Dr Rajković: Nakon obroka glikemija ne bi trebalo da bude veća od 11 mmol/l. Foto: Shutterstock/ dr Nataša Rajković Medica Interna Plus
Pad šećera (hipoglikemija) predstavlja sniženje nivoa šećera u krvi. Reaktivna (postprandijalna) hipoglikemija je stanje u kojem dolazi do pada šećera posle jela i uglavnom posledica loših životnih navika kod zdravih osoba. Naporan radni dan, koji se završava jednim obilnim obrokom može da dovede do malaksalosti, preznojavanja i pada šećera posle jela. Ukoliko se ne leči na pravi način podloga je za razvoj dijabetesa.
Reaktivna hipoglikemija remeti kvalitet života i češća je kod gojaznih osoba, ali može da se javi i kod pacijenata sa oboljenjima želuca. Reaktivna hipoglikemija nastaje nakon obroka kada se izluči više insulina nego što je potrebno za unetu količinu hrane, objašnjavaju stručnjaci. Kada se hipoglikemija javlja kod osoba koje nemaju dijabetes, onda se označava i kao nedijabetesna hipoglikemija. Vrednosti šećera u krvi koje se definišu kao hipoglikemija manje su od 3,9 mmol/l.
– Postprandijalne hipoglikemije mogu da se pojave 2 do 4 sata nakon obroka. Reaktivna hipoglikemija je retko stanje. Neadekvatne navike u uzimanju hrane, kada se po povratku sa posla u kasnim popodnevnim časovima unese jedan preobilan obrok, ili uzimanje obroka u kome ima puno ugljenih hidrata, ili samo veća količina slatkiša, mogu da dovedu do reaktivne hipoglikemije. Osobe koje imaju prekomernu telesnu masu ili su gojazne sa ovakvim unosom hrane imaju veći rizik za pad šećera posle jela – kaže za portal eKlinika endokrinolog doc. dr Nataša Rajković.
Pad šećera posle jela moguć je i kod osoba koje su imale operaciju želuca ili imaju oboljenja želuca. Uneta hrana se kod ove grupe pacijenata brzo prebaci iz želuca u tanko crevo, objašnjava dr Rajković. Reaktivne hipoglikemije se zapažaju i kod osoba sa metaboličkim bolestima gde je slabija razgradnja hrane i kod određenih endokrinoloških oboljenja, dodaje doktorka.
Pored navedenih ugljenih hidrata (beli hleb, testenine, slatkiši slatki sokovi), nagli pad šećera nekoliko sati posle jela može da isprovocira i alkohol.
– Na osnovu tegoba koje pacijenti navode, a ukazuju na simptome niskog šećera, neophodno je i da se vrednost šećera u tim situacijama izmeri i stanje potvrdi. Retko su zdrave osobe u mogućnosti da u kućnim uslovima izmere glikemiju i potvrde niske vrednosti, pa je u tom smislu važno da se jave lekaru, koji će sprovesti odgovarajuće dijagnostičke testove. Reaktivne hipoglikemije se najčešće javljaju kod gojaznih osoba, a vrlo često se razvija u stanjima poremećene regulacije šećera, koje predstavljaju stanja predijabetesa – naglašava dr Rajković.
Kako bi se stanje tačno dijagnostikovalo i definisalo, kao i da se evaluiraju druga metabolička ili hormonska oboljenja kao mogući uzroci reaktivne hipoglikemije, važno je da se osobe jave lekaru, precizira dr Rajković.
– Gojazne osobe, pacijenti koji u svojim porodicama imaju dijabetes, žene koje su u toku trudnoće imale dijabetes, ili imaju policistične jajnike, sa simptomima niskog šećera nakon obroka, trebalo bi da se jave lekaru bez mnogo odlaganja – naglašava dr Rajković.
Simptomi hipoglikemije, kako objašnjava doc. dr Nataša Rajković, kod osoba koje nemaju dijabetes i kod onih sa dijabetesom su slični. Karakteriše ih iznenadna glad, glavobolja, znojenje, nemogućnost koncentracije, malaksalost.
