Tardivna diskinezija (TD) može da nas natera da trepnemo očima ili da isplazimo jezik. Možemo mahati rukama ili se ljuljati s jedne na drugu stranu. Ovi pokreti mogu biti toliko blagi da ih jedva primećujemo ili dovoljno jaki da utiču na naš rad i druge dnevne aktivnosti. Nekontrolisani pokreti mogu da stvore neprilike i da dovedu do drugih problema u našem životu. Ukoliko uzimamo neki lek koji može da izazove TD, lekar će pratiti naše stanje zbog neželjenih efekata. Ukoliko se pojave ovi pokreti, prilagođavanje lekova ili dodavanje drugog leka može pomoći da ih smanjimo.
Šta uzrokuje tardivnu diskineziju
Tardivna diskinezija je neželjeni efekat dugotrajne upotrebe lekova koji blokiraju dopaminske receptore u mozgu. Dopamin je supstanca koju nervne ćelije koriste da „razgovaraju” jedna s drugom. Dopamin kontroliše naše pokrete tako što se vezuje za proteine na površini nervnih ćelija koje se nazivaju receptori.
Na osnovu jedne teorije, TD dešava se kada receptori postanu izuzetno osetljivi na efekte dopamina. Dalje, kada su receptori izloženi dopaminu, ova supstanca ima intenzivniji efekat koji čini nekontrolisane i pokrete trzanja.
Lekovi koji mogu izazvati TD su sledeći:
- antipsihotici koji se koriste za lečenje šizofrenije i bipolarnog poremećaja
- neuroleptički lekovi za lečenje Parkinsonove bolesti
- antidepresivi i lekovi protiv anksioznosti
- lekovi protiv migrene
- lekovi protiv mučnine
Malo je verovatno da će se TD pojaviti ako uzimamo samo jedan od ovih lekova u kratkom vremenskom periodu. Obično su potrebni meseci ili godine uzimanja lekova pre nego što počnu simptomi TD. Ali kada simptomi počnu, mogu se nastaviti čak i nakon što prestanemo da ih uzimamo i možda nikada neće nestati.
Neće svi koji uzimaju antipsihotike ili neuroleptike dobiti TD. Rizik od ovog neželjenog efekta je veći:
- kod osoba starijih od 50 godina
- kod osoba ženskog pola
- ako uzimamo lekove nekoliko godina ili uzimamo visoku dozu
- ako uzmemo stariji antipsihotik
- kod osoba sa dijabetesom, HIV, traumatskom povredom mozga (TBI) ili poremećajem upotrebe supstanci
Koje vrste pokreta izaziva TD
Zbog TD delovi našeg tela pomeraju se više puta i bez naše kontrole. U isto vreme može da se kreće samo jedan deo našeg tela. Ili, odjednom može da se kreće više od jednog dela tela, poput lica i ruku. Kod nekih ljudi, TD je blag i nije primetan. Kod drugih pokreti su očigledniji.
Pokreti TD spadaju u nekoliko različitih kategorija:
- Chorea: Talasast, graciozan tip pokreta koji izgleda kao ples
- Distonija: Ponavljajuće mišićne kontrakcije koje izazivaju pokrete kao što su treptanje ili savijanje leđa
- Tikovi: Brzi, nagli pokreti koji mogu da se osete pre nego što se dogode
- Akatizija: Osećanje nemira zbog kojeg je teško sedeti ili stajati mirno
Oko 80 odsto ljudi sa TD ima pokrete u licu. Ovo može uzrokovati:
- vrlo brzo treptanje
- grimase ili mrštenje
- cmoktanje usnama
- naduvanje obraza
- pokrete žvakanja ili sisanja
- plaženje jezika
U drugim delovima tela, TD može da dovede do:
- trzanja ruku i nogu
- mrdanja prstima kao da svirate klavir
- hoda kao patka
- okretanja vrata
- prebacivanja težine s jedne na drugu nogu
- isturanja kukova
Ovi simptomi možda u početku nisu primetni, ali se vremenom mogu pogoršati.
Drugi efekti TD
Pokreti trzanja najčešći su simptom, ali TD može imati i druge efekte na telo. Ako utiče na mišiće koje koristimo za disanje, možda ćemo osećati da imamo kratak dah ili da teško dišemo. Lekari ovo zovu respiratorna diskinezija.
TD može biti bolna kada se mišići stalno grče, nebrojeno puta dnevno. Zbog ovoliko pokreta možemo da budemo veoma umorni.
Život sa tardivnom diskinezijom
Svako drugačije doživljava TD. Neki ljudi imaju tako blage pokrete da ih ne primećuju. Druge TD onesposobljava, posebno ako im utiče na disanje.
Jednom kada počnu pokreti TD, možda neće nestati. I ne samo to – mogu imati mnogo neželjenih efekata. Pokreti mogu uzrokovati toliki invaliditet da je teško raditi ili obavljati druge aktivnosti. Neke osobe kažu da TD narušava njihov kvalitet života.
Ako imate tardivnu diskineziju, razgovarajte sa svojim lekarom. Dostupni su tretmani koji će vam pomoći da kontrolišete pokrete i prevaziđete neke od problema koje ovaj poremećaj izaziva u vašem životu.
