Suplementi za bolje pamćenje i koncentraciju nezaobilazna su stavka pojedinih studenata tokom ispitnih rokova. Koriste ih i osobe koje su pod velikim stresom, veruje se da jačaju koncentraciju, pažnju i mentalne kapacitete. Neki od ovih proizvoda savetuju se i osobama koje imaju probleme sa perifernom venskom cirkulacijom. Kakav je stvarni rezultat upotrebe ovih suplemenata, ima li neke koristi od njihove upotrebe, nije sasvim jasno.
Suplementi za bolje pamćenje, nootropici, „pametne droge“
Suplementi za bolje pamćenje, kako navode zagovornici njihove upotrebe jačaju produktivnost i omogućavaju telu da savlada umor. Naučna klasifikacija ovih dodataka i njihovih sastojaka označava se terminom nootropici. Termin je skovao psiholog Corneliu E. Giurgea 1972. godine, kada je opisivao prirodne ili veštačke supstance, koje bi trebalo da poboljšaju kognitivno funkcionisanje.
U opticaju je i termin „pametne droge“ ili „pojačivači kognitivnih sposobnosti“. U ove supstance ubrajaju se svima poznati kofein ili kurkuma, ali i veoma složene mešavine biljaka i drugih sastojaka. Ipak, na pitanje: „Da li one zaista deluju?“, nema do danas jasnog odgovora.
Dvosmislena istraživanja
Suplementi za bolje pamćenje praćeni su dvosmislenim istraživanjima, neki sastojci su se pokazali kao korisni, ali sa druge strane, studije su nekonzistentne, kaže klinički psihijatar dr Michael Genovese.
Ova oblast nije do kraja uređena ni u razvijenim i bogatim državama sveta, pa Američka uprava za hranu i lekove ne reguliše distribuciju nootropika, što znači da ne postoji način da se utvrdi da li je ono što piše na etiketi zaista i u bočici.
Jaka reklama bez naučne osnove
Dr. David J. Puder sa Loma Linda University otvoreno kaže da osobe koje stoje iza proizvodnje suplementa za bolje pamćenje i koncentraciju ne rade randomizovana kontrolisana ispitivanja kako bi utvrdili da ovi suplementi zaista i deluju.
– Uglavnom se navode podaci o tome kako bi nešto moglo da funkcioniše, a sve na kraju izgleda kao jaka reklama bez jasne naučne osnove – navodi Puder.
I pored toga što postoji dosta skepticizma kada je u pitanju delovanje suplemenata, situacija je donekle jasnija kada je reč o nootropcima koji su nam svima poznati.
Kofein
Suplementi za bolje pamćenje i koncentraciju uglavnom sadrže kofein, koji uglavnom smanjuje pospanost, povećava budnost i psihomotorne sposobnosti. Istraživanja pokazuju da upotreba kofeina može biti od pomoći kada se radi o zaštiti kognitivnih funkcija.
Omega 3-masne kiseline
Eikozapentaenske (EPA) i dokozaheksaenske (DHA) u omega 3- masnim kiselinama bitni su elementi za pravilnu funkciju i razvoj mozga. Nekoliko studija ukazuje da suplementi ribljeg ulja (koji sadrže visoke doze EPA i DHA) mogu biti od koristi u poboljšanju pamćenja kod ljudi sa blagim kognitivnim oštećenjima, a preporučuju se i depresivnim osobama. Važno je naglasiti da istraživanje nije utvrdilo, da je posle primene suplemenata ribljeg ulja, došlo do poboljšanja kognitivnih funkcija kod zdravih osoba.
Ašvaganda
Ašvaganda (lat. Withania somnifera) je biljka koje se koristi u ajurvedskoj tradiciji (drevni indijski sistem lečenja). Veruje se da štiti telo od efekata stresa, poboljšava pažnju, omogućava lakše savladavanje mentalnih napora. Ovoj biljci se pripisuju mnogobrojna lekovita svojstva smatra se da može biti od pomoći kod povišenog šećera i masnoća u krvi, kod Parkinsonove, Hantingtonovea i Alchajmerove bolesti. Ipak ne postoji dovoljno relevantnih informacija koja bi potvrdila zdravstvene koristi od ove biljke.
Rodiola
Rodiola (Rhodiola Rosa) poznata je i kao sibirska ruža. Relativno je retka biljka koja uspeva u hladnim i planinskim delovima Azije, Evrope, Severne Amerike. Neke studije tvrde da rodiola može da umanji umor i poveća mentalne sposobnosti. Veruje se da može da pomogne i kod stanja anksioznosti, jer pomaže organizmu da se izbori sa stresorima.
Brahmi
Brahmi (Brahmi, Bacopa monnieri) se u ajuverdskoj tradiciji koristi kao biljka pojačava sposobnost učenja, pamćenja, pažnje. Veruje se da ima i umiruće svojstvo za nervni sistem. Smanjuje nivo kortizola i koristi se kod stanja pojačanog umora i stresa. Nema za sada dovoljno studija koja bi mogla da potvrde ova svojstva biljke koja se najčešće koristi u obliku praha.
Ginkgo biloba
Ginkgo biloba je biljka čiji se cvet koristi za poboljšanje pamćenja, smatra se da može da snizi visoke vrednosti krvnog pritiska koje su posledica pojačanog stresa. Deluje na aktivnost koltizora, priča se da može biti od pomoći i kod Alchajmerove bolesti. Nema dovoljno istraživanja koja mogu da potvrde ovo dejstvo.
Pre primene posavetujmo se sa stručnjakom
Dr Alex Dimitriu iz Menlo Park Psychiatry & Sleep Medicine naglašava da jednostavna upotreba ovih suplemenata, u većini slučajeva, ne dovodi do značajnih kognitivnih promena. Smatra se da je donekle bolje koristiti odgovarajuću mešavinu ovih biljaka, kako bi došli do rezultata.
Uz napomenu da, ipak, porazgovaramo sa svojim lekarem, pre primene ovih suplemenata. Većina stručnjaka navodi da suplementi za bolje pamćenje neće imati negativno dejstvo na naše zdravlje, ali neće u bitnoj meri ni poboljšati kognitivne sposobnosti.
Najjači prirodni suplement
Savet je da pre primene bilo kakvih suplemenata pokušamo da promenimo loše životne navike. Fizička aktivnost i posebno trening snage, u kombinaciji sa pravilnom ishranom, odlična su osnova za dobro pamćenje.
Dr Alex Dimitriu nas opominje da ne potcenjujemo značaj dobrog sna.
– San je najjači suplement za bolje kognitivne funkcije. Zdrave namirnice i tuširanje hladnom vodom mogu povoljno uticati na mentalne sposobnosti. Pokušamo da sledimo ove savete, pa posle nedelju dana, da sami zaključimo kako se osećamo – navodi dr Dimitriu.
