Alkoholna koma je stanje kada je koncentracija alkohola u krvi veća od 0,40 odsto. Gubitak refleksa, prestanak disanja moguće su posledice ovog hitnog medicinskog stanja, koje se može završiti i smrtnim ishodom. Alkoholnoj komi prethodi trovanje alkoholom. U najtežim slučajevima može da dođe do komplikacija – moždanog ili srčanog udara, gubitka moždanih funkcija. Posebno je opasno ako osoba zaspe.
Trovanje alkoholom ozbiljno je stanje i posledica ogromne količine popijenog alkohola u kratkom vremenskom periodu. Brzo konzumirane velike količine alkohola utiču na broj otkucaja srca, reflekse, telesnu temperaturu. U najtežim slučajevima sve može da se završi alkoholnom komom ili i smrtnim ishodom.
Konfuzija, povraćanje, otežano disanje (manje od osam udisaja u minuti), nekoordinisani pokreti, plava, siva ili bleda boja kože, niska telesna temperatura, najčešći su simptomi trovanja alkoholom. Poseban problem je što, jedan broj pacijenata u ovakvom stanju, ima jaku potrebu za snom. Možemo pogrešno da pomislimo, da je osoba koja je već upala u alkoholnu komu samo zaspala.
U slučaju trovanja alkoholom potrebno je što pre zatražiti stručnu pomoć, lekari kažu da je dovoljno da se uoče samo neki od navedenih simptoma, jer bi osoba koja se onesvestila ili ne može da se probudi mogla i da umre.
Alkoholna koma uglavnom traje nekoliko sati, ali moguće je da pacijent bude u komi nedelju i više dana. Tokom kome dolazi do raspada krvnih zrnaca, nakupljanja proteina, kreatinina i drugih materija. Sve može dovesti do teških komplikacija kao što su gubitak moždanih funkcija, nesposobnosti govora, kretanja, slabljenja mišića, problema sa pamćenjem.
Alkohol se brzo apsorbuje, ali ne ne može brzo da se razgradi. Pomoću enzima alkohol dehidrogenaze, jetra alkohol pretvara u acetaldehid. Zanimljivo je da neke osobe imaju više, a neke manje količine ovog enzima, pa je i količina pića koja će da dovede do trovanja uslovljena individualnim karakteristikama organizma. Neće u istoj meri velike količine alkohola dovesti do problema kod svih osoba.
Za razliku od hrane, koja može satima da se vari, alkohol se brzo apsorbuje, a sa druge strane telu je potrebno mnogo više vremena da se oslobodi delovanja alkohola. Maksimalne koncentracije alkohola u krvi beleže se tek posle 60 do 90 minuta od konzumacije pića.
Postoji nekoliko faktora rizika koji mogu da uslove trovanje alkoholom; to su visina i težina, pridružena zdravstvena stanja, unos alkohola na prazan stomak, upotreba lekova i alkohola.
Nije neophodno imati sve navedene simptome, pre nego što zatražite medicinsku pomoć. Onesvešćena osoba koja je doživela trovanje alkoholom, ili osoba koja ne može da se probudi, mogla bi da umre. Bitno je što pre u ovakvim situacijama pozvati hitnu pomoć, važno je da ne pretpostavljamo da posle trovanja alkoholom osoba samo spava. Neophodno je i da najbliža sredina pacijenta obezbedi lekarima informacije o količini konzumiranog alkohola.
Poželjno je da pacijent sedi, ili ako mora da legne da glava bude okrenuta na stranu kako ne bi došlo do gušenja. Pogrešno je oklevati da pomognemo pijanoj osobi. Teško pijanstvo, posebno ako je osoba osetljivija, može da se završi srtmim ishodom. Svi smo ljudi sa svojim manama i vrlinama, ko zna šta se i nama može desiti u životu.
Bitno je, ako je moguće, da sprečimo trovanje alkoholom kako ne bi došlo od alkoholne kome. Postoje tri faze alkoholne kome; u prvoj fazi dolazi do gubitka svesti, povraćanja, menja se boja lica, snižava telesna temperatura. U drugoj fazi puls unesrećene osobe je skoro neprimetan, otežano je disanje, moguće je da pacijent nesvesno mokri.
U najtežoj trećoj fazi dolazi do gubitka refleksa, puls je skoro nemoguće opipati, zenice su raširene, koža je siva ili plava. Lekari upozoravaju da u ovoj situaciji ne pokušavamo da nateramo pacijenta da povraća, jer je moguće da zbog oslabljenih refleksa lako dođe do gušenja. Bitno je što pre ukazati pomoć, jer postoji mogućnost da se pacijent povrati iz kome, ali da ne može da diše niti guta zbog gubitka refleksa. Ukoliko u ovoj situaciji dođe do povraćanja moguće je da se osoba uguši.
Stručnjaci savetuju da se uopšte ne konzumira alkohol, ili da se koristi u umerenim količinama – do dva pića za muškarce i jedno za žene na dnevnom nivou. Preporuka je i da se piće nikada ne pije na prazan stomak. Ukoliko koristite lekove maksimalno izbegavajte alkohol.
Nuspojave su moguće i pored sasvim malih količina alkohola. Neka zdravstvena stanja su jak faktor rizika, o svemu je najbolje da se posavetujemo sa doktorom.