Ovde živi najviše stogodišnjaka, pet puta više nego u ostatku Evrope: U čemu se krije ključ dugovečnosti

Regioni poznati kao plave zone su stvarna područja gde ljudi žive duže i imaju mnogo veće šanse da dožive 100 godina, prema novoj studiji istraživača sa University of Alabama u SAD. Zašto ljudi žive duže na nekim mestima - pitanje je koje istraživači proučavaju decenijama i danas imaju vrlo jasne odgovore.

Plave zone su regioni gde ljudi imaju neobično dug životni vek

Takozvane plave zone su regioni gde ljudi imaju neobično dug životni vek i gde postoji nesrazmerno visoka koncentracija devetdesetogodišnjaka i stogodišnjaka. Termin je skovan pre skoro 20 godina, ali poslednjih godina validnost ovih tvrdnji je dovedena u pitanje. Takođe, kritičari su dovodili u pitanje koliko su samoprocenjene starosti zaista tačne. Izuzetno visoka starost stanovnika „plavih zona“, tvrde oni, rezultat su lošeg vođenja evidencije ili kancelarijskih grešaka. Sada je novo istraživanje ponovo ispitalo podatke i potvrdilo da su neki od regiona poznatih kao „plave zone“ stvarna stvar.

Preporučujemo

Studija, objavljena u časopisu The Gerontologist, istakla je da ova područja nisu karakterisana samo neobično velikim brojem starijih ljudi, već i izuzetnim zdravljem i snagom koju mnogi od njih zadržavaju u poznim godinama.

- Izuzetne tvrdnje o dugovečnosti zahtevaju izuzetne dokaze - izjavio je Steven N. Austad, koautor studije i naučni direktor Američke federacije za istraživanje starenja.

Da bi bilo označeno kao plava zona, mesto mora da bude geografski definisano

Prema autorima studije, da bi bilo označeno kao plava zona, mesto mora da bude  geografski definisano, sa izuzetno visokom koncentracijom ljudi koji žive najmanje 90 godina u poslednjih 150 godina, i evidencijom koja može da potvrdi izvode iz matične knjige rođenih i umrlih. Dugotrajno dobro zdravlje je takođe važno zapažanje, dodaju naučnici, posebno u vreme kada se čini da se morbiditet u kasnijem životu širi u mnogim delovima sveta. Iako genetika može da igra ulogu, istraživanja sve više ukazuju na način života, ishranu, fizičku aktivnost i društvene veze kao centralne faktore koji doprinose dugom životu sa niskim stopama hroničnih bolesti.

Na Sardiniji je procenat stogodišnjaka pet puta veći nego u ostatku Evrope

Nova analiza potvrđuje dva geografska područja gde verifikacija starosti podržava njihov status plave zone. Takođe se ponovo bavi još dvema lokacijama koje su nekada ispunjavale kriterijume, ali se više ne mogu klasifikovati kao takve.Autori studije pišu da je plave zone važno prepoznati jer nam mogu pružiti važne lekcije koje olakšavaju dug i zdrav život. Nova analiza potvrdila je dva mesta koja se mogu označiti kao plave zone, dok su druga dva koja su nekada ispunjavala kriterijume - izgubila status.

Prva zona je na ostrvu Sardinija, u istočno-središnjem delu, regiji Ogliastra. Tu je procenat stogodišnjaka pet puta veći nego u ostatku Evrope i tri puta veći nego na Sardiniji u celini. Istraživači navode da se od početne analize procenat stogodišnjaka dodatno povećao. Procenat muškaraca i žena koji dožive 100 godina je otprilike jednak, s tim da žene uobičajeno žive duže od muškaraca.

Druga plava zona je na Ikariji - malom grčkom ostrvu u Egejskom moru, s populacijom od 8.000 ljudi. Kada je 2009. godine prvi put prepoznat kao plava zona, procenat stanovnika u dobi od 90 i više godina bio je tri puta veći od grčkog nacionalnog proseka.

Nekadašnje plave zone koje to više nisu 

Plave zone koje to više nisu su Okinawa u Japanu i Nicoya na Kostariki. Još 1976. godine Okinawa je imala 7 puta veći procenat stogodišnjaka od ostatka zemlje, ali sada više ne ispunjavaju uslove za plavu zonu. Ratovi i rastuća zapadnjačka intergracija, koja se dovodi u vezu sa dugogodišnjom vojnom prisutnošću Amerike na ostrvu, čini se da su narušili zdravlje ostrvljana, navodi se u studiji.

Na poluostrvu Nicoyi plava zona se smanjuje i sve su manje šanse da će osobe rođene nakon 1930. godine postati stogodišnjaci, pokazala je studija. Razlozi pada broja dugovečnih ljudi nisu jasni. Plava zona Nicoye smanjila se za četvrtinu, a novo područje pojavljuje se u tri provincije na severu Kostarike.

Studija je pokazala da je plavim zonama zajednička relativna izolacija. Sardinija, Ikarija i Okinawa zauzimaju čitava ostrva ili velike delove kopna, a Nicoya je na poluostrvu koje je donedavno bilo teško dostupno. Iako su naučnici otkrili da se neke od plavih zona smanjuju, s druge strane - javljaju se i nove. Novi kandidati su u Holandiji, Kini i na karipskom ostrvu Martinique, koji trenutno prolaze kroz proces procene stručnjaka.

(eKlinika.rs)