njeno stanje može da se pogorša
- uobičajeno je osećati stid, krivicu, sramotu ili žaljenje nakon manične epizode, što često dovodi do toga da osoba sklizne u depresivnu epizodu
- nedobrovoljna hospitalizacija zbog manične epizode može biti traumatično iskustvo za mnoge ljude i povezana je sa povećanim rizikom od samoubistva ubrzo nakon otpuštanja
Mit 6: Manija povećava produktivnost
Činjenica: Ljudima sa bipolarnim poremećajem može biti teško da prepoznaju kada imaju maničnu epizodu. U ranim fazama manije, osoba može imati mnogo energije i biti veoma srećna, kaže dr Center. Takođe mogu da se osećaju kao da im treba znatno manje sna nego što je normalno i da imaju povišen osećaj sopstvene važnosti.
– Kada je neko maničan, ne zna ništa drugo. Oseća se svemoćnim. Oseća se kao da je najpametnija osoba u prostoriji – kaže dr Athans.
Ali manija ne povećava produktivnost na pozitivan način. Iako u ranim fazama manija može da daje dobar i uzbudljiv osećaj, ta dobra osećanja često ne traju i zamenjuju ih zbunjenost, razdražljivost i misli koje se roje, kaže dr Center. Manične epizode takođe mogu dovesti do nedostatka sna i rizičnih ponašanja, kao što su kupovina, kockanje ili nepromišljeno seksualno ponašanje.
– Osobe se često osećaju kao da su produktivne, ali nakon što manija nestane, posao ili aktivnosti koje su radili nisu tako dobri kao što su mislili – kaže dr Weeks.
Mit 7: Ljudi sa bipolarnim poremećajem ne mogu da žive zdravo i ispunjeno životom
Činjenica: Iako bipolarni poremećaj može biti težak za stavljanje pod kontrolu, postoje efikasni tretmani koji omogućavaju ljudima sa ovim stanjem da dobro funkcionišu i žive uspešnim životom.
– Ovo se obično postiže uzimanjem lekova za stabilizaciju raspoloženja i odlascima na psihoterapije ili savetovanja – kaže dr Center.
Ljudi sa bipolarnim poremećajem moraju da uzimaju lekove tokom života kako bi smanjili rizik od budućih epizoda raspoloženja, kažu na Mayo Clinic. Pored stabilizatora raspoloženja, drugi lekovi koji bi mogli da budu potrebni jesu antipsihotički i lekovi protiv anksioznosti. Pronalaženje pravog leka za može biti proces ispunjen pokušajima i greškama. Ako jedan tretman ne odgovara i ne pomaže, postoje drugi koji mogu da se isprobaju.
Psihoterapija može pomoći ljudima da nauče da upravljaju stresom na zdrav način i prepoznaju okidače koji prethode maničnim i hipomaničnim epizodama, dodaje dr Center. Oblik terapije koji se zove interpersonalna i terapija socijalnog ritma može pomoći ljudima sa bipolarnim poremećajem da uspostave konzistentne dnevne rutine. Ovo može da im pomogne da bolje upravljaju svojim raspoloženjem, izveštava Mayo Clinic.
Uz lekove i terapiju, pronalaženje pozitivnih načina za kanalisanje energije i smanjenje stresa osobama sa bipolarnim poremećajem može pomoći da upravljaju svojim stanjem. Nešto od ovoga je sledeće:
- pridružite se grupi podrške za osobe sa bipolarnim poremećajem
- redovno vežbajte da biste održali stabilno raspoloženje i smanjili stres; lekar vam može pomoći da odlučite koliko vam aktivnosti odgovara svakog dana
- izbegavajte upotrebu droga i alkohola, zbog kojih možete biti skloniji rizičnom ponašanju tokom maničnih ili hipomaničnih epizoda i pogoršati depresivne epizode
- pokušajte da zaspite i budite se otprilike u isto vreme svakog dana; dosledan raspored spavanja može vam pomoći da održite stabilno raspoloženje
- isprobajte nove hobije koji vam pomažu da se opustite, kao što su joga ili meditacija
