Novo otkriće o vantelesnoj oplodnji: Naučnici kažu da nisu samo jajne ćelije presudne za uspešnu trudnoću

Žene koje se odluče za vantelesnu oplodnju uz pomoć donorskih jajnih ćelija često veruju da su na taj način prevazišle najveću prepreku - godine. Međutim, novo veliko evropsko istraživanje pokazuje da ni mlade jajne ćelije ne mogu u potpunosti da nadoknade promene koje se sa godinama dešavaju u materici. Naučnici su prvi put jasno pokazali da posle 49. godine života raste rizik od spontanog pobačaja, a smanjuju se šanse za rođenje deteta, čak i kada se koriste donorske jajne ćelije.

Poslednjih decenija žene sve češće odlažu majčinstvo zbog školovanja, karijere, finansijske sigurnosti ili činjenice da odgovarajućeg partnera upoznaju kasnije u životu. Zahvaljujući napretku reproduktivne medicine, mnoge ostvaruju trudnoću uz pomoć vantelesne oplodnje i donorskih jajnih ćelija, koje se godinama smatraju načinom da se zaobiđu posledice starenja jajnika.

Preporučujemo

Međutim, rezultati nove studije predstavljene na godišnjem kongresu Evropskog udruženja za humanu reprodukciju i embriologiju (ESHRE) pokazuju da reproduktivni sat ne otkucava samo u jajnicima.

Ne stari samo jajna ćelija, već i materica

Istraživači su analizirali podatke 1.774 žene koje su bile podvrgnute vantelesnoj oplodnji uz pomoć donorskih jajnih ćelija. Pošto su jajne ćelije poticale od mladih donorki, naučnici su mogli da procene koliko na uspeh trudnoće utiče sama starost žene i stanje njene materice. Rezultati su pokazali da se posle 49. godine primećuje značajan pad uspešnosti lečenja.

Kod žena između 35. i 40. godine šansa za trudnoću iznosila je 54 odsto, dok je kod žena starijih od 49 godina pala na oko 43 odsto. Još izraženija razlika zabeležena je kada je reč o uspešno iznetoj trudnoći. Stopa živorođene dece smanjila se sa 46 na 32 odsto, dok je rizik od spontanog pobačaja porastao sa 24 na čak 38 odsto.

Drugim rečima, žene starije od 49 godina imale su više nego dvostruko veći rizik od spontanog pobačaja u odnosu na žene stare između 35 i 40 godina.

Zašto se to događa?

Prema rečima istraživača, odgovor se verovatno krije u promenama koje nastaju u endometrijumu, odnosno sluznici materice u koju se usađuje oplođena jajna ćelija.

Iako je debljina endometrijuma bila slična kod žena svih uzrasta, njegov kvalitet se sa godinama menja. Naučnici smatraju da upravo te promene mogu otežati usađivanje embriona i povećati rizik od gubitka trudnoće.

Dr Beatrice Crestani, koja je predvodila istraživanje u jednom od italijanskih centara za asistiranu reprodukciju, kaže da su rezultati promenili dosadašnje shvatanje plodnosti.

– Godinama smo reproduktivno starenje posmatrali pre svega kao problem jajnika. Smatralo se da se korišćenjem donorskih jajnih ćelija reproduktivni sat praktično vraća unazad. Naši rezultati pokazuju da je slika mnogo složenija – kaže dr Crestani.

Ona naglašava da rezultati ne treba da obeshrabre žene koje razmišljaju o vantelesnoj oplodnji sa doniranim jajnim ćelijama.

– Donorske jajne ćelije i dalje omogućavaju visok procenat uspešnih trudnoća čak i u kasnijim godinama. Međutim, važno je da žene znaju da one ne mogu potpuno da uklone posledice reproduktivnog starenja, naročito posle 49. godine – ističe dr Crestani.

„Ljudi vide samo srećan kraj, ne i sve kroz šta prolazite”

Koliko je put do trudnoće u kasnijim godinama često težak pokazuje iskustvo britanske televizijske novinarke Sharon Marshall, koja je ćerku Betzi rodila sa 46 godina nakon šest godina vantelesne oplodnje. Pre konačnog uspeha doživela je dva spontana pobačaja, a do trudnoće je stigla tek iz sedmog pokušaja.

– Gledamo poznate žene koje rađaju u kasnim četrdesetim ili pedesetim godinama i podržavamo im i govorimo svaka čast. Ali ne znamo kroz kakav su pakao prošle da bi do toga došle – ispričala je Marshall za BBC.

Kako kaže, najveći deo četrdesetih provela je između hormonskih terapija, razočaranja i neizvesnosti.

– Nikada nisam bila potpuno mirna tokom trudnoće. Taj osećaj došao je tek kada se moja ćerka rodila – priznaje ona.

Marshall smatra da žene zaslužuju iskrene informacije o tome koliko godine mogu da utiču na plodnost.

– Moramo otvoreno da razgovaramo o tome koliko je teško zatrudneti kada ste stariji. Žene zaslužuju da znaju istinu – poručila je.

Sharon Marshall: Nikada nisam bila potpuno mirna tokom trudnoće Foto: RSH Backgrid UK Profimedia

Šta donosi budućnost?

Naučnici veruju da bi ovo istraživanje moglo da otvori vrata potpuno novom pravcu u lečenju neplodnosti. Cilj budućih studija biće da se otkrije zbog čega materica stari, da se pronađu biomarkeri koji će procenjivati njenu biološku starost i razviju terapije koje bi jednog dana mogle da poboljšaju njenu sposobnost da prihvati i održi trudnoću.

Profesor Borut Kovačič iz ESHRE naglašava da 49. godina ne predstavlja apsolutnu granicu, jer svaka žena stari različitim tempom. Ipak, rezultati pružaju važne informacije lekarima i parovima koji planiraju vantelesnu oplodnju i potvrđuju da na uspeh trudnoće ne utiče samo kvalitet jajnih ćelija, već i promene koje se sa godinama dešavaju u samoj materici.

Šta je sa zamrzavanjem jajnih ćelija u Srbiji?

I u Srbiji je poslednjih godina moguće preventivno zamrzavanje jajnih ćelija, odnosno takozvani social freezing. Ovu mogućnost najčešće biraju žene koje iz ličnih razloga odlažu majčinstvo, ali žele da sačuvaju kvalitet svojih jajnih ćelija dok su još mlađe. Postupak se obavlja u više privatnih centara za asistiranu reprodukciju, dok RFZO finansira zamrzavanje reproduktivnog materijala u određenim medicinskim indikacijama, poput onkološkog lečenja koje može ugroziti plodnost.

Stručnjaci naglašavaju da je najveća korist od zamrzavanja jajnih ćelija kada se ono uradi pre 35. godine života, jer tada jajne ćelije imaju najbolji kvalitet. Nakon toga njihov broj i kvalitet prirodno opadaju, pa ni kasnije zamrzavanje ne može u potpunosti da nadoknadi biološko starenje. Upravo zato se ova metoda smatra načinom očuvanja plodnosti, a ne garancijom buduće trudnoće.

(eKlinika.rs/BBS.com)