Problemi sa crevima, lošim varenjem, kao i zapaljenske bolesti creva se sve češće javljaju na nivou svetske populacije. Paradoksalno, sa agresivnim trendovima što zdravije ishrane i načina života, sve više ljudi oboleva od zapaljenskih bolesti creva, kao i od autoimunih oboljenja. U čemu grešimo?
Zašto imunitet i ukupno dobro zdravlje zavise od creva
Poznato je da ključ dobrog varenja, rada creva ali i imuniteta leži u dobrim bakterijama koje se u velikim količinama nalaze u našim crevima. U razgovoru za eKlinika portal profesor dr Dino Tarabar, gastroenterolog i onkolog, objašnjava kada dolazi do problema i koji su razlozi:
– Zdrav digestivni sistem, želudac i creva su ključni faktori imuniteta. U crevima svakog od nas nalazi se velika količina dobrih i loših bakterija, koje imaju svoju funkciju i ulogu. Upravo njihova funkcionalnost utiče na sposobnost organizma da se bori sa spoljnim uticajima kao što su alergeni, virusi, faktori sistemskih bolesti… Kada dođe do propustljivosti crevne barijere, lipo polisaharidi gram-negativne bakterije „napadaju“ ne samo creva već i druge organe.
Koju hranu creva i dobre bakterije „ne vole“, a u čemu grešimo
Stručnjak sa višedecenijskim iskustvom u lečenju gastroenteroloških problema pojašnjava u čemu najčešće grešimo kada je reč o ishrani i postavlja stvari krajnje jednostavno: ukoliko se dobre bakterije ne nahrane vlaknima i kompleksnim ugljenim hidratima, belančevinama i mastima, dolazi do razmnožavanja loših bakterija koje se hrane prostim secerima. Među njima su, izmedju ostalih, klostridija, poznatija kao opasna bolnička bakterija. Tada zapravo i počinju problemi.
– Genetska predispozicija jeste jedan od mogućih uzroka bolesti creva, posebno zapaljenskih. Međutim, najveći i najčešći razlog za probleme sa crevima je pogrešan način ishrane, koji se pre svega odnosi na količine i vrstu namirnica koje unosimo, odnosno ne unosimo. Bazu jelovnika trebalo bi da čine voće, povrće, bareno meso i namirnice koje sadrže vlakna, a ljudi nekritično konzumiraju masnu, prženu, prerađenu hranu i sve što je puno šećera. Umesto celog voća i povrća cede se sokovi, a tako vlakna uopšte ne dođu u dodir sa crevima jer ih eliminiše proces ceđenja.
Šta izbegavati u obrocima, a čemu dati prednost
Prema rečima našeg sagovornika, za prvi obrok bi trebalo konzumirati namirnice bogate vlaknima i uneti dosta tečnosti.
– Žitarice od celih zrna, kačamak, proja, mekinje, heljda, spelta, beli luk, bobičasto voće… To su primeri namirnica koje će nahraniti dobre bakterije i pomoći im da se odbrane od loših. Za ručak je dobar izbor supa, salata, bareno meso, obavezno izbegavati prženo. Količine moraju biti umerene, a treba ograničiti i unos masne hrane. Neka večera sadrži belančevine, salatu (nije pogrešno pojesti i ono što je ostalo od ručka). Apsolutno treba izbegavati ugljene hidrate, krompir, testo, brzu hranu – naglašava profesor dr Tarabar.
Zašto dobre bakterije prestaju da „rade“ za naše zdravlje i kako dolazi do zapaljenskih bolesti creva
Međutim, kada imunski sistem greškom dobre bakterije prepozna kao strana tela, dolazi do zapaljenske reakcije u crevima. Ona može biti različitog intenziteta, od blage do veoma ozbiljne, kaže prof.dr Tarabar i navodi da su Kronova bolest i ulcerozni kolitis bolesti u ekspanziji. Veoma je problematično, ističe sagovornik našeg portala, što od njih obolevaju mladi ljudi u punoj životnoj i radnoj snazi, u drugoj i trećoj deceniji života. Međutim, i deca sa pet, šest godina imaju ovakve probleme, a u daljem toku života stanje pogoršavaju način ishrane, faktori spoljne sredine…
Koje simptome ne smemo zanemariti i kakve su posledice
Jedan od najvećih izazova i za pacijente i za lekare je svakako to što ove ozbiljne bolesti creva često počinju asimptomatski ili ih ljudi identifikuju sa prolaznim gastroenterološkim poteškoćama. Profesor dr Tarabar, rukovodilac Centra za zapaljenske bolesti creva objašnjava zašto je to tako:
– Na nedostatak dobrih bakterija ponekad upozoravaju simptomi koji ne ukazuju direktno na probleme sa crevima i pražnjenjem. Takvi su, recimo, temperatura, kožne promene (ekcemi), opadanje kose, anksioznost, loše raspoloženje, vidljivi pad imuniteta, čak i problemi sa očima, zglobovima… Od tipičnih simptoma tu je pre svega bol u stomaku i veći broj vodenastih stolica, koje mogu biti sluzave i krvave, kao i temperatura. Kod nekih se javlja netipična anemija. Simptomi mogu da variraju od osobe do osobe. Posledično dolazi do gubitka apetita, pa organizam i gubi i ne dobija neophodne hranljive sastojke – upozorava stručnjak.
Zašto je važno prepoznavanje simptoma na vreme
I Kronova bolest i ulcerozni kolitis su teške bolesti, koje značajno menjaju kvalitet života obolelih. Zato je od najvećeg značaja ne zanemariti bilo koji od opisanih simptoma, a lekari će ustanoviti da li je u pitanju nešto prolazno ili neka od zapaljenskih bolesti.
– Uz efikasnu terapiju koja se primeni na vreme, uvodimo pacijente u stabilne, pa i dugotrajne remisije koje im ublažavaju tegobe i omogućavaju što normalniji i funkcionalniji život. To je veoma važno i zbog sprečavanja komplikacija do kojih može da dođe u slučaju najtežih formi bolesti, kakve su infekcije, ali i maligni procesi – objasnio je u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Dino Tarabar, gastroenterolog i onkolog.
