Dezmoidni tumori su retki, benigni (nekancerozni) tumori koji se razvijaju u vezivnom tkivu. Mogu da se razviju bilo gde u telu, ali obično utiču na ruke, noge ili stomak (abdomen). Većina ovih tumora raste sporo i ne izaziva simptome. Ali, neki brzorastući tumori mogu da utiču na obližnje organe. Ova vrsta karcinoma može da se leči, ali je problem što se često vraćaju.
Dezmoidni tumori jesu retki ali mogu da dovedu do jakog bola i invaliditeta. Razvijaju se u vezivnom tkivu – mreži tkiva koja povezuje naše kosti, ligamente i mišiće i održava organe na mestu. Dezmoidni tumori su lokalno agresivni tumori. Dok ćelije dezmoidnog tumora ne putuju u druge delove tela, kao što to mogu ćelije karcinoma, one mogu da napadnu obližnje tkivo i često su veoma bolni. Tumori mogu da rastu sporo ili vrlo brzo. Što brže rastu to su ozbiljniji a problem je što teško mogu da se potpuno uklone operacijom. Drugi nazivi za dezmoidne tumore su duboka fibromatoza, agresivna fibromatoza ili dezmoidna fibromatoza.
Za razliku od kanceroznih tumora, dezmoidni tumori se ne šire. Većina ih raste sporo i ne izazivaju probleme. Ali neki brzo rastu i mogu da postanu dovoljno veliki da pritiskaju tkivo, nerve ili obližnje organe. Zdravstveni radnici mogu da leče dezmoidne tumore, ali se oni često vraćaju.
Dezmoidni tumori se svrstavaju u grupu karcinoma koji se nazivaju sarkom mekog tkiva. U nekim slučajevima, dezmoidni tumori mogu da se prate, posmatraju tokom određenog vremenskog perioda. Međutim, neki dezmoidni tumori mogu da zahtevaju hitno lečenje. Tu spadaju oni koji izazivaju simptome kao što su bol ili gubitak funkcije, ili koji mogu da oštete vitalne organe. Tretmani za dezmoidne tumore mogu da se razlikuju i uključuju aktivno praćenje, hemoterapiju, ciljane terapije, krioablaciju, hirurgiju.
Većina dezmoidnih tumora ne utiče na životni vek, ali veoma teško se otklanjaju, izazivaju jak bol, kao i invaliditet s obzirom na to da rastu u abdomenu i mogu da izazovu probleme, kao što je blokiranje creva.
Dezmoidni tumori dele se na osnovu lokacije na kojoj se javjaju pa se tako razlikuju:
Dezmoidni tumori ne izazivaju uvek simptome. Kada se to ipak desi, simptomi mogu da budu:
Bol ili peckanje zbog tumora koji pritiska obližnje nerve, organe ili krvne sudove
Kvržica ili otečeno područje, obično u rukama, nogama i stomaku
Problemi sa pomeranjem ruke ili noge
Mučnina i povraćanje od tumora u stomaku.
Nije svaka kvržica dezmoidni tumor, ali treba otići na lekarski pregled ako se pojavi kvržica koja počinje da raste ili boli.
Dezmoidni tumori se razvijaju kada ćelije vezivnog tkiva mutiraju (promene) i razmnožavaju se. Stručnjaci nisu sigurni šta izaziva promenu, ali su otkrili neke faktore rizika: