Paracenteza je medicinska procedura koju lekari izvode kako bi ispraznili tečnost iz abdominalne duplje pacijenta. Lekari ovo nakupljanje tečnosti nazivaju ascites, što može biti znak osnovnog stanja. Ascites je uobičajena komplikacija ciroze, ali može da se javi i kod osoba sa srčanim oboljenjima, problemima s bubrezima, određenim vrstama raka i nekim infekcijama.
Paracenteza je procedura koja pomaže u dijagnostikovanju
Pošto ispuštanje tečnosti ublažava pritisak na abdominalne organe, lekari mogu da preporuče paracentezu kao vid lečenja. Ova procedura može da pomogne u dijagnostikovanju osnovnog stanja odgovornog za ovaj simptom.
Paracenteza je procedura u kojoj lekar ubacuje iglu ili tanku cev nazvanu kateter u abdominalnu duplju pacijenta kako bi izbacio višak tečnosti. Pacijenti obično osete trenutno olakšanje tokom procedure. Ponekad lekar može da koristi špric da prikupi mali uzorak tečnosti, što pomaže kod uspostavljanja dijagnoze.
Lekari obično koriste paracentezu za lečenje ascitesa, a mogu da je koriste i u dijagnostičke svrhe.
Lečenje ascitesa, kada tečnost pritiska stomak i druge organe
Ascites je stanje u kome se tečnost sakuplja u stomaku. Membrana koja se zove peritoneum okružuje sve organe u stomaku. U istraživanjima se navodi da ljudi unutar peritoneuma obično imaju 50-75 mililitara tečnosti koja podmazuje unutrašnje organe. Ako se tečnost nakuplja, može da pritisne druge organe. Osoba se može osećati naduto, a stomak može da se proširi i rastegne. Ako tečnost smeta dijafragmi, posledica može da bude kratak dah. Uklanjanje tečnosti odmah ublažava pritisak na organe, ali nije lek. Ascites se može vratiti.
Paracenteza i uspostavljanje dijagnoze
Lekari paracentezu mogu da koriste da bi identifikovali uzrok ascitesa ili da isključe određena zdravstvena stanja. Ako osoba ima ascites uz bol u stomaku, groznicu ili gastrointestinalno krvarenje, može postojati ozbiljnija osnovna bolest, kao što je otkazivanje bubrega ili jetre, infekcija ili sepsa.
Lekari mogu da preporuče ultrazvuk kako bi identifikovali najbolje mesto za proceduru. Ovaj pregled može da im pomogne da potvrde lokaciju ascitesa i procene koliko tečnosti treba da izvuku.
Memorial Sloan Kettering Cancer Center (MSKCC) objašnjava da će pacijenti pre paracenteze možda morati da prestanu da uzimaju neke lekove. Ova organizacija savetuje da pacijenti zdravstvenom timu kažu šta sve uzimaju, uključujući lekove na recept i lekove bez recepta, biljne dodatke, flastere, pa čak i kreme. I sami zdravstveni radnici daće konkretne savete o tome šta treba da se jede i pije pre procedure, a šta treba izbegavati.
Paracenteza je postupak koji može trajati do 45 minuta
Većina ljudi se podvrgava paracentezi u bolnici. Neposredno pre procedure, lekar će zamoliti pacijenta da isprazni bešiku. Nakon što osoba legne na leđa na sto za proceduru, antiseptikom se čisti abdominalno područje, a zatim se anestezira lokalnim anestetikom. Pacijent je budan tokom postupka. Kada anestetik počne da deluje, lekar ubacuje iglu u abdominalnu šupljinu. Ako se koristi kateter, počinje se malim rezom na koži da bi se napravilo dovoljno mesta za cev. Ako lekar uzima samo mali uzorak tečnosti, koristiće špric. Ako se drenira veća količina, kateter će biti povezan sa sabirnom bocom. U zavisnosti od količine tečnosti, postupak može trajati do 45 minuta. Kada se završi, lekar uklanja kateter ili iglu i vrši pritisak na mesto umetanja kako bi zaustavio krvarenje. Tokom čitavog postupka, zdravstveni tim prati krvni pritisak pacijenta i proverava da li postoji neočekivano krvarenje ili curenje tečnosti.
Oporavak od paracenteze
Posle procedure, pacijent treba da ostane u istom položaju i da se kratko odmori. Medicinski radnici će zatim previti mesto uboda, jer male količine tečnosti mogu da nastave da cure. MSKCC napominje ima pacijenata koji nakon paracenteze osećaju nelagodnost i da se u tom slučaju predlažu acetaminofen ili ibuprofen. Držanje zavoja preporučuje se obično 24 sata. Ako mesto punkcije i dalje curi nakon ovog vremena, važno je obavestiti lekara.
Većina ljudi može da nastavi sa svojim normalnim aktivnostima nakon paracenteze, ali je najbolje da to proverite sa lekarom koji je izvršio proceduru.
Rizici i neželjeni efekti
Iako je paracenteza generalno bezbedna, postoje neki rizici, koje će lekar objasniti pre procedure. Ponekad tečnost nastavlja da curi sa mesta inicijalne punkcije. Lekari to obično mogu zaustaviti ušivanjem rane. Kada lekari uklone velike količine tečnosti, postoji rizik da krvni pritisak pacijenta padne. Zato se tokom paracenteze krvni pritisak pacijenta stalno prati kako ne bi previše pao.
Postoji mogućnost infekcije rane nakon procedure. Ako se to dogodi, pacijent može imati groznicu i upalu na mestu uboda. Ako se to dogodi, trebalo bi da se obrati lekaru što je pre moguće.
Takođe postoji mali rizik da lekari mogu da probuše druge organe u stomaku dok ubace iglu, što je izuzetno retko.
Paracenteza je postupak kojim se odvodi višak tečnosti iz abdominalne šupljine pacijenta
Ascites može biti indikacija ozbiljnijeg stanja. Zbog toga, lekari mogu da koriste paracentezu za dijagnozu određenih drugih stanja, kao što su rak, ciroza, otkazivanje bubrega, infekcija i sepsa. Nakupljanje tečnosti obično je znak da bolest napreduje.
National Cancer Institute napominje da akumulirana tečnost može sadržati ćelije raka, posebno kod ljudi sa rakom u kasnoj fazi. Uzimanjem uzorka tečnosti i slanjem u laboratoriju na analizu, lekar može isključiti ili potvrditi bilo koje od ovih stanja.
Lekari šalju uzorke tečnosti u laboratoriju. Nakon procedure, na sledećem pregledu, lekar će pacijentu objasniti rezultate i odgovoriti na sva pitanja. Ako analize otkriju osnovnu bolest, lekar će odmah započeti lečenje. Objasniće pacijentu mogućnosti lečenja i prognoze, koji će zavisiti od osnovne bolesti.
Većina ljudi sa ascitesom doživljava trenutno olakšanje nakon paracenteze. Međutim, paracenteza je postupak, a ne izlečenje. Prognoza pacijenta zavisiće od osnovnog uzroka ascitesa. On može biti znak da bolest napreduje, posebno ako osoba ima cirozu ili rak. Paracenteza je postupak kojim se odvodi višak tečnosti iz abdominalne šupljine pacijenta. Tečnost se nakupljai zbog osnovne bolesti, kao što je ciroza, neki karcinomi ili infekcija. Lekari ovu proceduru koriste kao dijagnostički alat ili tretman.
