Visok krvni pritisak i dalje je jedan od vodećih faktora koji dovode do smrtnosti i invaliditeta, navodi Svetska zdravstvena organizacija. Hipertenzija se određuje vrednostima krvnog pritiska od 140/90 mmHg ili više, smatra se da pogađa jednu od tri odrasle osobe na svetu. Visok krvni pritisak zove se „tihi ubica“, jer u velikom broju slučajeva nije praćen nikakvim simptomima bolesti. Mnogo je uzroka koji dovode do hipertenzije, nove smernice Evropskog udruženja za hipertenziju ističu buku, aerozagađenje i velike temperaturne oscilacije kao činioce koji u znatnoj meri podižu vrednosti krvnog pritiska.
Važnost pulsnog pritiska
Hipertenzija je uzrok niza najtežih bolesti, ako se pravilno ne leči može da dovede do moždanog i/ili srčanog udara, oštećenja bubrega. Stručnjaci navode da bi se pravilnom terapijom hipertenzije do 2050. godine moglo sprečiti 76 miliona smrti na svetskom nivou. Napominje se i da više od 60 odsto osoba starijih od 60 godina ima problem sa arterijskom hipertenzijom.
– Ukoliko imamo sistolnu hipertenziju (stanje u kojem je sistolni krvni pritisak ≥ 140 mmHg, a dijastolni ≤ 90 mmHg) skoro 70 posto veća je mogućnost od invaliditeta, pojave dodatnih bolesti, smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. Problem je i kada vrednosti donjeg krvnog pritiska (dijastolnog) nisu regulisane. Do 50 –te godine života raste dijastolni krvni pritisak, posle toga on stagnira ili ima nešto niže vrednosti. Kada vidimo statistiku, uočava se da osobe mlađe od 50 godina u 45 odsto slučajeva imaju problem arterijske hipertenzije, s tim da taj dijastolni krvni pritisak, ukoliko je iznad 90 mmHg, u 45 do 48 odsto slučajeva dovodi do povećanja kardiovaskularnog morbiditeta, mortaliteta i invalidnosti. Suština je porast pulsnog pritiska (razlika između sistolnog i dijastolnog pritiska), a nove preporuke ukazuju na važnost i značaj dobre terapije ako postoji velika razlika u pulsnom pritisku – kaže za portal eKlinika prof. dr Vesna Stojanov iz Centra za lečenje povišenog krvnog pritiska UKCS i predsednica Udruženja za hipertenziju Srbije.
Prevencija nove i stare preporuke
Stručnjaci su do sada kada govore o prevenciji hipertenzije uglavnom ukazivali na važnost kontrole telesne težine, adekvatne fizičke aktivnosti, izbegavanje štetnih navika kao što je pušenje, prekomerni unos alkohola, soli.
– Sada veoma važno mesto imaju i buka, aerozagađenje, ali i temperaturne razlike. Kada u određenom godišnjem dobu imamo mnogo više temperature nego što smo imali ranije, sve to utiče na vrednosti krvnog pritiska i onda dolazi do velikih oscilacija, pojačane varijabilnosti krvnog pritiska. Stres, kako na poslu, tako i kod kuće, važan je faktor rizika, a bitni su i podaci o erektilnoj disfunkciji – objašnjava prof. Stojanov i dodaje kao bitnu novinu individualizaciju, što znači da svaki pacijent faktički ima svoju ciljanu vrednosti krvnog pritiska.
Brze dijete brzo dižu krvni pritisak
Dobra regulacija hipertenzije nemoguća je bez korekcije životnih navika. U tom smislu prof. Stojanov nas upozorava da se ne preporučuje konzumacija alkohola i primena brzih dijeta, koje nisu samo neefikasne, već i štetne za zdravlje.
– Uočava se kod brzih dijeta yo–yo efekat. Za dve do tri nedelje izgubićete 5 do 6 kilograma, a posle sve to brzo vratiti. Ove dijete su veliki faktor rizika za oštećenje endotela i razvoj povišenog krvnog pritiska – naglašava prof. dr Stojanov.
Prof. dr Vesna Stojanov bila je organizator i predavač na na VII Simpozijumu – Školi hipertenzije pod nazivom „Arterisjka hipertenzija u svetlu novih preporuka“ u organizaciji Udruženja za hipertenziju Srbije u Beogradu. Posebna pažnja bila je posvećena novim preporukama ESH koje su predstavljene na kongresu u Milanu ove godine. Foto: Udruženje za hipertenziju
Kako hormonska terapija utiče na vrednosti pritiska?
Profesorka je posebno izdvojila i kategoriju pacijenata koji uzmaju lekove za lečenje neke hronične bolesti, jer se često uočava i pojava sekundarne hipertenzije koja nastaje kao posledica primene nekih lekova i sredstava.
