Tоkоm živоtа, јеdаn оd pеt muškаrаcа i јеdnа оd šеst žеnа oboli od raka. Na mapi Evrope, Srbija se nalazi na 18. poziciji po učestalosti obolevanja od raka, ali po smrtnosti naša zemlja i dalje zauzima 1. mesto. Zašto je toliko visoka smrtnost? Da li smo svi zatajili u prevenciji ili ne prepoznajemo simptome na vreme, pa se kasno javljamo lekaru? Kakva je situacija u dijagnostici i lečenju malignih bolesti? Kada će se više onkoloških pacijenata lečiti savremenim terapijama? Kako da lečenje onkoloških pacijenta bude brže i efikasnije?
III Onkološki Forum pacijenata Srbije
Ovo su samo neka od pitanja koja su postavljena na Trećem Onkološkom forumu, pod nazivom “Požuri, molim te” u organizaciji Foruma Pacijenata Srbije, a uz podršku Udruženja medikalnih onkologa Srbije. Pored predstavnika države, Ministarke zdravlja prof. dr Danice Grujičić i direktorke RFZO prof. dr Sanje Radojević Škodrić, onkološkom forumu su prisustvovali i dr Davorin Radosavljević – predsednik Udruženja medikalnih onkologa Srbije, dr Nenad Mijalković – predsednik Republičke stručne komisije za citotoksične i molekularne lekove, dr Milica Kontić – načelnik odeljenja za savremene terapije, Klinike za pulmologiju UKC Srbije i dr Ljiljana Stamatović iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. Takođe, učestvovali su i predstavnici udruženja pacijenata – Olja Ćorović i Đurđina Jovanović iz Udruženja „Punim plućima”, Ana Dornik iz udruženja „Žena uz ženu“, Gorica Đokić ispred udruženja „Progovori“, Predrag Sljepčević, udruženje „Leuka“ i Savo Pilipović iz udruženja pacijenata obolelih od melanoma.
– Ovo je III onkološki forum, koji svakako ima za cilj da popravi status onkoloških pacijenata, ali i da probudi svest svih nas, a pogotovo onih kod kojih se sumnja na kancer, da se redovno kontrolišu i ukoliko imaju neke simptome da se odmah jave lekaru. Forum, nažalost, ove godine organizujemo bez Zorice, Nataše, Miroslava, Bratislava, Ljubice, Luke… Svi znamo da je vreme u lečenju raka najvažniji resurs i saveznik. Godinama ponavljamo da je rak izlečiv ukoliko se otkrije na vreme. Ipak, vreme za onkološke pacijente u Srbiji je i dalje nepremostiv protivnik, jer se dešava da se pacijenti kasno obrate lekaru, a onda provedu više meseci u procesu dijagnostike, brojnih pregleda, konzilijuma, laboratorija, uputa i komisija. Kada završe sa svim tim procedurama, zdravstveno stanje im je takvo da lekari mogu samo da konstatuju da je bolest uznapredovala. Iz tog razloga, zajednički moramo da radimo na prevenciji, skriningu, ali i na što boljem statusu pacijenata, kojima na žalost još nije dostupna sva neophodna inovativna terapija.
Danas, uz pomoć savremenih terapija, ne treba gubiti nadu, kao na primer, kada govorimo o najsmrtonosnijem karcinomu, raku pluća. Ova bolest više ne mora da bude smrtonosna. Nadu da će biti još bolje, ulilo nam je i obećanje nadležnih iz RFZO da će u najskorije vreme proširiti indikacije i povećati broj obolelih koji primaju savremene imunološke i ciljane terapije – kaže Olja Ćorović iz Udruženja pacijenata za borbu protiv raka pluća „Punim plućima“ i potpredsednica Foruma pacijenata Srbije.
Važna uloga primarne zdravstvene zaštite
Bez primarne zdravstvene zaštite ne može da se ima dobar skrining, poručila je na III onkološkom forumu prof. dr Danica Grujičić, ministarka zdravlja.
– Rezultati istraživanja su pokazali da 80 odsto ispitanika najviše veruju svom izabranom lekaru. Prvo što moramo da uradimo je promena koeficijenata i kolektivnog ugovora specijalistima iz domova zdravlja i izjednačiti ih sa specijalistima koji rade u sekundarnim i tercijarnim centrima. S druge strane, moramo organizovati primarnu zdravstvenu zaštitu da ona zaista bude dostupna. Zašto skrininzi ne uspevaju? Pa zato što je nekome iz sela, koje je od Ivanjice udaljeno 70 kilometara, teško da dođe. Moramo mi organizovati transport ili poslati u to selo pokretni mamograf, na primer. Sledeći Zakon o zdravstvenoj zaštiti spušta specijalnosti kao što su interna medicina, neurologija, psihijatrija, očne i ušne bolesti, medicinu sporta i rada, kao i fizijatriju na nivo doma zdravlja, tako da će dosta stvari moći da se završi zapravo u domovima zdravlja. Promenili smo pravilnik o supspecijalizacijama kako bismo nadomestili, uslovno rečeno neznanje lekara opšte prakse. Donet je novi pravilnik o neregistrovanim lekovima koji nama omogućavaju da ne dođemo u situaciju budemo deficitarni i da zavisimo samo od Zapadne Evrope. Možemo da uvozimo lekove i iz Kine, Indije i Rusije. Nije tačno da su to lekovi manjeg kvaliteta, sve osnovne supstance, koje mi uvozimo sa zapada, prave se u Indiji i Kini. To će nam omogućiti da dođemo do jeftinijih lekova – rekla je ministarka zdravlja.
