Sa magnezijumom ne treba da se mešaju neki lekovi kako bi se izbegli potencijalni neželjeni efekti ili interakcije. Magnezijum je esencijalni mineral ključan za mnoge telesne funkcije. Neophodan je za više od 300 biohemijskih reakcija u telu, uključujući kontrolu šećera u krvi, regulaciju krvnog pritiska i funkciju mišića i nerava. Važan je i za zdravlje kostiju i imuniteta i normalan srčani ritam.
Zbog neželjenih efekata sa magnezijumom ne treba da se mešaju određeni lekovi
Magnezijum se prirodno nalazi u mnogim namirnicama, a dostupan je i kao dodatak ishrani. Dobri izvori magnezijuma su orašasti plodovi, semenke, mahunarke, cela zrna, voće kao što su banane i avokado, i tamno, lisnato povrće kao što je spanać. Magnezijum se takođe dodaje kao hranljivi sastojak žitaricama i drugoj obogaćenoj hrani.
Iako je magnezijum dostupan kao dodatak ishrani, ne preporučuje se osim ako nije dijagnostikovan njegov nedostatak. S tim u vezi lekari ističu da postoje neki lekovi koje ne bi trebalo da mešamo sa magnezijumom da bismo izbegli potencijalne neželjene efekte ili interakcije. Na tom spisku su:
Antibiotici
Magnezijum može da stupi u interakciju sa određenim antibioticima, uključujući tetracikline kao što su demeklociklin, doksiciklin i kinolonski antibiotici kao što su ciprofloksacin i levofloksacin. Antibiotici koji se uzimaju zajedno sa magnezijumom ili odmah nakon magnezijuma možda se neće pravilno apsorbovati ili delovati tako efikasno. Kako bi se obezbedila optimalna apsorpcija, antibiotici bi trebalo da se uzimaju najmanje dva sata pre ili 4 do 6 sati nakon magnezijuma. Ovo vreme varira u zavisnosti od vrste antibiotika koju se uzima.
Diuretici
Diuretici su lekovi koji pomažu telu da se oslobodi viška soli i tečnosti tako što izazivaju da bubrezi proizvode više urina. Uzimanje diuretika uz magnezijum može ili da poveća ili smanji gubitak magnezijuma kroz mokraću, u zavisnosti od vrste diuretika koji se unosi. Uzimanje diuretika sa magnezijumom takođe će suprotstaviti efekte magnezijuma jer oni izazivaju hipomagneziju, stanje u kojem nivoi magnezijuma postaju opasno niski u krvi. Nizak nivo magnezijuma može da izazove simptome kao što su slabost mišića, hiperekscitabilnost i pospanost.
Bisfosfonati
Suplementi bogati magnezijumom mogu da smanje apsorpciju oralnih bisfosfonata, porodice lekova koji se koriste za lečenje osteoporoze, hroničnog (dugotrajnog) zdravstvenog stanja koje uzrokuje da kosti postanu slabe i lako lomljive. Ova interakcija može da se desiti kada se bisfosfonati, kao što je alendronat, uzimaju neposredno pre ili posle doze magnezijuma. Kako biste to sprečili, bisfosfonate treba uzimati najmanje dva sata pre ili posle magnezijuma. Ovo vreme zavisi od toga koji bisfosfonat se koristi. Za neke važi uputstvo da sačekaju 30 do 60 minuta posle doze magnezijuma.
Lekovi inhibitori protonske pumpe (PPI)
Kada se uzimaju tokom dužeg vremenskog perioda (više od jedne godine), lekovi inhibitori protonske pumpe (PPI) koji za koriste za suzbijanje sekrecije želudačne kiseline – leče peptičke čireve i ublažavaju simptome refluksa kiseline, mogu da izazovu nizak nivo magnezijuma u krvi. Peptički čirevi su otvorene rane na unutrašnjoj strani želuca, dok je refluks kiseline stanje koje se javlja kada se želudačna kiselina pomera u jednjak, izazivajući osećaj pečenja poznat kao žgaravica. PPI lekovi su esomeprazol i lansoprazol. Ako osoba uzima PPI lekove ili treba da počne sa korišćenjem, treba se obratiti lekaru da testira nivoe magnezijuma u krvi pre nego što se započne sa dugotrajnom terapijom.
Cink
Cink je esencijalni mineral u tragovima, koji je u malim količinama neophodan za održavanje zdravlja. Važan je mineral za zarastanje rana, funkciju imuniteta, zgrušavanje krvi i druge telesne funkcije. Istraživanja su otkrila da uzimanje veoma visokih doza cinka uz magnezijum može da utiče na sposobnost tela da apsorbuje i reguliše magnezijum. Kako bi se izbegla ova potencijalna interakcija, trebalo bi uzimati cink i magnezijum odvojeno, i u različito doba dana.
