Koji simptomi mogu da ukažu na redak i podmukao rak od kojeg je umrla Vedrana Rudan

Hrvatska književnica, novinarka i kolumnistkinja Vedrana Rudan preminula je u 76. godini, preneli su hrvatski i regionalni mediji. Na njenoj zvaničnoj Fejsbuk stranici objavljena je kratka poruka, u duhu po kojem je bila prepoznatljiva:„Vedrana je otišla na mesto bez signala.”

Vedrana Rudan je u maju 2024. godine javno saopštila da boluje od raka žučnih kanala, poznatog kao holangiokarcinom. O dijagnozi, lečenju, nemoći i strahu od smrti govorila je bez ulepšavanja, često grubo i bolno iskreno.

Njena smrt povod je da govorimo o bolesti koja je retka, ali podmukla jer u početnim stadijumima često ne izaziva jasne tegobe. Kada se simptomi pojave, tumor je kod dela pacijenata već uznapredovao.

Šta je holangiokarcinom

Holangiokarcinom je maligni tumor koji nastaje u žučnim kanalima, tankim cevima kojima se žuč iz jetre i žučne kese prenosi do tankog creva. Žuč pomaže organizmu da razgradi masti iz hrane.

Prema mestu na kojem se tumor razvio, razlikujemo:

• intrahepatični holangiokarcinom, koji nastaje u žučnim kanalima unutar jetre
• perihilarni holangiokarcinom, koji se razvija na mestu gde se žučni kanali iz jetre spajaju
• distalni holangiokarcinom, koji nastaje u donjem delu žučnog kanala, bliže tankom crevu

Rak žučnih kanala često dugo raste bez prepoznatljivih znakova. Tegobe se najčešće pojavljuju kada tumor počne da ometa ili potpuno blokira protok žuči.

Žutica je jedan od najvažnijih znakova upozorenja

Žutilo kože i beonjača, odnosno žutica, jedan je od najčešćih simptoma raka žučnih kanala. Nastaje kada se zbog blokade žučnog kanala bilirubin nagomila u krvi.

Žutica mnogo češće ima druge uzroke, kao što su kamen u žučnim kanalima, hepatitis ili druga oboljenja jetre. Ipak, pojavu žute boje kože ili očiju ne smemo da ignorišemo, već treba odmah da se javimo lekaru.

Simptomi raka žučnih kanala

Na holangiokarcinom mogu da ukažu:

• žuta boja kože i beonjača
• veoma taman urin
• svetla, sivkasta ili gotovo bela stolica
• masna, obilna stolica koja pluta i teško se ispira
• uporan svrab kože
• bol ili nelagodnost u stomaku, naročito ispod desnog rebarnog luka
• gubitak apetita
• nenamerno mršavljenje
• mučnina i povraćanje
• izražen umor i nedostatak energije
• povišena temperatura ili drhtavica
• opšti osećaj slabosti i lošeg zdravstvenog stanja

Navedene tegobe ne znače automatski da osoba ima rak. Većina ovih simptoma mnogo češće je posledica benignih i izlečivih bolesti. Ipak, njihovo trajanje, pogoršavanje ili istovremena pojava nekoliko znakova zahtevaju pregled.

Posebno je važna kombinacija žutice, tamnog urina, svetle stolice i svraba kože. Ona može da ukaže na to da je protok žuči blokiran i zahteva brzu medicinsku procenu.

Zašto ovaj rak može dugo da ostane neotkriven

U ranim stadijumima rak žučnih kanala može da ne izaziva nikakve simptome ili su tegobe toliko neodređene da se lako pripisuju umoru, varenju, žučnoj kesi ili drugim, mnogo češćim problemima.

Rani tumori uglavnom ne izazivaju bol. Bol ispod desnog rebarnog luka češće se pojavljuje kada tumor poraste i počne da pritiska okolna tkiva. Simptomi zavise i od toga da li se rak razvio unutar jetre ili u žučnim kanalima izvan nje.

Za osobe bez simptoma i poznatih faktora rizika ne postoji rutinski skrining kojim bi se ovaj tumor pouzdano otkrio u najranijoj fazi. Upravo zbog toga je važno da promene poput žutice, neobjašnjivog mršavljenja ili trajnog svraba ne pokušavamo sami da objasnimo.

Kada obavezno treba da se javimo lekaru

Pojava žute boje kože ili beonjača zahteva hitnu procenu lekara. Pregled je potreban i kada neobjašnjivo gubimo kilograme, nemamo apetit, osećamo uporan bol u stomaku ili simptomi ne prolaze i postaju sve izraženiji.

Rak žučnih kanala jeste retka bolest i navedeni simptomi nisu uvek ili bolje reći najčešće nisu posledica malignog tumora. Ali njihovo ignorisanje može da odloži otkrivanje ne samo raka već i drugih bolesti jetre, žučne kese i žučnih puteva koje zahtevaju lečenje.

Vedrana Rudan je o svojoj bolesti govorila onako kako je govorila o životu, direktno, bez skrivanja i bez utešnih fraza. Njena smrt zato ne treba da bude povod za senzacionalizam, već za razgovor o bolesti koju je teško prepoznati i kod koje pravovremena reakcija može da utiče na mogućnosti lečenja.

(eKlinika.rs)