Zagađenje vazduha je posledica sagorevanja fosilnih goriva, oslobađanja ugljen-dioksida a predstavlja sve veći i ekološki i zdravstveni problem u savremenom svetu. Veliki broj istraživanja navode da čvrste čestice poput PM2.5 (promera 2,5 mikrometara ili manje) i PM10 (10 mikrometara ili manje), sumpor-dioksid, azot-dioksid, ozon, metan, čađ, živa u bitnoj meri negativno deluju na zdravlje ljudi. Respiratorne infekcije, astma, zapaljenje pluća najčešće su posledice, ali moguć je i razvoj kardioloških bolesti, karcinoma, slabljenje imunološkog sistema.
Astma
Jedinjenja koja se oslobađaju tokom sagorevanja uglja mogu biti okidač za razvoj astme. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da oko 300 miliona ljudi širom sveta boluje od astme. U pitanju je hronično oboljenje koje se određuje kao zapaljenje disajnih puteva (vazdušnih puteva pluća, bronhija).
Bolest se ispoljava šištanjem, sviranjem u grudima, gušenjem, kašljem. Simptomi su posebno izraženi u jutarnjim i noćnim satima, tokom fizičkog napora. Nemaju svi pacijenti u istoj meri izražene simptome, a najkomplikovaniji oblik astme je teška astma. Bolest se dobro kontroliše lekovima i zdravim životnim navikama, ali u nekim slučajevima inflamacija može da bude toliko jaka da zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Upala pluća
Zagađenje vazduha je snažan remetilački faktor koji može dovesti i do zapaljenja pluća. Studije su otkrile vezu između aerozagađenja i upale pluća kod osoba starijeg životnog doba. Istraživački tim McMaster University u Kanadi navodi da izloženost sumpor-dioksidu, azot-dioksidu i česticama koje dospevaju u životnu sedinu u gradskim sredinama sa gustim saobraćajem povećava rizik od hospitalizacije starijih osoba usled upale pluća. Ova studija je organizovana između 2003. i 2005. godine, a naglašeno je da su u posebnom riziku deca i starije osobe.
Bronhitis
Čestice fosilnih goriva snažan su remetilački faktor i mogu dovesti do razvoja akutnog i hroničnog bronhitisa. Izloženost azotnim oksidima, posebno kod osetljivih grupa kao što su deca, može izazvati zapaljenje disajnih puteva. Azotni oksidi su posledica rada elektrana i motornih vozila koja koriste tečno gorivo. Azot dioksid može da se veže za hemoglobin i da onemogući prenos kiseonika.
Iritacija gornjih disajnih puteva i očiju
Hlorovodonik, fluorovodonik i drugi kiseli gasovi mogu da izazovu iritaciju očiju i grla. Iritansi ne moraju uvek da dospevaju u telo iz čestica. Stručnjaci navode da mešavina azotnih oksida i sumpor-dioksida sa atmosferskim elementima može stvoriti kisele kiše koje ugrožavaju zdravlje čoveka ali i životne sredine. Kisele kiše ozbiljno zagađuju vode i smanjuju njihovu Ph vrednost, što ima za posledicu izumiranje mikroorganizama. Stručnjaci navode da su kisele kiše veoma bitan faktor koji dovodi do smanjenja zaliha pitke vode.
Srčani udar i zagađenje vazduha
Studija objavljena u časopisu Environmental Health Perspectives navodi da su čestice sagorevanja uglja pet puta štetnije za zdravlje srca od sagorevanja drugih fosilnih goriva, kao što su to nafta ili prirodni gas. Živa, arsen, selen i drugi toksini su toliko mali da se mogu apsorbovati u krvotok. Moguće je da dođe do taloženja čestica unutar arterijska, pa čak i na masnim naslagama, začepljenja arterija i srčanog udara.
Kardiovaskularne bolesti
Zagađivači vazduha iz fabrika, elektrana i rafinerija mogu izazvati reakciju tkiva u organizmu i čak promene u radu srca. Osobe sa već postojećim kardiovaskularnim bolestima su najpodložnije ovom delovanju. Živa se dovodi u vezu sa zadebljanim arterija i visokim krvnim pritiskom. Stručnjaci navode da kada živa dospe u ljudsko telo utiče skoro na sve organe pa i na ćelije nervnog sistema.
Neurološke bolesti
Stručnjaci navode da izlaganje živi izaziva neurološke poremećaje, utiče na moždane i intelektualne kapacitete. Živa je veliki problem jer se nalazi u slanoj i slatkoj vodi i može lako da prodre u meso riba koje se koristi u ljudskoj ishrani. Živa se dovodi u vezu sa poremećajem hiperaktivnosti, deficitom pažnje, nižim koeficijentom inteligencije, problemima sa pamćenjem i motoričkim teškoćama. Kako bi se eliminisala iz organizma nekada su potrebne godine, pa čak i decenije.
Zagađenje vazduha i razvoj karcinoma
Policiklični aromatični ugljovodonici su mutagene i karcinogene supstance. Navodi se da je povećan rizik od razvoja malignih bolesti, ako štetne materije preko placente dospu do fetusa. Izloženost toksičnim organskim jedinjenjima i hemikalijama je faktor rizika za nastanak raka pluća. Benzen, formaldehid, kadmijum, arsen, mangan i olovo su poznati karcinogeni. Dioksini se dovode u vezu sa limfomima, sarkomima mekih tkiva i karcinomima želuca.
Slabljenje imunološkog sistema
Emisije sagorevanja fosilnih goriva mogu da oslabe imuni sistem. Posebno osetljiva grupa su deca kod kojih je imuni sistem još nedovoljno zreo da se izbori sa delovanjem štetnih materija iz vazduha. Patogeni se mogu naći i u vodi. Nečistoće iz vazduha deluju na sve osobe, bez obzira na uzrast, a posebno na one sa slabijim imunitetom. Usled izlaganja delovanju žive moguće je da dođe do oštećenja mozga, jetre i bubrega. Sumpor dioksid može trajno da ošteti pluća.
Nekada je veoma teško zaštiti se od delovanja aerozagađenja, stručnjaci savetuju da pratimo aplikacije koje mere zagađenost vazduha i da naše aktivnosti koliko je moguće uskladimo sa stepenom zagađenja. Preporuka je da u danima kada je visoka koncentracija štetnih materija u vazduhu ne izlazimo bez potrebe u ranim jutarnjim i večernjim satima, potrebno je da izbegavamo zagađene i prometne ulice.