– Veoma je važna i primena oralnih kontraceptiva. Ukoliko su to progesteronski kontraceptivi onda oni neće imati toliki uticaj na vrednosti krvnog pritiska, ali ako je u pitanju kombinacija estrogena i progesterona može da dođe do povišenih vrednosti krvnog pritiska. In vitro fertilizacija, takođe, doprinosi porastu krvnog pritiska, kao i hormonska supstituciona terapija. Kod žena na hormonskoj terapiji imamo dva puta povećan rizik za nastanak arterijske hipertenzije. U slučaju da vrednosti krvnog pritiska ne mogu da se kontrolišu antihipertenzivima onda tu hormonsku terapiju treba obustaviti – objašnjava prof. dr Vesna Stojanov.
Krvni pritisak u menopauzi
Estrogen je hormon koji ima vazodilatatori efekat, to jest širi krvne sudove, na taj način se kako objašnjava prof. dr Stojanov smanjuje produkcija endotelina i dolazi do značajnog smanjenja inflamacije. Menopauza je stanje kada se beleži pad vrednosti estrogena. Prof. Stojanov navodi da se sa ulaskom u menopauzu u većem procentu javlja porast krvnog pritiska, u odnosu na period pre menopauze.
– Veoma je važno da se zna koje su vrednosti bile pre menopauze, jer ako je pacijentkinja imala pritisak 90 -100 / 60 -70mmHg, ona ulazi u jedan jako veliki rizik, ukoliko je u menopauzi krvni pritisak 135 / 85mmHg. Ove visoke normalne vrednosti faktički su za tu ženu hipertenzija prvog stepena i to je razlog da se pored nefarmakološke uključi i farmakološka terapija – objašnjava prof. Stojanov.
Kako kontrolisati hipertenziju kod pacijenata koji se leče od karcinoma?
Nove preporuke Evropskog udruženja za hipertenziju skreću pažnju i na terapiju hipertenzije kod pacijenata koji se leče od karcinoma.
– Broj obolelih od malignih bolesti nažalost je sve veći i terapija koju dobijaju ovi pacijenti značajno doprinosi razvoju povišenog krvnog pritiska. Moramo da budemo veoma obazrivi i da onkološkim pacijentima uradimo ambulantni monitoring, to jest pratimo vrednosti pritiska tokom 24 sata. Veoma je bitno da krvni pritisak kod ovih pacijenata bude u granicama normale, kako ne bi došlo do povećanja morbiditeta i mortaliteta od kardiovaskularnih bolesti – kaže dr Stojanov.
Novine u načinu merenja krvnog pritiska
Merenje krvnog pritiska u ambulanti i dalje je zlati standard u dijagnostici arterijske hipertenzije, s tim što stručnjaci navode da postoje i neke novine.
– Ranije smo merili pritisak tri puta, u razmaku 3 do 5 minuta, pa potom uzimali prosečnu vrednost kao vrednost krvnog pritiska. Sada merimo pritisak na isti način, ali prvu vrednost ne uzimamo kao validnu, nego prosečnu vrednost drugog i trećeg merenja. Kako bismo postavili dijagnozu arterijske hipertenzije bitno je da pritisak izmerimo na 15 dana, dva puta mesečno, osim kod pacijenta sa vrednostima iznad 180 sa 110, ili kod oštećenja ciljanih organa, kardiovaskularnih bolesti kada odmah postavljamo dijagnozu – kaže prof. dr Vesna Stojanov.
Vrednost pulsnog talasa kao najsenzitivnija metoda
Profesorka dodaje da se pritisak meri na obe ruke, a pored kućnog merenja i merenja u ambulanti, savetuje se i ambulatorni 24 h monitoring arterijskog krvnog pritiska – monitoring koji meri vrednosti tokom 24 sata. Redovno merenje pritiska preporučuje se svima posle 40 -te godine života i ranije, ukoliko pacijent ima značajan faktor rizika, pozitivnu porodičnu anamnezu.
Kardiolozi i dalje savetuju pacijentima i dodatne dijagnostičke procedure kao što su biohemijske analize krvi, mikroalbuminurija, EKG, ultrazvuk srca, Doppler krvnih sudova vrata, krvnih sudova bubrega, skener ili magnetnu rezonancu.
– Vrednost pulsnog talasa je ipak najsenzitivnija metoda i promene koje se događaju u razmaku od 7 do 15 dana mogu da ukažu da je došlo do oštećenja ciljnih organa. Neizostavno je određivanje anklbrahijalnog indeksa (brahijalni indeks gležnja), vrednosti iznad 1 znače da nema oštećenja perifernih krvnih sudova, ako su ispod 0,9 ukazuju da se radi o perifernoj arterijskoj bolesti – navodi prof. dr Stojanov.
Lekari naglašavaju da je hipertenzija ozbiljna bolest i skreću pažnju da se ona nikako ne sme lečiti na „svoju ruku”. Ne mora da znači da će lek koji je pomogao našem rođaku ili komšiji da pomogne i nama. Pojedini pacijenti ne uzimaju redovno lekove, ili ih koriste samo kada izmere pritisak i vide da je visok. Svi ovih faktori samo otežavaju lečenje i otvaraju put za razvoj dodatnih komplikacija, objašnjavaju stručnjaci.
