Istrošena hrskavica možda ipak može da se obnovi: Novi pristup lečenju osteoartritisa

Bol u kolenu pri ustajanju, ukočenost kukova posle dužeg sedenja ili rame koje sve teže podižemo obično se prihvataju kao neizbežan deo starenja. Ipak, promene na zglobovima nisu samo posledica godina, a osteoartritis nije bolest koja pogađa isključivo starije ljude.

Sada su naučnici sa Univerziteta Stanford otkrili mehanizam koji bi u budućnosti mogao da pomogne oštećenoj zglobnoj hrskavici da se obnavlja. Kada su kod miševa blokirali enzim čiji nivo raste tokom starenja, istanjena hrskavica počela je ponovo da se zadebljava.

Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu Science. Važno je, međutim, odmah naglasiti da ovo još nije terapija dostupna pacijentima niti dokaz da se osteoartritis kod ljudi danas može izlečiti.

Osteoartritis nije samo „istrošena hrskavica“

Osteoartritis je hronično oboljenje koje zahvata ceo zglob, uključujući hrskavicu, kost, zglobnu čauru i okolna tkiva. Najčešće se javlja u kolenima, kukovima, šakama i kičmi, a može da izazove bol, otok, ukočenost i ograničenu pokretljivost. Na njegov nastanak utiču godine, ranije povrede, dugotrajno opterećenje zgloba, gojaznost, genetika i određene metaboličke bolesti.

Zglobna hrskavica ima veoma ograničenu sposobnost samoobnavljanja. Zbog toga se postojeće lečenje uglavnom usmerava na smanjenje bola, očuvanje pokretljivosti, jačanje mišića, regulisanje telesne mase i usporavanje pogoršanja bolesti. Kada je zglob teško oštećen, nekim pacijentima potrebna je operacija ugradnje veštačkog zgloba.

Enzim koji se povećava sa godinama

U središtu novog istraživanja nalazi se enzim 15-PGDH, čiji puni naziv glasi 15-hidroksiprostaglandin dehidrogenaza. Njegova količina u pojedinim tkivima raste sa starenjem. Ovaj enzim razgrađuje prostaglandin E2, molekul uključen u brojne procese u organizmu, među kojima su zapaljenje i obnavljanje tkiva. Naučnici su zato pretpostavili da povećana aktivnost 15-PGDH može da otežava prirodne procese popravke hrskavice.

U hrskavici starih miševa pronašli su približno dvostruko više ovog enzima nego kod mladih životinja. Kada su njegovu aktivnost blokirali eksperimentalnim lekom, bilo ubrizgavanjem u organizam, bilo direktno u zglob, hrskavica u kolenima starih miševa postala je deblja i funkcionalnija.

Dodatne analize pokazale su da nije nastajala manje kvalitetna ožiljna hrskavica, već tkivo sa osobinama hijaline, odnosno zglobne hrskavice koja omogućava glatko kretanje kostiju u zglobu.

Postojeće ćelije hrskavice promenile su ponašanje

Posebno zanimljivo otkriće jeste da u obnavljanju hrskavice, prema rezultatima ovog eksperimenta, nisu učestvovale matične ćelije. Promena se dogodila u hondrocitima, odraslim ćelijama koje već postoje u hrskavici i održavaju njenu strukturu. Posle blokiranja enzima 15-PGDH, ove ćelije promenile su aktivnost određenih gena i počele da pokazuju osobine sličnije hondrocitima mlađih životinja.

Broj ćelija povezanih sa razgradnjom hrskavice i zapaljenjem se smanjio, dok se povećao udeo ćelija koje učestvuju u stvaranju i održavanju zdrave zglobne hrskavice.

– Tražili smo matične ćelije, ali one očigledno nisu bile uključene. Ovo je novi način obnavljanja odraslog tkiva i ima značajan klinički potencijal za lečenje artritisa nastalog usled starenja ili povrede – rekla je profesorka Helen Blau sa Univerziteta Stanford.

Šta je pokazalo ispitivanje ljudske hrskavice

Naučnici su eksperimentalni lek primenili i na uzorke hrskavice uzete od pacijenata tokom operacije ugradnje veštačkog kolena.

Posle sedam dana tretirano tkivo pokazalo je manju aktivnost gena povezanih sa razgradnjom hrskavice i stvaranjem manje funkcionalne fibrohrskavice. Uočeni su i znaci stvaranja novog zglobnog matriksa.

To jeste važan korak, jer pokazuje da ljudske ćelije mogu da odgovore na blokiranje enzima. Ipak, uzorak hrskavice u laboratoriji nije isto što i čitav zglob u ljudskom organizmu. Na osnovu ovih rezultata još ne možemo da zaključimo da će lek obnoviti hrskavicu, smanjiti bol ili sprečiti operaciju kod pacijenata.

Kada bi terapija mogla da stigne do pacijenata

Sledeći neophodan korak jesu klinička ispitivanja u kojima bi se procenili bezbednost, odgovarajuća doza i stvarna efikasnost terapije kod ljudi sa osteoartritisom.

Jedan inhibitor 15-PGDH već je ispitivan kod zdravih dobrovoljaca zbog mogućeg delovanja na slabost mišića povezanu sa starenjem. Prema navodima istraživača, u toj ranoj fazi nisu uočeni ozbiljni bezbednosni problemi. To, međutim, ne znači da je isti pristup već dokazano bezbedan i delotvoran za lečenje zglobova.

Potrebno je utvrditi i koliko dugo bi eventualno obnovljena hrskavica trajala, da li bi bila dovoljno čvrsta da podnese svakodnevno opterećenje i u kojim fazama osteoartritisa bi terapija mogla da pomogne. Sasvim je moguće da teško deformisan zglob neće moći da se obnovi samo podsticanjem hondrocita.

Obećavajuće otkriće, ali ne i gotov lek

Ovo istraživanje menja dosadašnji pogled na sposobnost zglobne hrskavice da se obnavlja. Ono pokazuje da njene postojeće ćelije možda nisu nepovratno „istrošene“, već da se odgovarajućim signalom mogu podstaći da ponovo stvaraju kvalitetnije tkivo.

Ipak, tvrdnja da je pronađen lek koji „preokreće osteoartritis“ trenutno bi bila preuranjena. Dokazi se za sada zasnivaju prvenstveno na eksperimentima na miševima i kratkotrajnom laboratorijskom tretiranju ljudskih uzoraka.

Najtačnije je reći da su naučnici otkrili veoma zanimljivu metu za buduće lečenje. Ako klinička ispitivanja potvrde korist i bezbednost, blokiranje enzima 15-PGDH jednog dana bi moglo da postane način da sačuvamo ili obnovimo sopstvenu hrskavicu i odložimo, a kod nekih pacijenata možda i izbegnemo, ugradnju veštačkog zgloba.

(eKlinika.rs)