Laž je nešto za šta će vam svako bar u teoriji reći da ne voli i da to ne radi, pa i da ne bi voleo da njemu neko to čini. O kakvoj god vrsti odnosa da se radi, laž nije poželjna, jer vodi nepoverenju. Naravno, niko nikome neće „skinuti glavu“ ako je u pitanju retka, usamljena takozvana „bela laž“, ali šta ako nam naš unutrašnji glas nedvosmisleno poručuje da nas partner laže? I šta kada se uverimo da nas laže, odnosno, da je to istina?
Možemo li da prepoznamo laž u vezi
Kada dođemo do toga da partnera hvatamo u laži ili sumnjamo pa težimo ka tome, psihologija kaže da problem postoji. Da li je odmakao, da li je poverenje načeto ili nepovratno poljuljano, ima li nade za popravku…? Odgovori su individualni i zavise od ličnosti i situacije. Međutim, nesporno je da takav odnos nije zadovoljavajući i da nešto treba preduzeti. Iako smo svi jedinke za sebe, različitih tipova ličnosti i karaktera, postoje neka uobičajena ponašanja i reakcije koje nam mogu ukazati na to da partner sa kojim smo u vezi ili braku nešto od nas traji, skriva, eskivira istinu ili jednostavno: laže.
Jesu li „bele“ laži bezopasne
Laž u vezi može da se prepozna, tvrde naučnici, posebno ako je reč o dubljem, dužem i kvalitetnijem odnosu. Lažu oba pola (jedan ipak više i češće), često svoje laganje opravdavaju takozvanim „belim lažima“, smatrajući ih malim i beznačajnim. Međutim, svaka ovakva laž može da preraste u često nepremostiv jaz ako se događa permametno, ako se laži gomilaju ili se njima maskiraju važne istine.
Ljudi ne lažu samo zbog prividnog spasavanja veze, već to čine i iz navike, straha, loših obrazaca ponašanja, nemara, ali i zlobnih motiva.
Zašto se najčešće laž javlja u vezama
Najčešće, laži u vezi su inicirane preljubom, problemima sa finansijama ili dugovima, sakrivanjem dijagnoza bolesti (fizičkih i mentalnih), kao i bolesti zavisnosti. Takođe i:
- želja da partnera od nečega zaštitimo
- strah od toga da će se partner naljutiti
- nisko samopouzdanje
- želja za samopotvrdom ličnih kvaliteta
- želja za kontrolisanjem neke situacije
- želja za zadržavanjem intimnosti i privatnosti
- patološko laganje.
Ko češće i više laže, žene ili muškarci
Istraživanja kažu da u vezama lažu i žene i muškarci, kao i da je više od 70 odsto ljudi u nekom trenutku lagalo u vezi. Iako se brojke u nekim studijama razlikuju jer nisu sve postavljene u iste okvire, za neke će možda biti iznenađujuće da žene u vezama ipak lažu češće od muškaraca.
Deluje, nažalost, da je laganje u ljudskoj prirodi. Imajmo u vidu istraživanja koja smatraju da više od 60 odsto ljudi u desetominutnom razgovoru kaže bar jednu laž.
Da li laž sve što nije istina, ili…? Šta su „bele“ laži?
Šta je laž? Prosta definicija bi bila: ono što nije istina, što ne odgovara faktu. Međutim, zar laž nije i zaobilaženje, prećutkivanje istine, izvrtanje činjenica i davanje drugog konteksta? Granicu svakako nije lako povući, jer laž je i „Dobro ti stoji ta haljina“, „Nisam zaboravio godišnjicu“ i slično.
Ipak, većina se slaže da su baš ovo dobri primeri takozvanih „belih“ laži, kada je cilj olakšavanje neke situacije, izbegavanje rasprave, konflikta ili svađe. Trenutak kada i male, „bele“ laži postaju opasne, jeste to kada počnu da se ponavljaju. Partner neće smatrati da čini išta loše, ali, narodski rečeno, da parafraziramo, „u laži su lepljivi prsti“. Lako se uslade jer ponekad omoguće potreban prividni mir.
Što je najgore, više od 90 odsto ispitanika u istraživanjima je priznalo da ne vidi ništa strašno u tome da se ponekad nešto slaže, ali da to ne pređe u svakodnevicu.
Najlakši načini da prepoznamo partnersku laž
Deo svake komunikacije je verbalni i neverbalni govor. Smatra se da samo oko 7 odsto onoga što izgovorimo i što je verbalno dopre do sagovornika, a da sve ostalo čini neverbalna komunikacija. Upravo pažljivim praćenjem neverbalne komunikacije može se, kažu psiholozi, najlakše otkriti laganje u vezi. Partnera sa kojim često provodite vreme najverovatnije već dobro poznajete i ne bi trebalo da vam promaknu promene kakve su:
- govor i glas (promene u tonu, intonaciji, mucanje, nesigurnost)
- izrazi lica i pogled (naš um je „programiran“ tako da na informacije koje damo imamo različite, nesvesne reakcije očima; kada se promene, kada se pogled sklanja, to bi mogla biti neka poruka)
- govor tela i gestikulacije koje partner pravi (laganje karakterišu dva oblika ponašanja – potpuno mirno i neobično, uznemireno držanje – intenzivno gestikuliranje, bezrazložno pomeranje, netvozno kretanje gore-dole, ljuljanje tela, često prebacivanje s jedne noge na drugu, istezanje…)
- osluškujte svoju intuiciju i to kako se osećate kada vam se nešto „mulja u želucu“ a ne možete da definišete osećaj: raegujte, pitajte, nemojte prećutati ako vam tako sugeriše vaš unutrašnji glas.
