Neke studije ističu da 80 mg cinka dnevno može da ubrza ili spreči prehladu Foto: Shutterstock
Cink je esencijalni i najzastupljeniji mineral u našem telu posle gvožđa. Ima bitnu ulogu u jačanju imunskog sistema koji štiti telo od virusa i bakterija. Veruje se da može da ubrza oporavak od prehlade i olakša simptome kijavice, bolova u grlu i mišićima. Mnoge osobe leče prehladu uz pileću supu, dosta tečnosti, citrusa (limun, pomorandža), ali i suplemente cinka.
Mnogi lekari ne savetuju bezrezervnu primenu cinka na prvi simptom prehlade, kaže specijalista porodične medicine Katharine DeGeorge sa University of Virginia.
– Moguće je da će pojedini pacijenti imati koristi od cinka, ali moramo da znamo da suplementi imaju svoju novčanu cenu i da je moguće da posle primene cinka dođe do neželjenih reakcija – objašnjava dr Katharine DeGeorge.
Pojedina istraživanja navode da cink može da spreči bolest i ubrza oporavak od respiratornih infekcija. Veruje se da bi cink mogao slično da deluje na covid 19, ali još uvek nema dovoljno dokaza koji bi ove pretpostavke potvrdili, kaže dr Roy Gulick sa Weill Cornell Medicine.
Neke studije ističu da 80 mg cinka dnevno može da ubrza ili spreči prehladu, a bitno je da se cink uzme u toku 24 sata od prvih simptoma bolesti. Studije pokazuju da osobe koje uzimaju cink na ovaj način lakše podnose bolest u odnosu na one pacijente koji ne uzimaju cink.
Nedavno objavljen tekst na platformi Cochrane potvrdio je ovo svojstvo cinka na osnovu analize 34 studije koje su ispitivale delovanje minerala cinka na prehladu. Nije potvrđeno da proaktivno uzimanje cinka može da spreči prehladu, ali smatra se da ako već dođe do respiratorne infekcije, cink ubrzava oporavak u proseku za dva dana.
Koautor ove studije, dr Daryl Nault sa Maryland University of Integrative Health, ipak kaže da nema još dovoljno dokaza na osnovu kojih stručnjaci mogu da daju jasnu preporuku o delovanju cinka na respiratorne infekcije.
– U najboljem slučaju primetili smo da cink može u proseku za nekoliko dana da skrati trajanje prehlade – dodaje dr Nault.
Dr DeGeorge objašnjava da neće svi imati koristi od uzimanja cinka i upozorava da su mogući neželjeni efekti u vidu stomačnih problema, glavobolje i lošeg ukusa u ustima.
– Preporučena doza cinka od 80 mg dnevno povećava mogućnost pojave ovih neprijatnih reakcija – kaže dr DeGeorge. Stručnjaci navode da u određenim situacijama, ako imamo unapred zakazane i neodložne obaveze, ovi neželjeni efekti mogu da se podnesu, posebno ako su blagi. Ipak postoji mogućnost i da se simptomi respiratorne infekcije zamene stomačnim tegobama ili glavoboljom.
Lekari klinike Mayo ne savetuju sprejeve za nos na bazi cinka, jer postoji mogućnost da dođe do oštećenja čula mirisa.
Štaviše, veruje se da dugotrajna primena cinka može da izazove komplikacije, neurološke probleme, pa čak i da dovede do veće osetljivosti tela na bolesti. Kratkoročna i jasno definisana primena proizvoda za ublažavanje simptoma prehlade ne bi trebalo da bude praćena neželjenim reakcijama. Dr Roy Gulick naglašava da ne preporučuje rutinsku primenu suplemenata cinka svim pacijentima.
– Možda je bolje da pokušate da ublažite simptome prehlade pastilama za grlo i dekongestivima (sredstvima protiv zapušenog nosa). Obično savetujem pacijentima da uštede novac, ostanu kod kuće, da se odmaraju i piju dosta tečnosti. Prehlada obično ima svoj tok i traje jednu nedelju, bez obzira na naše pokušaje da ubrzamo oporavak – navodi dr Gulick.
Cink je esencijalni mineral neophodan za zdravlje, a najbolji način da obezbedimo telu dovoljne količine cinka jeste odgovarajuća ishrana. Crveno meso je bogato cinkom, 100 grama sirove govedine sadrži 4,8 mg cinka. Ima ga i u leblebijama, sočivu, pasulju, orašastom voću kao što su kikiriki i badem. Cinka ima i u mlečnim proizvodima, kao što su mleko i sir. Preporuka stručnjaka je da suplemente koristimo tek kada se utvrdi manjak nekog vitamina ili minerala, u dogovoru sa zdravstvenim radnikom i u odgovarajućim dozama.