Lipoproteini su okrugle čestice od masti (lipida) i proteina koje putuju ljudskim krvotokom Foto: Shutterstock
Lipoproteini su okrugle čestice od masti (lipida) i proteina koje putuju ljudskim krvotokom do ćelija u telu, odnosno prenose holesterol i trigliceride do ćelija. Holesterol i trigliceridi su dve vrste lipida koji se nalaze u lipoproteinima. Naše telo proizvodi različite vrste lipoproteina. Visok nivo određenih lipoproteina može da bude štetan za srce. Ali neki lipoproteini imaju zaštitne prednosti za srce.
Holesterol i trigliceridi su voštane materije, masti koje cirkulišu u krvi. Telo proizvodi i koristi ove masti na različite načine:
Holesterol proizvodi jetra. Takođe ga dobijamo hranom koju jedemo, kao što su životinjske masti iz mesa i iz mlečnih proizvoda. Ova mast pomaže telu da proizvodi vitamin D i hormone estrogen, testosteron i kortizol. Takođe pomaže u izgradnji ćelija u nervnom sistemu.
Trigliceride proizvode jetra i creva u digestivnom sistemu. Kada čovek jede mnogo masti i unosi dosta kalorija, telo proizvodi još više triglicerida i čuva višak u masnim ćelijama. Ove zalihe masti oslobađaju trigliceride u krvotok kada je telu potrebna energija.
Postoji pet glavnih tipova lipoproteina:
Lipoprotein visoke gustine (HDL) je „dobar holesterol“. On nosi holesterol nazad u jetru kako bi ga izbacio iz tela. Visok nivo HDL smanjuje rizik od kardiovaskularnih (srčanih) bolesti.
Lipoprotein niske gustine (LDL) je „loš holesterol“. Povećava rizik od bolesti koronarnih arterija, srčanog udara i moždanog udara. LDL nosi holesterol koji se akumulira kao plak unutar krvnih sudova. Nakupljanje plaka može učiniti krvne sudove suviše uskim da bi krv mogla slobodno da teče i to stanje naziva se ateroskleroza.
Lipoproteini veoma niske gustine (VLDL) su još jedna vrsta „lošeg holesterola“. VLDL prenose trigliceride, i u manjoj meri holesterol, tkiva.
Lipoproteini srednje gustine (IDL) nastaju kada VLDL odustanu od svojih masnih kiselina. Zatim ih jetra uklanja ili pretvara u LDL.
Hilomikroni su veoma velike čestice koje takođe prenose trigliceride.
Lipoprotein (a) ili LP(a) je vrsta LDL „lošeg holesterola“. Drugi protein, koji se zove apolipoprotein ili apo(a), vrti se oko njega u segmentima. Apolipoprotein čini LDL čestice lepljivijim, a kao rezultat toga, LP(a) se nakuplja u krvnim sudovima, povećavajući rizik od kardiovaskularnih problema. Visok nivo LP(a) je faktor rizika za aterosklerozu, na primer.
Dok ishrana i određeni način života mogu da utiču na nivo HDL i LDL, nivo lipoprotein (a) određuju geni. Neki ljudi nasleđuju promene gena (mutacije) koje ih čine sklonijim visokim nivoima LP(a) i oni imaju veći rizik od srčanih oboljenja u mladosti.
Stručnjaci navode da nije standardna praksa da se testiraju nivoi LP(a), već se test radi samo na zahtev lekara, koji analizu naručuju samo za osobe koje imaju faktore rizika od srčanih bolesti kao što su:
Visok holesterol retko izaziva simptome, a testiranje je najbolji način da se identifikuju problemi sa holesterolom koji utiču na srce i krvne sudove. Zdravstveni radnici koriste testove lipida u krvi za:
Skrining: Test krvi može da bude deo rutinskog fizičkog pregleda i može da identifikuje da li je čovek pod visokim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Saznanje da je neko u opasnosti može da pomogne da preduzme korake kako bi se sprečio srčani udar, moždani udar i drugi problemi.
Dijagnoza: Možda test krvi za holesterol biti neophodan kako bi se dijagnostikovala stanja kao što je ateroskleroza.
Praćenje: Rezultati testova mogu pokazati da li se nivo holesterola pogoršava i da li je potrebno lečenje. Oni takođe mogu da pokažu da li se rezultati poboljšavaju kao odgovor na određene tretmane.