Istraživači sa University of California u San Francisku (UCSF) identifikovali su biomarkere za jačinu hroničnog bola koristeći direktne snimke mozga pacijenata sa hroničnim bolom u prirodnom okruženju. Studija objavljena u časopisu Nature Neuroscience identifikovala je orbitofrontalni korteks (OFC) kao područje mozga direktno uključeno u hronični bol.
Po čemu je sva ova studija značajna za vezu mozak – hronični bol
Ovo je prvi put da je neko identifikovao orbitofrontalni korteks kao mehanizam za hronični bol. Međutim, ova studija je još po nečemu „pionirska“ – takođe prvi put je neko merio hronični bol direktno iz moždanih ćelija kod pacijenata koji su bili posmatrani u svakodnevnom životu i aktivnostima tokom više meseci, napisali su autori studije.
Prethodne studije su bile bazirane na merenje hroničnog bola kod pacijenata u laboratorijskim uslovima. U njima su uglavnom korišćeni dijagnostički alati kao što je funkcionalna MRI, koja daje samo četiri do pet snimaka trenutnog stanja bola. Kao takva, ova metoda ima ograničenu sposobnost da shvati način na koji se događa hronični bol u svakodnevnim okolnostima.
Hronični bol i svi njegovi aspekti: Kako ga vidi mozak
Kontinuiranim prikupljanjem intrakranijalnih snimaka mozga i izveštaja o simptomima prikupljenih od pacijenata tokom višemesečnog praćenja, istraživači su uspeli da zabeleže niz fluktuacija bola koje pacijenti sa hroničnim bolom doživljavaju svakodnevno.
– Znamo da pacijenti koji žive sa hroničnim bolom imaju dobre i loše dane i da se amplitude dešavaju. Ova studija praktično predstavlja dekodiranje neuronske aktivnosti najveće rezolucije u prostoru i vremenu za hronični bol koja je ikada urađena – rekao je glavni autor studije, dr Prasad Shirvalkar, vanredni profesor neurohirurgije, anesteziologije i perioperativne nege i predavač medicine bola na University of California.
Identifikovanjem učešća OFC u hroničnom bolu, studija je takođe pokazala važnost ciljanja nesomatosenzornih kola, a ne samo somatosenzornih puteva.
– Naši zaključci pokazuju da su i drugi aspekti bola jednako važni kao i njegov fizički aspekt, na koji su do sada bila fokusirala istraživanja – rekao je dr Shirvalkar.
Detalji studije koja je bacila novo svetlo na povezanost određenih delova mozga sa hroničnim bolom
Istraživači su pošli od hipoteze da neuronska aktivnost iz prednjeg cingularnog korteksa (ACC) i orbitofrontalnog korteksa (OFC), dva nesomatosenzorna regiona mozga. Oni se inače ne proučavaju često u vezi sa bolom, a sadrže integrisani biomarker sa impulsom doživljavanja hroničnog bola. Hipotezu su zasnovali na dokazima da ove oblasti mozga mogu uticati na to kako se bol percipira s obzirom na njihovu uključenost u funkcionalnu mrežu bola slično drugim oblastima mozga (amigdala insula, ventralni sloj).
U studiju su bili uključeni učesnici sa hroničnim, refraktornim neuropatskim bolom, uključujući centralni bol nakon moždanog udara ili fantomski bol u udovima. Svi su dobili novi dvosmerni moždani implantat u oba korteksa, koji je omogućio prikupljanje izveštaja o bolovima i intrakranijalne snimke u periodu od tri do šest meseci. Nakon implantacije, učesnici su davali izveštaje o bolovima više puta dnevno tokom svakodnevnog funkcionisanja.
Otkriveno je da moždani biomarkeri hroničnog bola pokazuju trajne promene u neuronskoj aktivnosti iz OFC-a, dok je ACC više povezan sa akutnim bolom.
Mehanizmi akutnog i hroničnog bola kroz ispitivanje kortekse mozga
Dr Prasad Shirvalkar je rekao da ovi nalazi pružaju direktan dokaz da hronični bol i akutni bol imaju različite mehanizme koji se odnose na sam mozak. Dodao je i da je studija dokaz tvrdnje da se u svakodnevnom životu i okruženju mogu dobiti objektivni biomarkeri hroničnog bola.
Planirano ispitivanje faze 2 će testirati duboku moždanu stimulaciju koja cilja OFC kod 20 do 30 pacijenata sa hroničnim bolom. Ovavo proučavaćnje mehanizama bola biće praćeno u naredne dve do tri godine, najavio je vodeći stručnjak studije.
Drugi naučnici o kvalitetima i manama studije
Dr John Markman, šef Odeljenja za bol i direktor translacionog programa za istraživanje bola na University of Rochester, konstatuje da su metode istraživanja koje se koriste za lokalizaciju modulacije intenziteta hroničnog bola u OFC korteksu nove. Ukoliko nalazi budu verifikovani, mogu pokazati OFC kao novu neuralnu metu za implantirane stimulacione pristupe za lečenje hroničnog bola, zaključio je istraživač i dodao:
– Uređaj koji prenosi neuronske talase u ovaj region mozga bi mogao da bude podešen tako da modulira neuronsku aktivnost i na taj način utiče na iskustvo hroničnog bola – rekao je dr Markman.
Međutim, naučnik je primetio da su nalazi zasnovani na tako maloj veličini uzorka ipak preliminarni. Prema njegovim rečima, neuromodulacija tek treba da se potvrdi kao efikasan modus kontrole i nivelacije hroničnog bola u većem broju istraživanja, ali i kako to utiče na mozak.