Održan je III Onkološki forumu, pod nazivom “Požuri, molim te” u organizaciji Foruma Pacijenata Srbije, a uz podršku Udruženja medikalnih onkologa Srbije Foto: Dragan Mujan
Nova lista lekova na teret RFZO
Prеmа pоslеdnjim prоcеnаmа Svеtskе zdrаvstvеnе оrgаnizаciје i Mеđunаrоdnе аgеnciје zа istrаživаnjе rаkа, оbоlеvаnjе оd mаlignih bоlеsti u svеtu је pоrаslо nа 19,3 miliоnа ljudi i rеgistrоvаnо је 9,9 miliоnа smrtnih slučајеvа оd svih lоkаlizаciја mаlignih tumоrа u 2020. gоdini.
Tоkоm živоtа, јеdаn оd pеt muškаrаcа i јеdnа оd šеst žеnа ćе оbоlеti оd rаkа, а јеdаn оd оsаm muškаrаcа i јеdnа оd јеdаnаеst žеnа ćе umrеti оd nеkоg оblikа mаlignе bоlеsti.
Direktorka RFZO, prof. dr Sanja Radojević Škodrić najavila je da ove godine izlazi nova lista lekova na teret zdravstvenog osiguranja.
– Kao što je najavljeno, planirali smo da prvo pustimo off label lekove, pa onda terapijske alternative i na kraju inovativne lekove. Nemamo vremena, budžet moramo da potrošimo, ali iz tog razloga će izaći jedna lista. Trenutno se završava analiza stavljanja novih inovativnih lekova. U periodu od 2007. do 2015 stavljeno je ukupno 21 lek na listu lekova, a od 2017. do 2023. čak 81 inovativni lek. Ono što nedostaje i gde nema uopšte pomake, jeste registar malignih pacijenata, a da ga imamo, naš posao bi bio mnogo lakši – rekla je direktorka RFZO.
Predsednik Republičke stručne komisije za onkološke lekove, dr Nenad Mijalković rekao je da je komisija poslala RFZO listu sa 24 prioritetne indikacije koju treba staviti na listu lekova u narednom periodu.
– Međutim, znajući da su finansijska sredstva Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje ograničena, poslali smo osam prioriteta za koje smatramo da je neophodno da se nađu na listi lekova RFZO već od 2024, godine – istakao je dr Mijalković.
Rano otkrivanje i energično lečenje bolesti
Rak pluća, rak dojke i rak debelog creva su vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju i te tri vrste raka čine zajedno jednu trećinu novoobolelih i umrlih osoba od raka u svetu. Rak pluća je najčešće dijagnostikovan rak kod muškaraca i čini 14,3 odsto svih novih slučajeva raka i 21,5 odsto svih smrtnih slučajeva od raka kod muškaraca. Rak dojke je najčešće dijagnostikovan maligni tumor kod žena, 24,5 odsto svih novootkrivenih slučajeva raka, i vodeći uzrok smrti od raka kod žena 15,5 odsto, a slede ga rak pluća 13,7 odsto i rak debelog creva 9,5 odsto.
– Rano otkrivanje je suštinski korak u popravljanju prognoze svih malignih bolesti i to mora biti zajednički korak, pacijenata i lekara. Pacijenti treba da obrate pažnju na svoje simptome, koji se pogoršavaju i da svoju brigu podele sa svojim lekarom, ne čekajući da prođu meseci do prvih dijagnostičkih postupaka. Onkolozi treba da rade na efikasnijem sistemu skrininga, ali i edukaciji lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Kada govorimo o smanjenju smrtnosti mislimo o dva pravca akcije. Jedan je smanjivanje smrtnosti prevencijom i ranim otkrivanjem tumora, a drugi pravac je energično lečenje bolesti u što ranijem stadijumu, uključujući i metastatsku bolest. Neće inovativni lekovi spasiti svet niti ćemo to uraditi samo prevencijom. Moramo ići na oba fronta. Mi, međutim, zaostajemo kada je reč o sprečavanju bolesti, ali smo uspešniji na onom frontu koji je skuplji. Odziv građana na skrining za tri najčešća tumora – dojka, grlić materice i debelo crevo, je nezadovoljavajući. Sa druge strane svi hoće nove lekove, što je u redu, ali njih treba stavljati na listu tako da budu dostupni ili za rani stadijum bolesti i prvu liniju lečenja, jer na taj način mogu najviše da pomognu kako bi se smanjila smrtnost. Mi imamo jako mnogo tumora u lokalno odmakloj i metastatskoj bolesti, a cilj nam je da se što veći broj tih tumora otkrije u ranijem stadijumu, jer to vodi ka operaciji i mogućnosti izlečenja. Sve drugo je odlaganje progresije bolesti – kaže dr Davorin Radosavljević, predsednik Udruženja medikalnih onkologa.
