Odgovarajuća fizička aktivnost neizostavni je deo terapije visokog krvnog pritiska i u trudnoći. Zdrav način života najbolja je prevencija i priprema za odgovorno roditeljstvo. Doktori naglašavaju da je veoma važno da buduća mama trudnoću dočeka u najboljem mogućem zdravstvenom stanju, bez bolesti, stresa. Redovne i dobre kontrole krvnog pritiska mogu na vreme da spreče ozbiljne bolesti srca i krvnih sudova, mozga, bubrega, dijabetesa. Loše promene koje se dogode u trudnoći mogu se u nekim situacijama preneti i na buduće generacije, podvlače stručnjaci.
Ulaganje u buduće generacije
Gestaciona (trudnička) hipertenzija je ona koja se javlja od 20. nedelje trudnoće. Gojazne žene, koje su imale neke zdravstvene probleme i pre trudnoće u riziku su od povišenog krvnog pritiska. Tokom trudnoće ove žene su pod pojačanim lekarskim nadzorom, s tim da su ishodi takvih trudn oća u velikom broju povoljni i za majku i za dete.
– Žena u trudnoću treba da uđe sa prethodno pripremljenim organizmom, a to podrazumeva zdrav način života i isključivanje štetnih životnih navika na koje možemo da utičemo kao što su: gojaznost, pušenje, fizička aktivnost, adekvatna ishrana. Zdrave životne navike ne samo tokom trudnoće, nego i tokom svi starosnih doba trebalo bi da budu ulaganje u buduće generacije. Postoje vrlo jasni dokazi da se neke promene u trudnoći, koje se mogu sprečiti zdravim načinim života, prenose sa generacije na generaciju i na taj način se povećava sklonost ka razvoju velikog broja oboljenja srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, bubrega, mozga… i to ne samo majke nego i deteta – kaže za portal eKlinika internista – kardiolog dr Nenad Radivojević iz Centara za hipertenziju, Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu.
Fizička aktivnost u trudnoći
Odgovarajuća fizička aktivnost u trudnoći jedan je od najlakših, najjeftinijih i svima dostupnih načina kontrole vrednosti krvnog pritiska. Moguće je da će lekari nekim trudnicama savetovati mirovanje, ali velika većina stručnjaka ističe da će buduće mame ako nema nikakvih problema imati samo koristi od vežbanja.
– Ukoliko nije kontraindikovano aerobna fizička aktivnost vrlo je poželjna tokom trudnoće. Preporuka je da se vežba 3 do 4 puta nedeljeno, u ukupnom trajanju 30 do 60 minuta, kako bi se održavala odgovarajuće telesna težina i sprečili negativni ishodi, uključujući i hipertenzivne. Savet je i da se redukuje unos soli u smislu izbacivanja slanih grickalica (smoki, čips) i nedosoljavanje hrane – navod dr Radivojević.
Kad fizička aktivnost nije dovoljna potrebna je medikamentna terpija
Ukoliko se i pored fizičke aktivnosti i zadave ishrane vrednosti krvnog pritiska ne mogu održavati u granicama normalnog uvodi se medikamenta terapija, samo po savetu lekara.
– Napominjem ponovo da je u osnovi prevencija i promena štetnih životnih navika, pa onda kada se procene šteta i rizik po majku i plod uvođenje lekova. Lekovi koji se ne daju u trudnoći su iz grupe ACE inhibitora i ARB. Lekovi koji su prvi izbor u trudnoći, ukoliko rizik od neuzimanja prevazilazi moguće nuspojave, su metildopa, labetalol i nifedipin. Učestalost, doziranje i izbor leka je u nadležnosti kardiologa i ginekologa i nikako se ne smeju kombinovati i dozirati na svoju ruku – upozorava dr Radivojević.
Može li glavobolja da bude indikacija za lečenje hipertenzije?
Sagovornik portala eKlinika kaže da na odluku koji lek, kada i u kojoj dozi treba primeniti utiče mnogo faktora okoline i samog organizma. Dr Radivojević naglašava da se isto odnosi i na suplemente široko dostupne u slobodnoj prodaji.
– Održavanje adekvatnih vrednosti krvnog pritiska od izuzetno je velikog značaja, jer iako je trudnoća relativno kratak period, neadekvatno lečenje hipertenzije ostavlja i kratkoročno i dugoročno značajne posledice na majku i na dete. Apsolutno nije dopustivo, što se u praksi neretko dešava, da prisustvo ili odsustvo tegoba, najčešće glavobolje, bude faktor na osnovu koga će se započeti lečenje hipertenzije. Postojanje nekih hroničnih oboljenja i pre trudnoće, povećava rizik za potencijalno nepovoljan ishod iste i iziskuje češće praćenje trudnica. Lečenje preeklampsije i naročito eklampsije koje su potencijalno životno ugrožavajuća stanja u domenu je bolničkog lečenja, kada postoje i drugi terapijski pristupi, uključujući i prevremeni porođaj – objašnjava dr Nenad Radivojević.
Kako se hipertenzija leči posle porođaja?
Lečenje hipertenzije posle porođaja zavisi od toga da li će porodilja dojiti dete. Kada god je moguće dojenju se daje prednost, ističe dr Radivojević.
– Ukoliko će se dete dojiti postoje lekovi koji mogu da se koriste, (praktično svi u minimalnoj količini prelaze u mleko, ali nemaju štetan uticaj na dete) uz konsultaciju sa nadležnim ginekologom i kardiologom. U slučaju da je dete na veštačkoj prehrani lečenje hipertenzije majke se sprovodi po principima lečenja opšte populacije – kaže dr Radivojević.
Prvi korak promene na ličnom planu
Dr Nenad Radivojević naglašava da cilj ovog izlaganja nije da zastraši pacijente, već da pokuša da utiče na svest o potrebni da od rođenja do odraslog doba vodimo računa o zdravlju.
– Ulaganje u buduće majke je ulaganje i u porodičnu i u društvenu budućnost i blagostanje. Koliko je bitno da se naprave promene i na nivou društva, još više su potrebne promene na ličnom nivou. U periodu kada su se granice roditeljstva značajno pomerile, kada je asistirana reprodukcija sve češća, uz sedentarni i ubrzani način života, prevencija sve više dobija na značaju. Period trudnoće treba da bude period uživanja i apsolutnog korišćenja mogućnosti da buduće majke budu još više pažene – apeluje dr Nenad Radivojević.
