Medicinski informativni portal
Naslovna / Vesti

Covid-19 vratio gojaznost u centar pažnje i biznisa i medicine

Priredio/la: J. M.
16:15 - 29. 11. 2020.

Više od 3 milijarde ljudi ne može da priušti zdravu i hranljivu ishranu, a to je jedan od razloga što u svetu već duže vreme vlada prava pandemija gojaznosti i obolevanje od dijabetesa, bolesti srca… Sada, gojaznim ljudima preti i covid 19, jer veća verovatnoća da će korona imati velike posledice po njih. Ali, neke mere, na globalnom nivou polako se preduzimaju…  

Gojazni ljudi u većem su riziku od covid 19 Foto: Shutterstock

Pandemija korona virusa je u prvi plan stavila gojaznost i rizike koje ona stvara, jer je gojaznost još jedna eskalirajuća zdravstvena kriza.

Prevalencija gojaznosti se skoro utrostručila u poslednje četiri decenije i još uvek raste. Gojazni ljudi imaju veći rizik da pretrpe komplikacije ili umru od Covid-19, a istovremeno su ranjivi na dijabetes, bolesti srca, moždani udar i rak. Ujedinjene nacije su 2020. upozorile da je gojaznost „globalna pandemija sama po sebi“. Pooštrena pravila naterala su sve da više obraćaju pažnju na etiketa na hrani. Sada su menadžeri zabrinuti zbog društvenog uticaja njihovih investicija i vrše pritisak na prehrambene kompanije da preduzmu određene mere, piše portal Bloomberg.

Šta povezuje gojaznost i Covid-19?

Gojaznost, što obično znači imati indeks telesne mase 30 ili više, smanjuje kapacitet pluća i povezana je sa oštećenom imunološkom funkcijom. Gojazni ljudi kojima je dijagnostikovan Covid-19 imali su više nego dvostruko veći rizik da budu hospitalizovani, 74% češće su bili na intenzivnoj nezi i za 48% više su izloženi riziku od smrtnog ishoda, navodi se u studiji sa Univerziteta Severne Karoline u Chapel Hillu.
Istraživanje je takođe povezalo gojaznost sa nižim odgovorima na brojne vakcine. U međuvremenu, istraživanje UK pokazalo je da se dvostruko više ljudi ugojilo nego što je izgubilo kilogrme tokom pandemije, početkom 2020. godine.

Koliko smo gojazni?

Oko 39% odraslih, ili više od 1,9 milijardi ljudi, imalo je prekomernu težinu u 2016. godini, a od njih više od 650 miliona je bilo gojazno, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

Široki struk i „šlaufi“ oko kukova delimično su rezultat i ekonomskog uspeha – bogata populacija jede više. Ali siromašni u dobrostojećim zemljama imaju veću stopu gojaznosti od bogatih, a gojaznost raste i u zemljama u razvoju. Tako raznolike zemlje kao što su Indonezija i Brazil imaju zajednice koje su i slabo hranjene ali i gojazne u isto vreme.

Šta uzrokuje gojaznost?

Razlozi su složeni: ishrana, genetika, nedostatak vežbanja i socijalno okruženje igraju ulogu. Obroci brze hrane, ultra prerađena hrana i bezalkoholna pića među glavnim su grivcima za gojaznost. Industrijski obrađena hrana – obično prepuna soli, masti, šećera i aditiva – čini više od polovine potrošenih kalorija u SAD-u i Velikoj Britaniji, gde je često mnogo jeftinija od sveže hrane.
Globalno, više od 3 milijarde ljudi ne mogu priuštiti zdravu i hranljivu ishranu, prema UN-u.

Koliki je trošak?

Gojazni ljudi kraće žive i vode nezdrav život. Predviđa se da će lečenje stanja povezanih sa prekomernom težinom koštati države G-20 u proseku 8,7% njihovih zdravstvenih budžeta tokom naredne tri decenije.
Deca sa prekomernom težinom češće propuštaju školu, a ređe završavaju visoko obrazovanje. Jedno istraživanje je pokazalo da smanjenje kalorija za 20% u energetski gustoj hrani poput čipsa i bombona u 42 zemlje može da spreči više od milion slučajeva hroničnih bolesti godišnje. Ako se ne reše nezdravu ishranu i gojaznost, povezani zdravstveni troškovi premašiće 1,3 triliona dolara godišnje u narednoj deceniji, procenjuju UN.

Kako su reagovale SAD?

Tokom poslednje decenije, zvaničnici američke vlade uznemireni trendom porasta stepena gojaznosti među stanovništvom preduzeli su mere, uglavnom sa ciljanim porezima i novim propisima o označavanju hrane. Iako su neki koraci kontroverzni – i kritikovani kao neopravdano mešanje države ili vežbe prikupljanja prihoda – istraživanja pokazuju da to ima efekta.
Pre pandemije, porezi na slatka pića uvedeni su u zemljama od Meksika do Filipina. San Francisko i Sijetl bili su među osam američkih gradova koji su prihvatili takozvani porez na sodu, sa većinom od oko 1 cent za uncu. Druga je bila Filadelfija, nakon tamošnje kampanje koju je podržao Majkl Blumberg, većinski vlasnik „Bloomberg LP-a“, oca „Bloomberg News-a“. Sada druge zemlje pojačavaju pritisak.
Ujedinjeno Kraljevstvo kreće u suzbijanje oglašavanja nezdrave hrane i prisiljava kafiće i restorane da na svoje menije stavljaju „kalorijske etikete“.

A šta rade investitori?

Neki menadžeri fondova preispituju svoj udeo tako što  vrše pritisak na prehrambene kompanije da otkriju više informacija i proučavaju medicinsku literaturu kao deo trenda ulaganja s ekološkim, socijalnim ili upravljačkim ciljevima. Najmanje 55 institucionalnih investitora sa kombinovanom imovinom od 7,7 biliona dolara potpisalo je inicijativu za pristup prehrambenoj inicijativi da proizvođači preduzmu čitav niz akcija, poput povezivanja upravljačke isplate sa ciljevima kvaliteta hrane i čineći zdrave proizvode dostupnijim. Krajem 2020. godine uključili su „Avivu“ i „Storebrand“.
Stefani Sousan, menadžer u „CPR Asset Management“ u Parizu, rekao je da bi reakcija mogla da podseća na pokret dezinvestiranja fosilnih goriva.

Kako je industrija odgovorila?

Odgovor industrije na ovaj novi trend je da sada proizvođači preformulišu proizvode, ali taj put je dug. su kritikovali Zdravstveni stručnjaci su 2015. godine kritikovali „Coca-Cola Co“ kada je otkriveno da finansira istraživanja kojima se naglašava vežbanje, a ne smanjenje kalorija, kao ključ gubitka kilograma. Jedan od razloga je bio taj što seu s eu „Coca Coli“ bojali da bi to pokvarilo ukus brenda. Zato, neki jednostavno pakuju svoju robu u manje količine…

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend