Terapija razgovorom je psihoterapijska metoda čiji se efekti permanentno istražuju. Tako je jedna nova studija otkrila da upravljanje depresijom pomoću ove terapije može da smanji rizik od srčanih bolesti, pre svega kod mlađih osoba. Prethodna istraživanja su pokazala da ljudi sa depresijom imaju 72 odsto veće šanse da razviju kardiovaskularne bolesti tokom svog života.
Koje koristi je pokazala terapija razgovorom
Držanje depresije pod kontrolom i bolje kontrolisanje simptoma moglo bi da igra veliku ulogu u smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti. Depresija takođe dovodi ljude u veći rizik za druge hronične bolesti, kao što je dijabetes.
U novom istraživanju, koje je sproveo tim naučnika u Velikoj Britaniji, ljudi sa depresijom koji su pozitivno reagovali na vrstu psihoterapije poznatu kao terapija razgovorom (uključujući kognitivno-bihejvioralnu terapiju), imali su manji rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara.
– Ovo su važni dokazi koji sugerišu da da prednosti terapije razgovorom mogu da prevaziđu učinak na polju mentalnog zdravlja. Organizam u celini može da reaguje dobro. Dakle, i fizičko stanje i kompletno zdravlje mogu da se poboljšaju. Nalazi studije naglašavaju važnost da se terapija učini dostupnijom svim kategorijama pacijenata – rekla je Céline El Baou, trenutno na doktorskim studijama (University College London), asistent u istraživanju.
Šta može da učini terapija razgovorom kod mlađih, a šta kod starijih od 60 godina
Kako bi procenili efekat poboljšanja simptoma depresije na zdravlje srca, El Baou i njen tim su koristili zdravstvene kartone skoro 637.000 odraslih. Ispitanici su prošli jedan ciklus terapije razgovora između 2012. i 2019. godine. Praćeni su u trogodišnjem periodu po završetku terapije. Naučnici su tražili dokaze za utvrđivanje rizika od kardiovaskularnih bolesti, koronarne bolesti srca, moždanog udara ili smrti iz bilo kog drugog uzroka. Otkriveno je da su ljudi čija se depresija potvrđeno poboljšala terapijom razgovora imali 12 odsto manje šanse da razviju neku od kardiovaskularnih bolesti u bilo kom trenutku u budućnosti.
Činilo se da je efekat jači kod osoba mlađih od 60 godina. Kod njih je zabeleženo smanjenje rizika od incidenata izazvanim kardiovaskularnim bolestima za 15 odsto. Takođe, i smanjenje rizika od smrti iz bilo kog drugog razloga za 22 odsto tokom trajanja studije. Kod osoba starijih od 60 godina rizika je umanjem, ali u procentu od 6 do 15 odsto.
Šta kažu kardiolozi o vezi depresija – kardiovaskularne bolesti – terapija razgovorom
Dr Ahmed Tawakol, kardiolog u Opštoj bolnici u Masačusetsu i vanredni profesor u Harvard Medical School tvrdi da depresija može da ima ogroman uticaj na bolesti srca kod mlađih ljudi. Buduću da stariji ljudi imaju više faktora rizika za srčana oboljenja, trebalo bi, kaže doktor, raširiti fokus mogućnosti poboljšanja njihovog mentalnog ali i opšteg fizičkog zdravlja. Najpre se misli na umanjenje rizika od neželjenih kardiovaskularnih događaja kao što su koronarna arterijska bolest ili moždani udar.
Stručnjak, koji nije učestvovao u studiji kaže da bi trebalo da mlađi ljudi imaju manje faktora rizika za srčana oboljenja. Nažalost, kod onih koji imaju mentalne poteškoće ili boluju od deprsije, to ne važi. Zbog toga bi, navodi kardiolog, kod njih trebalo primeniti sve efikasne terapije za depresiju. Posebno se sugeriše terapija razgovorom. Njegove reči potvrđuju i novija otkrića, kojih je sve više i koja donose dokaze da depresija može imati veliki uticaj na zdravlje srca posebno kod mlađih odraslih osoba.
Jedna nezavisna studija objavljena ranije ove godine pratila je gotovo 600.000 odraslih Amerikanaca starosti od 18 do 49 godina. Oko 20 odsto je imalo depresiju. Kod onih koji su prijavili više depresivnih dana u mesecu, veća je bila i verovatnoća da će razviti neku kardiovaskularnu bolest.
Da li je dovoljno samo promeniti životne navike
Autori navedene studije o uticaju depresije na srce i kardiovaskularne bolesti nisu imali dovoljno informacija o životnom stilu ispitanika kao što su da li osoba puši ili ne, kako se se hrani i koliko često vežba.
– Način života je definitivno povezan i sa srcem i sa mentalnim zdravljem. Ali, sam po sebi ne objašnjava zašto određeni ljudi obole od depresije, imaju probleme sa srcem ili dobiju obe bolesti. Faktor zdravijih životnih navika uz terapiju razgovorom svakako treba forsirati, ali nikako ne treba stati samo na njemu. Psihoterapija je neophodna da bi se depresija držala pod kontrolom – zaključila je El Baou.
Kako depresija utiče na srce
– Nezavisno od aspekata životnog stila, depresija ima fiziološke posledice koje dovode do dijabetesa, gojaznosti i hipertenzije. Stoga su uzročno-posledične veze između ovih bolesti i nesporne. Međutim, kada bismo smanjenje rizika od srčanog udara i drugih srčanih bolesti posmatrali samo kroz prizmu promene životnih navika, to bi bilo pogrešno. Depresija menja funkcionisanje delova mozga povezanih sa stresom i pojačava lučenje supstanci koje pojačavaju upale. A to je, kako je poznato, jedan od glavnih pokretača bolesti, uključujući i bolesti srca – dodaje Dr Ahmed Tawakol, kardiolog.
