Magnezijum – šta je glicin, koji oblik minerala pomaže u stanjima anksioznosti i jakog stresa?

Magnezijum je esencijalni mineral koji uglavnom unosimo u organizam ishranom. Mahunarke kao što su pasulj, grašak, sočivo, žitarice (zob, ječam, heljda), banane, tamna čokolada sa visokim sadržajem kakaa, neki su od najboljih i lako dostupnih izvora magnezijuma. Ovaj mineral kontroliše rad štitaste žlezde, šećer u krvi, ima bitnu ulogu u regulaciji insulina i glukoze, krvnog pritiska.

Šta je magnezijum glicinat?

Magnezijum je ipak, osetljiv mineral, može se lako uništiti neodgovarajućom termičkom obradom, moguće je da ukoliko konzumiramo dosta industrijski obrađenih namirnica imamo manje ovog minerala. Magnezijum glicinat ili magnezijum bisglicinat oblik je magnezijuma, koji se ističe kao bolji kada je u pitanju iskoristivost u odnosu na ostale oblike magnezijuma. Koliko je i da li je ovo tačno, objašnjavaju stručnjaci Mayo klinike.

Magnezijum glicinat je kombinacija minerala magnezijuma i aminokiseline poznate kao glicin, koja, kako se veruje, pomaže telu da se opusti, utone u san. Ovaj oblik magnezijuma lakše se apsorbuje, veruje se da je glicinatni oblik magnezijuma korisniji za osobe koje su izložene hroničnom stresu i one koji pate od anksioznosti, nesanice i čestih upala.

Aminokiselina važna za mentalno zdravlje

Glicin je aminokiselina koju telo koristi za stvaranje proteina neophodnih za rast i održavanje tkiva. Glicina ima u bitnim količinama u namirnicama bogatim životinjskim i biljnim proteinima kao što su meso i pasulj. Ova aminokiselina ima antioksidativna svojstva, što znači da štiti telo od bolesti, a važna je i za mentalno zdravlje.

Stručnjaci Mayo klinike navode da se na osnovu svega može podržati opravdana upotreba glicinata, ali i upozoravaju da se ova aminokiselina ne može smatrati sredstvom koji može da pomogne kod različitih zdravstvenih problema – od zatvora do niskog nivoa energije.

Neželjeni efekti magnezijum glicinata

Telo uglavnom dobro podnosi suplemente magnezijuma, posebno kada se oni primenjuju u malim dozama. Suplementi nisu nikada zamena za celovitu ishranu ili neki lek, preporuka je da se koriste u određenom vremenskom intervalu pod nadzorom stručnjaka kako bi se izbele moguće neželjene reakcije.

Nešto veće doze magnezijuma mogu da dovedu do dijareje, gastrointestinalne iritacije, mučnine, povraćanja. U najtežim slučajevima, ako se u telu talože velike količine magnezijuma može doći do bolesti bubrega. Generalno magnezijum glicinat je bezbedan i većina osoba ga dobro podnosi.

Preporuka je da se ukoliko pijemo neke lekove, pre početka suplementacije magnezijumom posavetujemo sa stručnim licem. Poseban oprez savetuje se trudnicama i bubrežnim pacijentima.

Ima li ovaj oblik magnezijuma prednosti?

Magnezijum glicinat nekada se izdvaja kao oblik magnezijuma koji smanjuje nivo stresa i poboljšava san, utiče na bolje raspoloženje. Smatra se da glicin ima umirujući efekat.

Pojedini stručnjaci ipak ističu da ova svojstva nisu dokazana u studijama na humanoj populaciji i objašnjavaju da magnezijum, u bilo kom obliku, može da bude od pomoći kod stanja anksioznosti i depresije. Ovaj mineral neophodan je za proizvodnju serotonina, neurotransmitera koji utiče na naše psihičko zdravlje.

Magnezijum reguliše više od 300 funkcija u ljudskom organizmu, bitnih i za normalan srčani ritam, rad mišića. U slučaju dokazanog nedostatka magnezijuma suplementi magnezijum glicinata mogu da budu od pomoći.

Kako da prepoznamo niske nivoe magnezijuma?

U pojačanom riziku od manjka magnezijuma su starije osobe, pacijenti koji pate od gastrointestinalne bolesti, poput celijakije i Kronove bolesti, dijabetesa tipa 2, osobe koje zloupotrebljavaju alkoholna pića. Pojedini lekovi za kontrolu visokog krvnog pritiska, želudačne kiseline, gorušice mogu u nekim slučajevima da povećaju rizik od nedostatka magnezijuma.

Niski nivoi magnezijuma mogu u da budu praćeni simptomima umora, mučnine, slabog apetita, glavoboljama, povišenim krvnim pritiskom i šećerom u krvi, grčevima u mišićima, nesanicom i problemima sa spavanjem. Ukoliko primetimo neke od ovih simptoma i ako oni u bitnoj meri utiču na naše svakodnevne aktivnosti, najbolje je da se posavetujemo sa svojim izabranim lekarom.