Pospanost i malaksalost, stanje apatije kada nam je i pored prelepog prolećnog dana teško da izađemo iz kuće, mogu da se nekada izleče jednostavnim promenom načina ishrane. Ukoliko smo stalno pospani i malaksali moguće je da nam nedostaju dva bitna vitamina i jedan mineral.
Sve je posledica teže zimske hrane
Zima je doba godine kada se konzumira uglavnom „teža hrana“ sa dosta soli, masnoća i šećera, a malo bitnih vitamina i minerala. Moguće je zato da prve prolećne dane dočekamo sa manjkom bitnih vitamina kao što su vitamini C i D i mineral gvožđe. Svih ovih vitamina i minerala ima u određenim namirnicama, a boljitak mogu da nam donesu i promene životnih navika. Dovoljno je da izađemo napolje i prošetamo nekoliko minuta po sunčanom danu i unesemo vitamin D.
Zašto je javlja umor na proleće?
Stručnjaci naglašavaju da prolećni umor nije bolest. Već skup određenih psihofizičkih simptoma koji prate pospanost i malaksalost, bol u mišićima i zglobovima, vrtoglavice, nesvestice, poremećaj sna.
Sa dužim danima telo počinje da prilagođava nivoe hormona, luči se više endorfina, testosterona i estrogena što može na kraju da dovede do osećaja umora.
Pospanost i malaksalost zbog manjka vitamina C
Manjak vitamina C u tradicionalnoj zimskoj ishrani može da dovede do zdravstvenih tegoba, koje se ipak na proleće mogu lako sanirati kvalitetnim svežim voćem i povrćem sa dosta vitamina C.
Kada dođe do nižih količina vitamina C redukovano je korišćenje kiseonika u ćelijama i tkivima, zbog čega može da dođe do slabljenja imunog sistema i podložnosti infekcijama.
Malaksalost i pospanost često su na proleće posledica manjka vitamina C. Ovog vitamina ima dosta u svim citrusima, jagodama, kiviju. Svež mladi spanać, kopriva, brokoli, prokelj, paprika su prave riznice ovog dragocenog vitamina.
Vitamin D
Nedostatak vitamina D u krvi je veći tokom jesenjih i zimskih meseci (od oktobra do aprila). Lekari kažu da je nivo vitamina D u serumu krvi povezan je sa izlaganjem suncu, što zavisi od geografske širine države, fizičke aktivnosti na otvorenom.
Ovaj vitamin je rastvorljiv u mastima, ali se zbog brojnih funkcija u organizmu danas smatra hormonom. Ima bitnu ulogu u izgradnji kostiju, jačanju imuniteta. Stručnjaci navode da svaki drugi čovek na svetu pati od manjka vitamina D. Samo 5 do 10 minuta izlaganja suncu nogu i ruku može stvoriti oko 3000 IJ (internacionalnih jedinica), vitamina D.
Najvažniji izvori vitamina D u hrani su ribe iz severnih mora, skuša, tuna, sardine, riblje ulje. Ovog vitamina ima i u pečurkama, goveđoj i pilećoj jetri, jajima.
Gvožđe
Pospanost i malaksalost u ovo doba godine javljaju se i zbog manjka gvožđa. Sideropenijska anemija najčešći je oblik malokrvnosti i posledica nedostatka gvožđa koje ima ključnu ulogu u metaboličkim procesima.
Malokrvnost se najčešće utvrđuje ispitivanjem nivoa hemoglobina. Normalne vrednosti hemoglobina su 11 do 16 g/dl za decu, 12,1 do 15,1 g/dl za žene, 13,8 do 17,2 g/dl, za muškarce.
Ovaj oblik anemije leči se ishranom koja povećava nivoe gvožđa u organizmu. Savetuje se crveno meso, govedina, jagnjetina, svinjetina. Bolja iskoristivost gvožđa je iz namirnica životinjskog porekla. Najbolje je da se parče mesa upotpuni tamnozelenim lisnatim povrćem, mladim spanaćem, blitvom, keljom. Dobar izbor su i sočivo i pasulj. Potrebno je u isto vreme unositi vitamin C, koji pomaže u apsorpciji gvožđa. Gvožđa ima dosta i u džigerici, jajima, žitaricama.
Ne preskačimo obroke
Nutricionisti nas savetuju da ne preskačemo obroke kako bismo imali dovoljno snage i energije. U slučaju da preskočimo doručak ili ručak bićemo gladni, moguće i usporeni, tromi i pospani.
