Medicinska otkrića u 2025. koja su promenila način razmišljanja o zdravlju

Medicinska otkrića u 2025. godini pokazuju nam, da je uprokos svim globalnim problemima, medicina ove godine napredovala u nekim uzbudljivim oblastima. Izdvojili smo 10 fascinantnih otkrića koja su promenila naše razumevanje zdravlja i ljudskog tela i dovela do lečenja vekovnih bolesti.

Najveća medicinska otkrića u 2025. godini 

1. Vakcina može da spreči Alchajmerovu bolest

Preporučujemo

Jedan značajan eksperiment iz stvarnog sveta dao je do sada najjače dokaze da vakcina protiv herpes zoster može da smanji rizik od Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije, dajući konačno konkretne podatke koji su podrška dugogodišnjoj pretpostavci  da virusi mogu donekle da povečaju rizik od demencije. Ljudi u Velsu, koji su primili vakcinu protiv herpes zoster, imali su 20 odsto manje šanse da razviju demenciju tokom narednih 7 godina u poređenju sa onima koji je nisu primili.

2. Implantacija ljudskog embriona u 3D slici 

Po prvi put, istraživači su snimili neverovatne trodimenzionalne slike i video zapise u realnom vremenu o implantaciji ljudskog embriona u veštačko tkivo materice. Ova implantacija je koristila laboratorijsku matericu koja nije dizajnirana za vantelesnu oplodnju, ali autori studije su istakli da bi novi snimci faze reprodukcije potencijalno mogli da informišu o boljim tehnikama veštačke oplodnje jer neuspeh implantacije jedan je od glavnih uzroka neplodnosti i pobačaja.

3. Muška kontraceptivna pilula

Opcije muške kontracepcije su ograničene na kondome i vazektomiju, ali muška kontraceptivna pilula približava se upotrebi u stvarnom svetu. Dnevni nehormonski oralni kontraceptiv je prvi te vrste koji je prošao ispitivanja bezbednosti u ranoj fazi kod ljudi. Pilula deluje tako što blokira vezivanje metabolita vitamina A za receptore u testisima, što na kraju zaustavlja proces stvaranja spermatozoida. Efekti su reverzibilni kada ljudi prestanu da uzimaju lek. Međutim, pilula mora da prođe veća ispitivanja na ljudima i studije efikasnosti pre nego što bude odobrena.

4. Kafa utiče na povećanje dobrih crevnih bakterije

Najveća studija ikada o kafi i crevnom mikrobiomu otkrila je da redovni konzumenti kafe mogu imati više „dobrih“ crevnih bakterija Lawsonibacter asaccharolyticus. Malo poznati mikrob proizvodi butirat, metabolit koji pomaže u pravilnom varenju i apsorpciji hranljivih materija. Naučnici se nadaju da će buduća istraživanja potvrditi ulogu crevnih bakterija u posredovanju zdravstvenih koristi kafe.

5. Novi GLP-1 lekovi za dijabetes i gojaznost

Ove godine naučnici su otkrili više slojeva kako novi lekovi glukagon-slični peptid 1 (GLP-1), kao što su Ozempic i Wegovy, utiču na telo i mozak. Istraživači su dobili naznake zašto neki ljudi, koji uzimaju lekove GLP-1, doživljavaju promene u svojoj omiljenoj hrani - iznenada im meso deluje odbojno ili pržena hrana preteška. Novi podaci takođe pokazuju da velika većina ljudi koji počnu sa lekom GLP-1 prekida lečenje u roku od dve godine, što postavlja pitanja o tome šta bi prekid leka - koji je namenjen za doživotnu upotrebu - mogao da učini dugoročnom zdravlju. Nova istraživanja genetike takođe pružaju uvid u „neodgovarače“ na lekove GLP-1 - ljude koji nisu u stanju da izgube dovoljno težine kako  bi videli zdravstvene koristi. Preliminarni nalazi ukazuju na to da i creva i mozak mogu da budu uključeni u dejstvo lekova, što uzrokuje da neki ljudi piju manje alkohola - i osećaju se manje pijano kada to čine.

6. Tajne ptičjeg gripa

Ove godine nekoliko ljudi se razbolelo od visoko patogenog virusa ptičjeg gripa H5N1. Naučnici su tražili tragove o sposobnosti virusa da prelazi sa vrste na vrstu  i procenjivali koliko smo spremni za potencijalnu pandemiju. Medicinska otkrića u 2025. godini u vezi sa ptičjim gripom (H5N1) prvenstveno su se fokusirala na adaptaciju virusa na sisare, razvoj novih vakcina i tretmana, kao i na upotrebu veštačke inteligencije i napredne dijagnostike za poboljšani nadzor.

7. Suplementi koji deluju

Hiljade pilula, kapsula i prahova tvrde da „podržavaju imunitet“ ili „smanjuju upalu“, ali šta dokazi zapravo pokazuju? U pregledu istraživanja antiinflamatornih suplemenata časopisa „Scientific American“, tri su pokazala značajnu efikasnost u suzbijanju upale: omega-3 masne kiseline, kurkumin i vitamin D. Još jedna nova analiza ukazuje da bi vitamin D mogao da pomogne u usporavanju starenja zaustavljanjem gubitka telomera - završnih kapa hromozoma, koji se skraćuju kako ljudi stare.

8. Bolje od "varikine" 

Hipohlorna kiselin, vekovni ubica klica koji se sve više nalazi u proizvodima za negu kože  mogla bi da postane sledeće najbolje dezinfekciono sredstvo. Hipohlorna kiselina  je slaba, ali moćna supstanca koju naš imuni sistem stvara za borbu protiv infekcija, delujući kao snažan antiseptik koji uništava bakterije, viruse i gljivice, a koristi se i kao dezinficijens i izbeljivač. Ovo je slaba kiselina koja može bezbedno da se koristi na koži i koja uništava niz štetnih mikroba napadajući ćelijske zidove. Loša stabilnost sprečila je da postane uobičajena, ali naučnici eksperimentišu sa ovom hemikalijom kako bi duže trajala.

9. Olakšanje kod teške jutarnje mučnine

Hyperemesis gravidarum je težak oblik jutarnje mučnine koji pogađa do 3 procenta trudnica. To je glavni uzrok hospitalizacije u ranoj trudnoći i, u nekim slučajevima, može da bude opasna po život. Ove godine Marlena Fejzo  je osvojila nagradu Instituta za bioinovacije i naučnu translacionu medicinu za inovacije u zdravlju žena za otkriće ključnih gena koji stoje iza ovog stanja. Do ovog otkrića Fejzo je, kako kaže, došla na osnovu ličnog iskustva sa ovim oblikom jutarnje mučnine.

10. Imunološke „mirotvorne“ ćelije osvojile Nobelovu nagradu

Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu za 2025. godinu priznala je istraživanje sistema koji sprečava imune odgovore da "podivljaju i napadnu telo" - proces koji je ključan za sprečavanje autoimunih bolesti. Istraživači Mary E. Brunkow, Fred Ramsdell i  Shimon Sakaguchi zajedno su osvojili nagradu za svoja fundamentalna otkrića o tom sistemu, nazvanom periferna imunološka tolerancija. Centralno mesto u procesu igraju imune ćelije zvane regulatorne T ćelije, koje su Sakaguchi i njegov kolega Zoltan Fehervari  nazvali „čuvari mira“ u članku iz 2006. godine. Naučnici sada pokušavaju da iskoriste ove ćelije za nove načine lečenja raka, dijabetesa tipa 1, reumatoidnog artritisa i komplikacija transplantacije organa ili tkiva.

(eKlinika.rs)