Novi test krvi, koji se uzima nakon pobačaja do kojeg je došlo već u 5. nedelji trudnoće može da objasni zašto se spontani pobačaj desio, a u nekim slučajevima i može da dovede do preventivnih tretmana, kažu danski istraživači. Prema njihovom istraživanju, jedna od 10 žena doživi gubitak trudnoće, pri čemu je taj broj još veći u zemljama u kojima žene sve kasnije ostaju trudne.
Pronalaženje anomalija i predviđanje rizika za spontani pobačaj
Danski ginekolog dr Henriette Svarre Nielsen i njen tim istraživača nedavno su objavili studiju u britanskom časopisu The Lancet, koja pokazuje da uzorak krvi uzet od majke ubrzo nakon pobačaja, već u petoj nedelji trudnoće, može da utvrdi da li je fetus imao hromozomsku anomaliju. U Danskoj se takvi testovi obično nude samo nakon što žena doživi tri pobačaja i samo ako su se desili nakon 10. nedelje trudnoće.
Sada, kao deo studije koja je u toku, svim ženama koje su imale pobačaj i posetile hitnu pomoć u bolnici Hvidovre – nudi se ovaj test, koji se odmah šalje u bolničku laboratoriju, a do sada ga je prihvatilo više od 75 odsto pacijentkinja. DNK fetusa se zatim izoluje, sekvencira i analizira kako bi se videlo da li nosi hromozomsku anomaliju, što je slučaj u oko 50 do 60 procenata pobačaja. Lekari tada mogu da utvrde da li su neke od anomalija ozbiljnije od drugih. Oni bi takođe mogli da predvide rizik od budućih pobačaja ili rizik od Daunovog sindroma, na primer. Ako se ne pronađu nikakve anomalije, lekari tada pokreću detaljnu potragu za odgovorima.
Projekat koji istražuje spontani pobačaj pokernut 2020. i još uvek traje
Spontani pobačaj može da bude bude rezultat hormonske neravnoteže, endokrinih bolesti, problema sa koagulacijom ili životnog stila. Ako se nađe objašnjenje, lekari mogu da utvrde rizike i osmisle plan lečenja.
Projekat nazvan COPL za gubitak trudnoće u Kopenhagenu pokrenut je 2020. godine, još uvek je u toku. Očekuje se da će dati jedinstvenu bazu podataka o širokom spektru bolesti zahvaljujući velikoj grupi, koja do sada broji 1.700 žena.
– Imaćemo dobru bazu podataka kako bismo tačno odgovorili na pitanja o gubitku trudnoće, reprodukciji, ali i zdravlju žena uopšte – istakla je dr Nielsen.
Nažalost, jedini fokus nakon pobačaja je pražnjenje materice
Danski ginekolog dr Henriette Svarre Nielsen je lekar sa više od 20 godina iskustva i rano se specijalizovala za reproduktivno zdravlje, a želja joj je i da razvije nove tretmane.
– Gubitak trudnoće je vrlo čest, jer 25 odsto svih trudnoća završava spontanim pobačajem. I kao što je već mnogo godina uobičajeno jedini fokus nakon pobačaja bio je na pražnjenju materice – ističe dr Nielsen žaleći što nije uloženo više napora da se pronađu razlozi zašto se spontani pobačaj desio ili da se podrži mentalno zdravlje parova nakon pobačaja.
Dr Henriette Svarre Nielsen naglašava da bi nalazi studije i novi test krvi mogli da pomognu u sprečavanju 5 odsto od 30 miliona pobačaja koji se godišnje dese u svetu.
