Pet osoba umrlo od „bakterije koja jede meso”: Ko ne bi smeo u more sa otvorenom ranom

Pet osoba preminulo je, a još četiri su hospitalizovane u Luizijani nakon infekcije bakterijom Vibrio vulnificus. Svi oboleli imali su otvorenu ranu koja je bila izložena morskoj vodi, kao i neku od pridruženih bolesti koje povećavaju rizik od teškog oblika infekcije. Evropski stručnjaci upozoravaju da sve toplija priobalna voda pogoduje razmnožavanju bakterija iz roda Vibrio.

Zbog otvorene rane, posekotine ili nedavno urađenog pirsinga ulazak u more za neke ljude može predstavljati mnogo veći rizik nego što pretpostavljamo. Poseban oprez potreban je osobama koje imaju bolest jetre, dijabetes, malignu bolest ili oslabljen imunitet.

Na to upozorava podatak da je tokom 2026. godine u američkoj saveznoj državi Luizijani pet osoba preminulo od posledica infekcije bakterijom Vibrio vulnificus, dok su još četiri hospitalizovane.

Tokom istog perioda u prethodnih deset godina u Luizijani je u proseku beleženo ukupno sedam slučajeva i jedan smrtni ishod. Zbog većeg broja obolelih i preminulih zdravstvene vlasti pozvale su građane da budu oprezni prilikom ulaska u morsku vodu, ali i pri pripremanju i konzumiranju sirovih morskih plodova.

Svi oboleli imali su otvorenu ranu i pridružene bolesti

Važan podatak koji sprečava nepotrebnu paniku jeste to što je u svih devet zabeleženih slučajeva otvorena rana bila izložena morskoj vodi. Svi pacijenti imali su i pridružena oboljenja koja povećavaju mogućnost razvoja teške infekcije.

Bakterije roda Vibrio prirodno žive u priobalnim vodama. Najviše im odgovaraju topla i područja na kojima se mešaju slatka i slana voda. Njihova brojnost obično raste od maja do oktobra, kada temperatura vode postaje viša.

Čovek se može zaraziti ako otvorena rana dođe u dodir sa morskom  vodom u kojoj se bakterija nalazi. Infekcija je moguća i posle konzumiranja sirovih ili nedovoljno termički obrađenih morskih plodova, posebno ostriga. Infekcija se, međutim, ne prenosi sa čoveka na čoveka.

Da li Vibrio vulnificus zaista „jede meso”

Naziv „bakterija koja jede meso” često se koristi u medijima, ali nije medicinski precizan. Bakterija doslovno ne jede ljudsko tkivo. Vibrio vulnificus može izazvati nekrotizujući fasciitis, retku, ali veoma ozbiljnu infekciju kod koje dolazi do brzog propadanja kože, potkožnog tkiva i fascije koja obavija mišiće. Nekrotizujući fasciitis mogu izazvati i druge bakterije, a ne samo Vibrio vulnificus.

Kod nekih ljudi infekcija izaziva stomačne tegobe, dok kod drugih nastaju ozbiljne infekcije rane ili infekcija krvi, odnosno sepsa. Najteži slučajevi mogu zahtevati lečenje u jedinici intenzivne nege, hirurško uklanjanje zahvaćenog tkiva, pa čak i amputaciju ekstremiteta.

Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, približno jedna od pet osoba sa infekcijom izazvanom bakterijom Vibrio vulnificus premine. Kod najtežih oblika bolesti smrt može nastupiti u roku od samo dan ili dva od pojave prvih simptoma.

Ko ima najveći rizik od teške infekcije

Svako može dobiti infekciju rane posle kontakta sa kontaminiranom vodom, ali je verovatnoća teških komplikacija znatno veća kod ljudi koji imaju:

• hroničnu bolest jetre, uključujući cirozu
• malignu bolest
• dijabetes
• HIV infekciju
• talasemiju
• oslabljen imunitet
• terapiju koja suzbija aktivnost imunskog sistema
• terapiju lekovima koji smanjuju lučenje želudačne kiseline
• nedavno obavljenu operaciju želuca.

Posebno ugrožene osobe trebalo bi da izbegavaju ulazak u morsku ili bočatu vodu ako imaju posekotinu, ogrebotinu, opekotinu, svežu tetovažu ili pirsing, inficiranu promenu na koži ili ranu nastalu posle operacije.

Koji simptomi zahtevaju hitnu reakciju

Simptomi infekcije rane mogu se pojaviti brzo. Znakovi upozorenja su:

• crvenilo i otok oko rane
• bol koji je nesrazmerno jak u odnosu na izgled povrede
• osećaj toplote u zahvaćenom području
• curenje sadržaja iz rane
• promena boje kože
• plikovi, posebno oni ispunjeni krvavom tečnošću
• povišena temperatura i drhtavica
• nagla slabost,
• ubrzan rad srca,
• vrtoglavica ili konfuzija.

Ako se ovakvi simptomi pojave posle kupanja ili kontakta rane sa morskom vodom, ne treba čekati da prođu sami od sebe. Neophodno je odmah potražiti medicinsku pomoć i lekaru reći da je rana bila u dodiru sa morskom ili bočatom vodom. Kod ove infekcije rano započinjanje odgovarajuće terapije može biti presudno.

Konzumiranje kontaminirane hrane najčešće izaziva vodenastu dijareju, bolove i grčeve u stomaku, mučninu, povraćanje, povišenu temperaturu i jezu. Kod osoba sa hroničnim bolestima bakterija može prodreti u krvotok i izazvati životno ugrožavajuće stanje.

Da li opasnost postoji i u Evropi

Iako su infekcije bakterijama roda Vibrio u Evropi i dalje relativno retke, Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti upozorio je da sve duži i intenzivniji toplotni talasi povećavaju temperaturu priobalnih voda i stvaraju povoljnije uslove za njihovo razmnožavanje.

Najpogodnija su topla priobalna područja nižeg saliniteta, posebno ušća reka i druge zone u kojima se mešaju slatka i slana voda. Zbog klimatskih promena takvi uslovi se pojavljuju u sve većem broju evropskih priobalnih oblasti.

To ne znači da more treba izbegavati, niti da svaka rana nužno vodi do infekcije. Rizik je i dalje mali, ali posledice za ugrožene osobe mogu biti izuzetno teške, zbog čega nekoliko jednostavnih mera opreza ne treba zanemarivati.

Kako možemo da smanjimo rizik

U more, kao ni u vodu na mestima gde se rečna voda meša sa morskom, ne bi trebalo ulaziti sa otvorenom ranom, svežim hirurškim rezom, pirsingom ili tetovažom. Ako se kontakt sa vodom ne može izbeći, ranu treba potpuno zaštititi vodootpornim zavojem.

Posle mogućeg kontakta sa morskom vodom ranu treba temeljno oprati sapunom i čistom vodom. Ljudi iz rizičnih grupa trebalo bi da nose odgovarajuću obuću prilikom hodanja kroz plićak kako bi izbegli posekotine na kamenje i školjke.

Morske plodove treba dobro termički obraditi, a sirovu hranu i njene sokove držati odvojeno od već pripremljenih namirnica. Posle dodirivanja sirovih školjki ruke je potrebno oprati sapunom i vodom, dok osobe sa povećanim rizikom treba da koriste zaštitne rukavice.

Slučajevi iz Luizijane ne znače da nam preti masovna zaraza. Oni su, međutim, ozbiljno upozorenje da mala rana ne mora uvek biti bezazlena, posebno kod ljudi sa hroničnim bolestima i oslabljenim imunitetom.

(eKlinika.rs)