Koja ishrana može da smanji simptome artritisa i moraju li svi pacijenti na dijetu

Artritis, odnosno reumatski artritis i reumatske bolesti izuzetno su rasprostranjeni u svetskoj populaciji. Statistike kažu da kod nas od zapaljenskih reumatskih bolesti boluje više od 70.000 osoba. Svi oni se svakodnevno bore sa velikim bolovima, ukočenošću i različitim vrstama ograničenja, ali i komorbiditeta.

Opšta pravila ishrane, zamke marketinga i artritis

Profesor dr Jagoda Jorga, specijalista higijene sa medicinskom ekologijom (supspecijalizacija iz ishrane) kaže za eKlinika portal da i ishranu pacijenata sa artritisom prate brojne dileme i kontraverze. Ljudi se često pre svega obrate internet-kanalima informisanja i kao prvu preporuku koriste takozvane „piramide ishrane“. Kada se govori o inflamatornim oboljenjima, uobičajena opšta pravila koja su lako dostupna, prema profesorkinim rečima su:

– Izbegavanje šećera, masnog mesa, rafinisanih ugljenih hidrata, bezalkoholnih slatkih napitaka (sokova), i generalno procesuirane hrane. Sa druge strane, savetuje se povećanje unosa povrća, voća, ribe, integralnih žitarica, koštunjavog voća. Težište treba da bude na povrću i integralnim žitaricama. Međutim, u „piramidama ishrane“ često se pojavljuju i neke stvari koje su više marketinškog tipa nego što za njihovu efikasnost, korist i pozitivne efekte na bolest i na ukupno zdravlje imamo naučne dokaze. Takav je, na primer, slučaj sa crvenim vinom.

Artritis i bezglutenska dijeta – da ili ne i da li svi oboleli treba da izgube kilograme

I ovo je jedna od popularnijih tema, ali kada je reč o pacijentima sa reumatoidnim artritisom, doktorka sa velikim iskustvom na ovom polju ne ostavlja dilemu: ima smisla samo kod osoba kod kojih je nedvosmisleno uvtrđeno da su intolerantne na gluten i da imaju celijakiju. To je, ističe naša sagovornica i univerzalna poruka za druge bolesti, ne samo za reumatoidni artritis.

Međutim, ono što dokazano ima velikog uticaja u smanjenju simptoma kod psorijaznog artritisa i psorijaze jeste gubitak kilograma kod gojaznih pacijenata. Savet je, dakle, kaže profesorka koja je i doktorirala na temi gojaznosti, ne primenjivati redukcionu dijetu kod svih obolelih, već kod onih koji treba da izgube na težini. To im neće doneti stanje remisije ili sprečiti komplikacije, ali će značajno uticati na kliničku sliku bolesti i poboljšanje kvaliteta života.

Donekle je iznenađujuće, konstatuje i naša sagovornica, da su dokazi o primeni Mediteranske ishrane slabi ali, kako kaže, ovakav način unošenja namirnica sigurno ne može da škodi.

Crveno meso i pojačan unos vlakana

Prof.dr Jagoda Jorga prenosi nam zaključke jedne velike danske studije. U njoj su naučnici pratili uticaj ishrane na pojavu hroničnih upalnih oboljenja, posebno inflamatornih bolesti creva, psorijaze, reumatoidnog i psorijaznog artritisa kao i multiple skleroze.

– Ukupno 56.468 ispitanika starosti 50-64 godina u proseku je praćeno 22.2 godine, i 1,758 osoba je razvilo bar jednu hroničnu bolest sa spiska. Zaključeno je da veći unos vlakana /i ili manji unos crvenog mesa nema uticaj na pojavu gore pomenutih oboljenja – navodi sagovornica našeg portala.

Osnove vodiča ishrane pacijenata sa hroničnim reumatskim oboljenima

Potpuno suprotno brojnim mistifikacijama, recept trebalo da bude jednostavan i otvarljiv uz malo truda i discipline: hraniti se balansirano, umereno i ne isključivati nijednu grupu namirnica osim ako ne postoje jaki dokazi o alergijama.

Profesorka ih svrstava u četiri grupe. To su: voće i povrće, proteinske namirnice sa gvožđem (meso, riba, jaja, mahunarke), proteinske namirnice sa kalcijumom (mleko i mlečni proizvodi) i žitarice (i druge namirnice bogate skrobom).

– Jedite raznovrsnu hranu sa izobiljem povrća i integralnih žitarica (svakodnevno i do 700  gr i više raznovrsnog povrća i voća). Umesto rafinisanih, birajte proizvode od integralnih žitarica. Ograničite unos crvenih, posebno masnijih mesa na 700-750 g nedeljno. Najbolje je mesne prerađevine ne koristiti uopšte, a generalno ne više od 50 g dnevno.  Ograničite ili potpuno izbacite unos alkohola. Takođe, i brze i prerađene hrane sa mnogo šećera i masti. Ako ste gojazni podrvrgnite se nekoj dijeti za mršavljenje pod kontrolom stručnjaka. Pokušajte da održavate optimalnu telesnu težinu u poznijoj životnoj dobi – savetuje prof.dr Jorga.

Važne napomene o zdravstvenoj bezbednosti hrane: Izbegavati šejkove i sokove od svežeg voća i povrća

Profesorka Jorga poznata je i po tome što nikada nije išla „niz dlaku“ trendovima, budući da joj je zdravstvena bezbednost pacijenata najvažnija. Tako veoma strogo skreće pažnju da se „zaobiđu“ šejkovi i napici od svežeg i ceđenog voća pre svega zbog toga što je, kako objašnjava, sveže povće i voće izvor 85 odsto svih crevnih infekcija.

– Sa voćem treba biti oprezan zbog velike količine šećera i treba ga koristiti obazrivo. Takođe, nikako ne koristiti sokove od sveže ceđenog povrća i voća koje se ne ljušti, posebno ne takozvane zelene sokove od spanaća, brokolija, kupusa. Ishrana sirovim namirnicama je moda koju ne treba slediti iz mnogo razloga. Kratkotrajna termička obrada sačuvaće hranljivu vrednost a sprečiti infekcije. Kuvanu hranu što pre treba staviti u frižider – kaže naša sagovornica.

Provera pogrešnih preporuka od velikog značaja

Novo doba je podložno kruženju velikog broja netačnih informacija i poluinformacija. Tako prof. dr Jagoda Jorga naglašava da treba proveravati česte pogrešne interpretacije različitih preporuka.

– Takve su, na primer, da se treba hraniti vegetarijanski. Nijedan tip veganske ni vegetarijanske ishrane nema dokazanu prednost. Takođe, jedna od zabluda je i da treba potpuno izbaciti hleb. Hleb je pun beta-glukana, kricijalne ishrane za naše crevne bakterije, vrlo značajne i za etiologiju inflamatornih bolesti. Treba konzumirati hleb od integralnog zrna. Vlakna su tajna zdravlja crevne flore, a ne ceđeno voće i povrće – ističe prof.dr Jagoda Jorga.