Refleksi se određuju kao reakcija organizma na nadražaj iz spoljne ili unutrašnje sredine uglavnom iz centralnog nervnog sistema. Refleksi određuju brzinu i preciznost reakcije, neophodni su za obavljanje pojedinih poslova. Brzina refleksa se ispituje refleksnim čekićem kojim se dobija uvid u rad dubokih nervnih refleksa. Lekar blago udari refleksnim čekićem pacijenta, najčešće u čašicu kolena, pa potom posmatra brzinu i snagu odgovora na udarac.
Mišići sporo reaguju na nadražaje
Hiporefleksija je stanje kada naši mišići sporije reaguju na nadražaje. Stanje u kojem mišići uopšte ne reaguju na nadražaje zove se arefleksija, dok je hiperrefleksija suprotan pojam i opsuje preteranu reakciju mišića. U stanju hiporefleksije uočavaju se spori refleksi, a stanje je često praćeno i smanjenjem mišićnog tonusa i opštom mišićnom slabošću. Svakodnevni zadaci mogu postati sve teži pa su mogući problemi pri hodu, prilikom rukovanja nekim predmetima ili tokom vožnje.
Hiporefleksija se javlja kao rezultat oštećenja motornih neurona, koji su zaduženi za slanje poruka između mozga i kičmene moždine, pa potom ostatku tela kako bi se kontrolisali pokreti.
Usporeni refleksi su i simptom ozbiljnih neuroloških bolesti
Oštećenja nerava i delova refleksnog luka mogu dovesti do hiporefleksije. Amiotrofična lateralna skleroza (ALS) Guillain-Barre sindrom (GBS) i polineuropatije su praćene hiporefleksijom.
ALS je progresivna neurološka bolest usled koje dolazi do odumiranja neurona u mozgu i kičmenoj moždini. Spori refleksi su pratilac bolesti usled koje se javlja i atrofija mišića. Pacijenti se vremenom sapliću i padaju, ova teška bolest uzrokuje i nejasan govor, gubitak pamćenja, otežano disanje.
Guillain-Barre sindrom, progresivna neurološka i autoimuna neuromišićna bolest praćena je usporenim refleksima. Moguće je da čak dođe do potpunog poremećaja rada i funkcije mišića. Bolest često zahteva lečenje u bolničkim uslovima, zbog srčanih problema, poteškoća sa disanjem, visokim krvnim pritiskom. Polineuropatija je oštećenje perifernih živaca, uglavnom se javlja na krajevima ekstremiteta. Nervi počinju da otkazuju, funkcija refleksnog luka je otežana, što sve ima za posledicu hiporefleksiju. Povrede kičmene moždine, Lambert-Eaton miastenični sindrom, hipotireoza, radikulopatija, takođe, su bolesti koje se manifestuju sporim refleksima.
Kako se leči hiporefleksija?
Hiporefleksija je stanje koje zahteva personalizovanu terapiju u odnosu na primarnu bolest. Terapija se prilagođava opštem zdravstvenom stanju pacijenta. Hiporefleksija se utvrđuje ispitivanjem dubokog tetivnog refleksa. Proverava se rad refleksa na kolenu, spoljnoj strani lakta, gležnjevima i bradi. Ovaj test je sastavni deo velike većine neuroloških pregleda.
Usporeni refleksi se ne mogu lečiti u kućnim uslovima. Hiporefleksija je simptom, a ne bolest i zato je terapija usmerena na lečenje osnovne bolesti. Ne treba zaboraviti da na brzinu refleksa utiču umor, povišena telesna temperatura, konzumacija alkohola, narkotika, upotreba nekih lekova. Moguće je da će nam refleksi biti usporeni i posle obilnog ručka.
Dijagnozu može dati samo neurolog
Stručnjaci navode da postoji razlika između hiporefleksije i usporenih refleksa kao sastavnog dela procesa starenja. Savet je da ukoliko primetimo naglo slabljenje refleksa posetimo lekara. I pored toga što je uglavnom reč o nekom prolaznom problemu, u nekim slučajevima iza usporenih refleksa može da se krije ozbiljno neurološko oboljenje. O čemu se tačno radi odgovor može jedino dati lekar specijalista, posle detaljnog pregleda.
