Raskid veze je traumatično pa i bolno iskustvo sa kojim se mnogi ljudi teško nose. Normalno je da postoji žal jer u emotivne veze ulažemo svoje emocije, vreme, trud, imamo očekivanja. Međutim, kada je u vezi više loših nego dobrih stvari, raskid je ne samo pragmatično već i neophodno rešenje.
Koji su osnovi zdrave veze sa zdravim ciljem da raskid ne bude ishod
Zdrava veza je ona u kojoj stvari teku naizgled lako. To je funkcionalna simbioza dvoje ljudi, koji uklapaju svoje sličnosti ali i različitosti bez previše „natezanja“ i pokušaja da sve bude savršeno. Naravno, savršenstvo ne postoji, ali je veza koju smatramo funkcionalnom je ona u kojoj oba partnera pre svega balansiraju svoje potrebe ali i očekivanja. Moraju da postoje obostrane granice koje određuju precizna pravila i poštovanje potreba ali i dogovora. Naravno, to je nephodno postići bez otvorene, jasne i nedvosmislene komunikacije. Iskrenost se podrazumeva, od nje sve kreće i ona je osnova za bilo koji zdrav odnos.
Svaki partnerski se menja kroz vreme. Naleti anksioznosti su normalni i na njih utiču i spoljni faktori i lične životne promene i tranzicija i jednog i drugog partnera. Neophodni su adaptacija, prilagođavanje, kompromisi i tolerancija.
Krize su normalne, ponekad raskid nije neophodno rešenje, ali često je jedino ispravno
Krize u partnerskom odnosu pojaviće se čim trajnije izostaje bilo koji od navedenih faktora neophodnih za funkcionisanje. Jednostavno, par ne uspeva da se odupre izazovima. Najčešće su to neravnoteža između potreba, mogućnosti i očekivanja.
Ako je odnos stabilan, a pripadnost, poverenje i spremnost da se partner sasluša aktivni, pravac je dodabr. Uz sposobnost da se prebrode i iskušenja kakva su nemili događaji a tolerancija i spremnost da se razgovara na visokom nivou, zajednica ima stabilne osnove da izdrži i nadograđuje se. Tako se izbegavaju preke reakcije pa i raskidi kao posledica ekspresivnosti, brzine i plahosti, nezrelosti za odgovaranje svakodnevnim ili iskrslim problemima.
Mađutim, kada se ne može dalje, problemi ne mogu da se prevaziđu i dođe do raskida a razlozi su transparentni, takav tok događaja treba prihvatiti. Ako je u vezi više nemilih nego radosnih događaja, ako oba partnera i okruženje trpe, raskid je jedino racionalno i ispravno rešenje, kažu psiholozi.
Neke veze se više puta prekidaju i dolazi do raskida, ali uz ponovljeno pomirenje
Nisu tako retke ni situacije u kojima je „Pomirili smo se!“ ishod. Statistike kažu da se takve veze češće i konačno završe neslavno. Naime, stručnjaci su u takvim šablonima prepoznali koncept „zaglavljenosti“ u nefunkcionalnom obrascu koji ponavljaju. Vezuju ih neke emocije (često diskutabilne) i najčešće ne prepoznaju da je takav obrazac pogrešan. Ovde postoji čitava paleta ponašanja ali je za sva simptomatično da se ponavljaju:
- odnos na klackalici „voli me/ne voli me“
- jedno drugo okrivljuju za problem
- bezbrojni pokušaji da se partner promeni
- varirajuća očekivanja
- potrebe se veštački predstavljaju manjim, a onda pretvore u realne što nosi sledeći sukob
- prećutane potrebe
- preuzimanje uloge žrtve
- netransparentna komunikacija.
Raskid i ponovni ulasci u vezu najčešće vode u još veće probleme, šta je potrebno da uspe
Da li je moguće iz ovakvog koncepta napraviti funkcionalnu vezu?
Moguće je, kažu psiholozi, ali jedino ako oba partnera uvide gde je svako od njih grešio, odnosno, koji deo odnosa je bio nezadovoljavajući i doprineo nefunkcionalnosti. Potrebno je pronaći modus za ono šta i kako bi mogli da promene. Stvari mogu da se poprave jedino ako je oboma u odnosu jasno koji aspekti veze su bili loši, ako svako preuzme odgovornost za svoje ponašanje i promeni ono što je do njega.
Ali, ako veza ponovo startuje „od početka“ a stari problemi su i dalje nerešeni, ponovno nezadovoljstvo i neadekvatno funkcionisanje je pitanje trenutka. Nažalost, samo ljubav nije dovoljna, a ako nema prihvatanja odgovornosti i truda da se partner prihvati sa svim manama i vrlinama, ovakvi pokušaji su oduđeni na propast. Ne samo to – čest je i prelazak, kao i privikavanje na patološki obrazac vraćanja i egzistiranja u lošoj vezi iz koje se ne vidi izlaz, u čemu nikome nije dobro.
