Muškarci nemaju biološki sat kao žene, ali da li godine ipak utiču na plodnost i zdravlje deteta?

Kada se govori o godinama i roditeljstvu, gotovo sva pažnja usmerena je na žene. Dobro je poznato da posle 35. godine plodnost počinje postepeno da opada, a rizik od komplikacija u trudnoći raste. Zbog toga se često stiče utisak da muškarci nemaju nikakva biološka ograničenja i da mogu da postanu očevi u bilo kom životnom dobu bez posledica.

Međutim, naučna istraživanja poslednjih godina pokazuju da ni muški reproduktivni sistem nije potpuno imun na starenje. Iako muškarci nemaju „biološki sat” u istom smislu kao žene, godine utiču na kvalitet spermatozoida, vreme potrebno da dođe do začeća, ali i na pojedine rizike po zdravlje budućeg deteta.

Muškarci proizvode spermatozoide tokom celog života, ali oni nisu isti sa 25 i sa 45 godina

Za razliku od žena, koje se rađaju sa ograničenim brojem jajnih ćelija, muškarci stvaraju nove spermatozoide gotovo tokom celog života. Upravo zbog toga dugo se verovalo da godine oca nisu naročito važne. Danas znamo da se i spermatozoidi menjaju sa starenjem. Posle četrdesete godine postepeno se smanjuju njihova pokretljivost i vitalnost, povećava se oštećenje njihove DNK, a uočavaju se i promene u načinu na koji se pojedini geni „uključuju” i „isključuju”, takozvane epigenetske promene.

To ne znači da muškarac više ne može da postane otac, već da reproduktivni potencijal više nije isti kao u mlađim godinama.

Zašto godine oca mogu da utiču na zdravlje deteta?

Svaki spermatozoid nastaje nizom deoba matičnih ćelija. Tokom života muškarca te ćelije se dele stotinama puta, a pri svakoj deobi postoji mala mogućnost da nastane nova genetska promena. Većina tih promena nema nikakav značaj. Međutim, mali broj može biti povezan sa retkim genetskim bolestima ili određenim neurorazvojnim poremećajima.

Zbog toga naučnici govore o takozvanim de novo mutacijama, odnosno genetskim promenama koje nisu nasleđene od roditelja, već nastaju prvi put u spermatozoidu ili neposredno nakon oplodnje. Broj ovih mutacija postepeno raste sa godinama oca.

Da li su rizici veliki?

Ovo je možda i najvažnije pitanje. Iako istraživanja pokazuju da sa godinama oca raste rizik od pojedinih retkih genetskih poremećaja, poremećaja iz spektra autizma i shizofrenije, stručnjaci naglašavaju da je apsolutni rizik i dalje mali.

Drugim rečima, povećanje rizika ne znači da će dete imati zdravstveni problem. Naprotiv, ogromna većina muškaraca koji postanu očevi posle 40. ili čak 50. godine dobije potpuno zdravu decu.

Potrebno je više vremena do trudnoće

Godine muškarca mogu da utiču i na samu plodnost. Pregledi dosadašnjih istraživanja pokazuju da je kod starijih muškaraca nešto češće potrebno više vremena da partnerka zatrudni, dok pojedine studije ukazuju i na nešto veći rizik od spontanog pobačaja, naročito kada su oba partnera starije životne dobi. Međutim, na uspešnost začeća uvek utiče kombinacija brojnih faktora, a ne samo starost muškarca.

Novo istraživanje otkriva da ni geni nisu cela priča

Poslednjih godina naučnici sve više pažnje posvećuju epigenetici, promenama koje ne menjaju samu DNK, već način na koji se geni aktiviraju.

Pregled objavljen 2025. godine ukazuje da godine oca, ali i faktori poput ishrane, gojaznosti, pušenja, stresa i izloženosti toksinima mogu da utiču na epigenetske promene u spermatozoidima. Iako je ova oblast još predmet intenzivnih istraživanja, stručnjaci smatraju da bi upravo epigenetika mogla da objasni deo uticaja očevih godina na zdravlje potomstva.

Šta je najvažnija poruka?

Godine muškarca nisu nevažne, ali nisu ni presudne same po sebi. Mnogo veći uticaj na plodnost često imaju pušenje, gojaznost, fizička neaktivnost, prekomerna upotreba alkohola, hronične bolesti i izloženost štetnim materijama nego sama činjenica da muškarac ima 40 ili 45 godina.

Zbog toga stručnjaci savetuju da muškarci koji planiraju potomstvo, bez obzira na godine, vode računa o opštem zdravlju, održavaju normalnu telesnu težinu, budu fizički aktivni i po potrebi obave pregled kod urologa ili specijaliste za reproduktivnu medicinu.

Novo istraživanje pokazuje kako godine ostavljaju trag i na spermatozoidima

Koliko godine zaista utiču na muške polne ćelije pokušali su da utvrde naučnici iz Wellcome Sanger Institute i King's College London. U istraživanju objavljenom u časopisu Nature analizirali su uzorke sperme muškaraca starosti od 24 do 75 godina i otkrili da se u spermatozoidima u proseku svake godine pojavi oko 1,67 novih genetskih mutacija.

Istraživači naglašavaju da to ne znači da će svaka mutacija biti preneta na dete niti da će izazvati bolest. Većina ovih promena je bezopasna. Međutim, kako muškarac stari, povećava se verovatnoća da će pojedini spermatozoidi nositi mutacije povezane sa retkim razvojnim poremećajima ili naslednim bolestima. Ipak, apsolutni rizik za većinu muškaraca i dalje ostaje mali.

(eKlinika.rs)