Moždani udar (šlog) posledica je oštećenja krvnih sudova mozga. U pitanju je hitno medicinsko stanje, jer je dotok kiseonika i hranjivih materija otežan ili potpuno onemogućen u deo mozga koji je zahvaćen moždanim udarom. I pored svih napora, koje zdravstveni sistemi zemalja širom sveta čine da spreče ovo po život opasno stanje, predviđa se da će do 2050. godine na svetu biti za 50 odsto više moždanih udara, upozoravaju najveći svetski stručnjaci okupljeni oko World Stroke Organization – Lancet Neurology Commission. Moždani udar u ovom momentu je drugi vodeći uzrok smrti na svetu, navodi Svetska zdravstvena organizacija.
Potrebno je već danas poboljšati mogućnosti lečenja
Samo tokom 2020. godine na svetu je zabeleženo 6,6 miliona smrtnih slučajeva od posledica moždanog udara, očekuje se da će do 2050. godine taj broj dostići 9,7 miliona osoba, navode neurolozi.
– U pojedinim delovima sveta ne postoje mogućnosti da se pacijentima ukaže adekvatna pomoć, uslovi su negde katastrofalni. Potrebno je poboljšati mogućnosti lečenja već danas, a ne za 10 godina – navodi dr Sheila Martins predsednica Svetske organizacije za moždani udar (World Stroke Organization).
Niska svest o moždanom udaru i mogućim faktorima rizika
U istraživanju u kojem je učestvovalo 12 stručnjaka za moždani udar, iz šest zemalja sveta sa visokim dohotkom i šest zemalja sa niskim i srednjim prihodima, uzeti su u obzir i faktori kao što su rast stanovništva i starenje.
Stručnjaci su zaključili da postoje visoke prepreke kada je reč o kvalitetnom nadzoru pacijenata, prevenciji, nezi i rehabilitaciji. Niska je i svest o moždanom udaru i mogućim faktorima rizika, kao što su dijabetes, povišen holesterol, gojaznost, loša ishrana i pušenje. Smatra se da će se, prema projekcijama vodećih svetskih neurologa, većina moždanih udara, njih oko 91 odsto, desiti u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, kaže se u izveštaju.
Moždani udar nije samo zdravstveni problem
Kopredsednica Lancet Neurology Commission dr Mayowa Owolabi sa University of Ibadan u Nigeriji upozorava da su i pacijenti koji žive u siromaštvu u visoko razvijenim zemljama, kao što su Sjedinjene Američke Države, takođe izloženi povišenom riziku od moždanog udara i njegovih komplikacija. Stručnjaci upozoravaju da porast broja moždanih udara nije samo zdravstveni već i finansijski problem.
– Moždani udar je svake godine uzrok smrti i trajnog invaliditeta miliona ljudi širom sveta i košta milijarde dolara – upozorava dr Valery Feigin the Auckland University of Technology.
Oporezivanje alkohola, namirnica sa trans mastima
Istraživači predviđaju da bi se troškovi lečenja i podrške pacijentima sa moždanim udarom mogli udvostručiti. Godine 2020. troškovi su iznosili 891 milijardi dolara, a predviđa se da bi 2050. godine mogli da budu 2,3 triliona dolara. Najviše poteškoća mogli bi da osete žitelji Afrike i Azije.
– Jedan od najčešćih problema u sprovođenju preporuka za prevenciju moždanog udara i adekvatnu negu je nedostatak finansijskih sredstava. Naša komisija preporučuje svim vladama na svetu uvođenje zakonskih propisa i oporezivanje nezdravih namirnica, kao što su so alkohol, slatka pića, proizvodi koji sadrže trans masti – kaže Feigin.
Bitan korak u boljoj prevenciji mogao bi da bude i uvođenje telemedicine.
– Veliki problem je što ponekad države imaju sistem i lekove, ali nemaju lekare specijaliste koji bi mogli da leče pacijente. Na ovaj način možda bi mogao da se olakša kontakt sa stručnjacima- navodi dr Martins.
Hipertenzija je i dalje vodeći faktor rizika
Neurolozi koji stoje iza ovog izveštaja razvili su 12 preporuka u prevenciji moždanog udara. Preporuke su zasnovane na dokazima koji uključuju uspostavljanje sistema nadzora nad cenama lekova, podizanje svesti javnosti i uspostavljanje efikasne nege za akutni moždani udar.
Svetska zdravstvena organizacija objavila je prošlog meseca izveštaj, u kojem je hipertenzija identifikovana kao jedan od vodećih svetskih faktora rizika, koji može dovesti do smrti i invaliditeta. Visok krvni pritisak (hipertenzija) jedan je od ključnih faktora rizika za nastanak moždanog udara.
Najbolja prevencija faktora rizika i visokog krvnog pritiska je zdrava ishrana, umerena telesna težina, potrebno je izbegavati alkohol i duvan, redovno vežbati, naglašavaju doktori.
Moždanom udaru mogu da prethode simptomi kao što su iznenadna jaka glavobolja, nejasan vid na jednom ili oba oka, problemi pri hodanju, paraliza ili ukočenost lica ili udova, nemogućnost pravilnog govora i razumevanja drugih osoba, navode stručnjaci klinike Mayo.
Brza dijagnoza je ključna za ishod lečenja
Postoje dve vrste moždanog udara: ishemijski i hemoragični. Stručnjaci Specijalne bolnice za lečenje cerebrovaskularnih oboljenja „Sveti Sava“ u Beogradu, objašnjavaju da je ishemijski moždani udar (IMU) posledica okluzije (zapušenja) krvnog suda trombom ili embolusom (ugruškom koji je stvoren na nekom drugom mestu i krvotokom dospe do mozga). Ovaj tip moždanog udara je češći i javlja se kod 75 do 80 odsto bolesnika.
Hemoragijski moždani udar (krvarenje unutar ili oko mozga) posledica je rupture (prskanja) krvnog suda. Ovaj oblik šloga dijagnostikuje se kod 20 do 25 odsto bolesnika, kao intracerebralna hemoragija i subaranoidalna hemoragija. U zavisnosti od zahvaćenosti delova mozga obe vrste moždanog udara su fenomenološki slične, ako ne i iste, pa se klinički ispoljavaju u zavisnosti od lokacije oštećenja. Početak može biti nagao sa glavoboljom i izmenom stanja svesti, češće kod hemoragijskog moždanog udara.
Brza dijagnoza je ključna za ishod lečenja oba oblika moždanog udara. Ovo je stanje u kojem je svaki minut dragocen, bitno je i da pacijent, njegova okolina, medicinsko osoblje na vreme prepoznaju simptome moždanog udara. Potrebo je što pre da se javimo lekaru, kako bi se obavio neurološki pregled, uradili laboratorijski testovi i odgovarajuća snimanja. Lekari nas upozoravaju da ne oklevamo da potražimo pomoć, bolje je da je nekada uzbuna i lažna, nego da rizikujemo sve moguće komplikacije moždanog udara.
