Mozak je osetljiv organ koji reaguje na vremenske prilike. Visoka temperatura vazduha može da bude krivac za blagu nesvesticu, konfuziju, povišenu agresivnost, toplotni udar i u najtežim slučajevima šlog. Ovoga leta se na severnoj hemisferi planete Zemlje beleže rekordno visoke temperature vazduha. Veliki broj osoba se žali na iscrpljenost, ubrzan rad srca, pojačana je dehidracija, a sparno i žarko leto doprinosi dodatnoj nervozi.
Tropske temperature vazduha dovode do pada kognitivnih sposobnosti, sporijeg reagovanja, porasta nasilničkog ponašanja. Beleže se i učestalije promene raspoloženja, posebno ukoliko toplotni talas traje 3 ili više dana.
Visoke temperature i imunitet
Smatra se da visoke temperature vazduha utiču na funkcionisanje imunog sistema i da mogu biti krivac za inflamaciju. Kod osoba izloženih delovanju toplotnog udara dolazi do jake upale. Nisu još poznati tačno svi putevi koji mogu da povežu upalu i toplotni udar, ali veruje se da proteini toplotnog šoka koji se javljaju kod toplotnog udara indukuju upalu.
Mozak i telo kod ljudi ne zavise od delovanja spoljne temperature
Endoterme kod ljudi i toplokrvnih životinja regulišu unutrašnju telesnu temperaturu. Kod hladnokrvnih životinja za ovaj proces su zadužene ektoterme, pa hladnokrvna živa bića prilagođavaju svoju temperaturu u odnosu na okruženje. Iguane i zmije imaju temperaturu tela koja raste i pada u zavisnosti od spoljašnje temperature vazduha.
Ljudi imaju konstantnu telesnu temperaturu, 36 do 37 stepeni bez obzira na okolinu. To znači da kod ljudi telo i mozak može dobro da funkcioniše, bez obzira na temperature vazduha. Ipak, do problema dolazi kada je sistem termoregulacije preopterećen. Ovaj sistem regulacije telesne temperature zavisi od aktivnosti hipotalamusa koji je i svojevrsni „termostat“ našeg tela. U situacijama kada je telo dugo izloženo jakoj toploti ili hladnoći dolazi do preopterećenja sistema za regulaciju telesne temperature. Usled dugotrajne toplote moguće je da dođe do oštećenja hipotalamusa i mozga.
Kako se mozak i telo bore protiv visokih temperatura?
Na visoke spoljne temperature telo reaguje pojačanim dotokom krvi i znojenjem. Na taj način se hladi, ali kada je temperatura izrazito visoka, višak toplote se akumulira, zbog čega može doći do promena u radu mozga.
Pojedina istraživanja tvrde da čak postoje izvesne zdravstvene koristi za telo i mozak od namernog izlaganja višim temperaturama, na primer u sauni. Veruje se da više temperature mogu da smanje simptome depresije. Bitno je samo, kako se navodi, da izloženost visokim temperaturama bude ograničena i da unosimo dovoljne količine tečnosti. Naravno, kod terapeutskog izlaganja toploti uvek postoji mogućnost da izađemo iz saune, ako osetimo da nam je organizam preopterećen.
Šta je hormeza?
Istraživanja o delovanju toplote na ljudsko telo fokusirana su na pojam „hormeza“, kojim se označava blagotvorno dejstvo kratkotrajnih stresora na organizam. Hormeza je sposobnost adaptacije ćelija i organizama na umereni i najčešće naizmenični stres.
Smatra se da naizmenično i kratkotrajno delovanje nekih stresora, na primer toplote, ima za posledicu niz ćelijskih procesa koji jačaju naše telo i pripremaju ga za bolje podnošenje fizičkog i psihičkog stresa. Veruje se da se na ovaj način usporava starenje i omogućava dugovečnost.
Kako da se zaštitimo od visokih temperatura
Lekari naravno i pored svega ističu da hronični bolesnici, osobe sa kardiovaskularnim problemima moraju da nastoje da se zaštite od visokih temperatura vazduha. Savet je da se redovno koristi propisana terapija, nosi komotnau odeća svetlih boja, piju dovoljne količine tečnosti, pre svega obične vode, izbegava jaka fizička aktivnost.
Ukoliko nema potrebe preporuka je da ne izlazimo napolje u periodu najvećih dnevnih vrućina, od 10 do 17 časova. Potrebno je takođe na najmanju moguću meru da smanjimo upotrebu alkohola koji može da dovede do pojačane dehidracije tela.
