Zaboravnost, česte promene raspoloženja, depresivno stanje, neki su od pokazatelja niskog nivoa dopamina. Ozbiljnije oscilacije nivoa dopamina koji kao hormon inhibira lučenje prolaktina iz hipofize, mogu da dovedu do bolesti kao što su šizofrenija i Parkinsonova bolest. Blaže oscilacije dopamina mogu uspešno da se prebrode dobrim životnim navikama, kvalitetnom ishranom, fizičkom aktivnošću, ali i slušanjem omiljene muzike.
Zaboravnost prate i neraspoloženje, uznemirenost
Dopamin je neurotransmiter koji je glasnik između neurona (nervnih ćelija). Ima ključnu ulogu u sistemu nagrađivanja i motivacije, utiče na pamćenje. Zaboravnost je nekada jedan od prvih signala oscilacije dopamina. Nedostatak dopamina dovodi se u vezu sa određenim neurodegenerativnim stanjima, pa se pacijenti mogu osećati i uznemireno, neraspoloženo, ne uživaju u stvarima koje su im nekada pričinjavale zadovoljstvo, ne mogu da spavaju. Nedostaje im i motivacija, depresivni su, nezainteresovani za seks, povlače se od drugih osoba.
Šta utiče na oscilacije nivoa dopamina?
Na oscilacije dopamina utiču brojni faktori poput nesanice, gojaznosti, upotrebe narkotika, pojačan stres, hrana bogata zasićenim masnoćama. Stalna izloženost finansijskim problemima, stres na radnom mestu, loš odnos sa partnerom utiču na nivo dopamina i tokom vremena dovode do manjka ovog neurotransmitera.
Depresivni poremećaj
Depresivno stanje poznato kao veliki depresivni poremećaj praćeno je osećanjem jake tuge, krivice. Osobe gube interesovanje za svakodnevne aktivnosti, slabo spavaju. Ovaj gubitak interesovanja se naziva anhedonija i u uskoj je vezi sa poremećajem u sistemu nagrađivanja i motivacije. Stanje se dovodi u direktnu vezu sa manjkom dopamina.
Šizofrenija
Šizofrenija je psihotičan poremećaj i ozbiljna psihička hronična bolest. Kombinacija je više poremećaja psihičkih funkcija čoveka. Kod pacijenta je izmenjen doživljaj realnosti, pa osoba nema mogućnosti da stekne uvid u vlastito stanje i realno proceni okolinu. Bolest je praćena sumanutim idejama, neadekvatnim ponašanjem, halucinacijama, kognitivnim deficitom. Halucinacije i nesposobnost realnog sagledavanja stvarnosti mogu nekada biti posledica i neravnoteže dopamina.
Parkinsonova bolest
Parkinsonova bolest je poremećaj pokreta zbog smanjenja lučenja dopamina u delu mozga koji ima bitnu ulogu u kontroli voljnih pokreta – bazalnim ganglijama. Kod Parkinsonove bolesti uočava se manjak ćelija koje proizvode dopamin u bazalnim ganglijama.
Kako određene navike mogu da regulišu nivo dopamina?
Nizak nivo dopamina ispoljava se nizom negativnih reakcija koje se ipak mogu u nekim slučajevima kontrolisati određenim životnim navikama. Fizička aktivnost, dobra ishrana, probiotici i omiljena muzika mogu u znatnoj meri uticati na naše raspoloženje. Malo jača fizička aktivnost, brza šetnja, trčanje, ples mogu povećati nivo dopamina.
Banane, jabuke, patlidžan, spanać i paradajz su dobri izvori dopamina, kao i proteini. Od pomoći mogu biti i probiotici koji će regulisati crevnu floru, uticati na mikrobiom i na delovanje neurotransmitera.
Zaboravnost se leči i muzikom
Zaboravnost se nekada može sprečiti omiljenom muzikom. Nije još 100 odsto utvrđeno kako muzika utiče na naš mozak, ali sigurno postoji jak razlog zbog kojih nas određena vrsta muzike opušta i daje nam energiju da prebrodimo i najteže životne prepreke. Uz pravu muziku raste i nivo dopamina i poboljšava se raspoloženje.