– Simptomi reaktivne hipoglikemije mogu i sami od sebe da prođu, ali je obično potrebno da osoba koja ima osećaj hipoglikemije unese hranu. Najčešće osoba koja oseća simptome niskog šećera, može sama sebi da pomogne unosom hrane. Važno je i da ako je u prilici sedne, i konzumira, na primer, pola čaše soka od pomorandže, ili parče hleba, ili pola banane, ili nekoliko slanih krekera, ili kašičica meda. Simptomi se obično povlače posle 15 minuta i toliko treba sačekati do eventualnog ponovnog unosa hrane. Izuzetno retko nedijabetesna reaktivna hipoglikemija može da dovede do gubitka svesti, i tada treba svakako pozvati službu hitne pomoći – objašnjava doktorka.
Pitali smo dr Rajković i kolike bi trebalo da budu vrednosti šećera posle jela kod zdravih osoba. Doktorka kaže da je unos hrane kod zdravih osoba po obroku promenljiv i nestandardizovan i da se u tom smislu vrednosti glikemija posle obroka kod zdravih osoba ne analiziraju.
– Svakako, nakon obroka glikemija ne bi trebalo da bude veća od 11 mmol/l. Vrednosti šećera ispod 3,9 mmol/l označavamo kao hipoglikemijske vrednosti. Kod osobe kod koje se postavi sumnja na reaktivne hipoglikemije, endokrinolog sprovodi dijagnostičke testove, uključujući i produženi 5h test opterećenja šećerom – napominje dr Rajković.
Dr Rajković ističe da je kao i za sve druge situacije u medicini, važno je da se problem prvo pravilno dijagnostikuje i adekvatno leči.
– Ukoliko se reaktivna hipoglikemija javlja kod gojaznih osoba koje imaju neadekvatan režim ishrane, prva mera je adekvatno uzimanje obroka. Redovno, umereno i odmereno uzimanje hrane, bez slatkiša, uz fizičku aktivnost ključ su za rešenje ovog problema. Ako endokrinolog dijagnostikuje poremećaj metabolizma koji zahteva i medikamentu terapiju, svakako će je preporučiti pacijentu – objašnjava dr Rajković.
Osobama koje imaju pad šećera posole jela dr Rajković savetuje male i česte obroke na 3 do 4 sata, kako bi nivo glikemije u toku dana bio stabilan.
– Ne treba preskakati obroke. Svaki obrok i užina trebalo bi da imaju proteine u svom sastavu. Kolače, bombone, torte trebalo bi izbegavati u maksimalnoj meri. Obazrivo sa uzimanjem voća, uzimati ga u umerenim količinama, nakon obroka. Smanjiti unos alkohola, i nikako ga ne uzimati na prazan stomak. Preporučuje se uzimanje složenih ugljenih hidrata, kao što su proizvodi od integralnog brašna dobijenog od celog zrna žitarica, integralni pirinač, slatki krompir, sa proteinima kao što su nemasno meso, sir, mahunarke, jaja, grčki jogurt, bademi, orasi. Redovno, odmereno i umereno uzimanje hrane je osnova terapije reaktivne hipoglikemije – kaže dr Nataša Rajković.
Dr Rajković dodaje da endokrinolog daje predlog za terapiju i osnovne preporuke dijetetskog režima ishrane, dok, dalje detaljan plan medicinske dijete sa predlogom jelovnika propisuje specijalista higijene ishrane ili nutricionista.
– Primena fizičke aktivnosti je svakako dobrodošla, bar 30 minuta šetnje svakog dana – ističe dr Rajković.
Pacijenti često smatraju da je stres glavni krivac za pad šećera u krvi. Doktorka potvrđuje da u situacijama jakog stresa i pojačane uznemirenosti pojedine osobe konzumiraju veće količine hrane ili ne mogu da jedu pa preskaču obroke.
– Poseže se za slatkišima kako bi se nadoknadio nedostatak snage. Naravno, ovakve reakcije na stresne situacije koje menjaju odnos prema unosu hrane, mogu da predisponiraju i pojavi reaktivnih hipoglikemijskih epizoda. Postprandijalne hipoglikemije nisu prijatne pa svakako remete kvalitet života, i ako im se ne pristupi na adekvatan način vode pacijenta u začarani krug koji se najčeśće završava daljim dobijanjem u težini i razvojem dijabetesa. Nedijabetene reaktivne hipoglikemije koje su praćene promenama svesti i neophodnom hitnom medicinskom pomoći su ipak izuzetno retke – zaključuje doc. dr Nataša Rajković.